Više od 6.000 prozjumera u Srbiji: među njima i manastiri, škole i vrtići

U Srbiji raste broj kupaca-proizvođača, kojih je sada više od 6.000 sa ukupnim kapacitetima od oko 132 megavata (MW). Iako znatno u tome zaostaje za zemljama Evropske unije (EU), broj prozjumera u Srbiji ipak raste iz meseca u mesec, kao i broj opština koje učestvuju u državnom programu sufinansiranja.

Država je do sada podržala ove projekte sa oko 5,42 miliona evra, a naredni poziv za sufinansiranje se očekuje krajem ove godine. Od naredne godine prelazi se na novi način obračuna, iako stručnjaci smatraju da je još rano za to.

Srbija trenutno ima 6.609 kupaca-proizvođača sa ukupnim instalisanim kapacitetom od 132 MW. Najviši udeo u ukupnom broju, 73 odsto, čine domaćinstva, ali veći udeo u kapacitetima, 68,9 odsto, imaju ostali kupci-proizvođači, poput preduzeća i školskih ustanova. Udeo stambenih zajednica je i dalje vrlo mali.

Prema registru kupaca-proizvođača Elektrodistribucije Srbije (EDB), ovaj status je na dan 17. marta imalo 4.850 domaćinstava sa instalisanim kapacitetom 40,9 MW. Broj domaćinstava sa ovim statusom povećao se u martu za 171 ili 3,2 odsto u odnosu na 19. februar, kada ih je bilo registrovano 4.679 kapaciteta 39 MW.

 

 

Manastiri Manasija i Žiča među prozjumerima

U martu je ukupno bilo registrovano 1.753  "ostalih kupaca-proizvođača", odnosno firmi, obrazovnih institucija i drugih, kapaciteta 91,1 MW. To je 34 prozjumera više u ovoj kategoriji u odnosu na februar. Ovaj status ima oko 17 manastira, među kojima su i manastiri Manasija i Žiča, kao i 26 obrazovnih ustanova, uključujući 17 vrtića.

Broj stambenih zajednica koje su prozjumeri ostao je, međutim, isti, odnosno vrlo mali. Ima ih samo šest i nalaze se u Subotici, Pančevu, Nišu i Kragujevcu, a dve u Beogradu (Batajnica i Zvezdara) sa ukupno instalisanih 90 kilovata (kW), odnosno 0,09 MW.

U Ministarstvu rudarstva i energetike ističu da broj kupaca-proizvođača raste iz godine u godinu i da je primetan ravnomerniji rast širom zemlje. "Osim u Vojvodini, raste broja kupaca-proizvođača u istočnoj, zapadnoj, južnoj Srbiji, zatim u Šumadiji i Beogradu", navodi se u odgovoru Ministarstva dostavljenom Bloomberg Adriji.

 

 

Prema analizi udruženja OIE Srbija iz novembra prošle godine, u Srbiji je bilo registrovano je 5.832 prozjumera sa ukupnom instalisanom snagom većom od 120,38 MW. U odnosu na novembar 2024, kada je bilo upisano više od 74,8 MW, ostvaren je rast od 61 odsto u instalisanim kapacitetima.

Srbija kaska za EU

Srbija, u kojoj su prvi prozjumeri – i domaćinstva i oni komercijalni, registrovani su 2022. godine, međutim, kaska za zemljama Evropske unije i još je u ranoj fazi razvoja. Prema podacima SolarPower Europe, krovne asocijacije evropskog sektora solarne energije, ukupni kapacitet solarnih sistema na krovovima u Evropi iznosio je više od 170 gigavata (GW) na kraju 2023. godine, a očekuje se da će porasti na 355 GW do kraja 2027. godine.

Ukupni solarni kapaciteti u Nemačkoj su krajem 2025. iznosili 117 GW, a procenjuje se da je udeo domaćinstava i malih sistema iznosio do 50 GW. U Nemačkoj je te godine dodato 16,4GW solarnih kapaciteta, od čega se nešto manje od polovine odnosilo na solarne sisteme postavljene na zgradama, podaci su Bundesnetzagentura, regulatora energetskog i infrastrukturnog sistema u Nemačkoj.

Novi poziv za sufinansiranje krajem godine

Podrška razvoju ovakvih kapaciteta uglavnom se daje kroz šire projekte namenjene razvoju obnovljivih izvora energije i energetskoj efikasnosti. Slično je i u Srbiji, gde se ovakvi projekti delimično finansiraju različitim programima resornog ministarstva i jedinica lokalne samouprave koji se sprovode od 2021. godine.

Od tada je ukupno 1.524 domaćinstava ugradilo solarne panele, uz finansijsku podršku države u iznosu od 636,4 miliona dinara ili oko 5,42 miliona evra, pokazuju podaci Ministarstva rudarstva i energetike.

Država trenutno podržava ugradnju solarnih panela kroz program "Čista energija i energetska efikasnost za građane" koji je pokrenula  2023. u saradnji sa Svetskom bankom. Plan je da se do kraja 2027. godine energetski sanira oko 70.000 domaćinstava, a u okviru tog programa građani mogu da se opredele za ugradnja solarnih panela i solarnih kolektora, pored zamene stolarije i kotlova, izolacije fasade i krova.

Ilustracija (Depositphotos)

 

"Poseban fokus u narednom periodu biće na daljem razvoju koncepta aktivnih kupaca, kao i na mogućnosti da se koncept proizvodnje električne energije za sopstvene potrebe u većoj meri proširi i na industriju", ističu u ministarstvu.

Podaci pokazuju i da raste interesovanje opština. Dok su 2023. subvencije bile dostupne u 131 od ukupno 174 jedinica lokalnih samouprava u Srbiji, a 2024. u 137, resorno ministarstvo je prošle godine potpisalo ugovore sa 148 jedinica lokalne samouprave koje su dobile sredstva na javnom pozivu za sufinansiranje mera energetske sanacije domaćinstava.

Prelazak na neto-otkup

U Srbiji se primenjuje sistem neto-merenja za domaćinstva i neto-obračuna za ostale kupce-proizvođače, ali će se to promeniti od naredne godine, pošto je predviđeno da se na domaćinstva koja nakon toga steknu status prozmujera, od tada primenjuje neto-otkup.

Iako je prvobitno bilo planirano da se ukine, odlučeno je da taj sistem ostane na snazi za domaćinstva i male kupce koji su podneli zahtev za prilagođavanje mernog mesta do 31. decembra 2026. godine, potvrdilo je resorno ministarstvo.

U Ministarstvu ističu da prelazak na neto-obračune ne zahteva izmenu Uredbe o kriterijumima, uslovima i načinu obračuna potraživanja i obaveza između kupca-proizvođača i snabdevača, jer se isti model već primenjuje kod kupaca-proizvođača koji nisu domaćinstva. "Elektroprivreda Srbije će isti princip primeniti i na domaćinstva, čime će se obezbediti neprekidan i predvidiv sistem obračuna", dodaje se u odgovoru ministarstva.

Bloomberg

 

Neto-otkup se smatra manje podsticajnim, jer dok neto merenje omogućava direktnu uštedu na računima kroz predatu i preuzetu količinu električne energije, neto-obračun vrednuje preuzetu energiju finansijski prema važećim cenama i prenosi eventualni višak u naredni obračunski period. Neto-merenje omogućava prozjumerima da višak električne energije koji tokom obračunskog perioda predaju u mrežu iskoriste za umanjenje svoje potrošnje u narednim mesecima, a neto-obračun podrazumeva da se energija predata u mrežu i energija preuzeta iz mreže obračunavaju odvojeno.

Ukazuje da se energija koja se predaje u mrežu vrednuje po jednoj, najčešće nižoj ceni, dok se energija koja se preuzima iz mreže plaća po punoj maloprodajnoj ceni.

Ministarstvo rudarstva i energetike navodi da je model neto-obračuna za domaćinstva deo usklađivanja sa standardima EU i da je važan da bi se energija koju kupci-proizvođači predaju u elektroenergetski sistem vrednovala po stvarnoj tržišnoj ceni u trenutku isporuke.

"Za razliku od toga, neto-merenje izjednačava električnu energiju proizvedenu iz solarnih sistema sa električnom energijom preuzetom iz mreže, iako one nemaju istu tržišnu vrednost. Takav pristup smanjuje prihode snabdevača električnom energijom i dovodi do toga da se taj manjak nadoknađuje višim cenama", ističu u tom ministarstvu.

U istraživanju Centra za energetske analize - CEA "Prozjumeri u Srbiji: Trenutno stanje, izazovi i preporuke za unapređenje" iz 2025. kao slabosti u ovoj oblasti se navode administrativne prepreke i složeni procesi za priključenje, nedovoljno razvijena mrežna infrastruktura, slaba digitalizacija i fleksibilnost sistema, kao i ograničen pristup finansijskim podsticajima.

"Konačno, potrebna je revizija postojećih programa podrške, uključujući optimizaciju subvencija i poreskih olakšica. Posebna pažnja treba da se posveti produženju važenja neto merenja i nakon 2026. godine, kako bi se obezbedio stabilan razvoj prozjumerskog modela koji je još u početnoj fazi", preporučila je ta organizacija.

Bloomberg

 

 

Građani se teže odlučuju da investiraju u proizvodnju iz OIE i zbog subvencionisane cene struje, zbog koje je period povrata investicije dug, posebno za domaćinstva sa manjom potrošnjom. Takođe, početni troškovi ulaganja u opremu su visoki.

CEA ocenjuje da procedure za stambene zajednice koje žele status prozjumera nisu adekvatno definisane, kao i da su ograničenja snage proizvodnih objekata za prozjumere preniska, naročito za privredne subjekte.

Problem predstavlja i to što se u Srbiji ne primenjuju odgovarajući modeli, poput ESCO. Reč je o kompanijama koje mogu instalirati solarne panele, baterijske sisteme ili druge energetski efikasne tehnologije u domaćinstvu prozjumera i pritom preuzeti početne troškove dok korisnik plaća deo kroz uštede na računu za struju.

Takve firme mogu pomoći prozjumeru da maksimalno iskoristi sopstvenu energiju i eventualno proda višak u mrežu.

CEA ocenjuje da je potrebno uspostaviti centralizovanu onlajn platformu za podnošenje i praćenje zahteva za priključenje (takozvani one-stopshop) i da se objave mape raspoloživih mrežnih kapaciteta za priključenje novih prozjumera.

U Srbiji, prozjumeri iz kategorije domaćinstava i ostalih korisnika sa elektranama do 10,8 kW ne moraju da pribavljaju građevinsku dozvolu niti posebna odobrenja. Oni se priključuju kroz pojednostavljenu proceduru, koja uključuje prilagođavanje brojila, proveru elektrane i potpisivanje ugovora.

Za prozjumere sa snagom između 10,8 kW i 50 kW procedura je i dalje delimično pojednostavljena, ali zahteva dodatnu tehničku dokumentaciju. Prozjumeri sa snagom iznad 50 kW, kao i stambene zajednice, moraju da prođu redovnu proceduru bez olakšica.