Novi biznis u Srbiji - roboti za čišćenje solarnih panela sprečavaju gubitak trećine energije

Dok se globalna trka u obnovljivim izvorima energije ubrzava, jedan detalj često ostaje u senci, a to je održavanje solarnih panela. Prašina, polen, ptičiji izmet i čestice iz kiše ili snega mogu smanjiti efikasnost fotonaponskih sistema, i to za trećinu. Iako se o tome retko govori, industrija čišćenja solarnih elektrana postaje važan deo energetskog lanca, a inovacije u toj oblasti stigle su i na domaće tržište.

Jedna od kompanija koja menja način na koji se solarni paneli održavaju na Balkanu jeste Skyrobots, koja uvozi i distribuira robotske sisteme za automatizovano čišćenje solarnih panela, staklenih fasada i staklenika. Njihovi roboti koriste naprednu tehnologiju da bi u kratko vreme očistili velike solarne kapacitete. Ideja za pokretanje biznisa stigla je iz lične potrage za efikasnijim rešenjima održavanja solarnih elektrana.

 

"Često tragam za novim tehnologijama i idejama da se poslovi dobrom opremom mogu raditi brže i kvalitetnije pa sam naleteo na video za robotsko pranje solarnih panela na skladištima proizvodnih pogona. Počeo sam da se raspitujem oko usluge pranja solarnih elektrana u Srbiji, I to je retko ko radio kod nas i uglavnom se radilo ručno. Uvideo sam da postoji potencijal tržišta i krenuo u realizaciju", kaže Mladen Ivanov, menadžer prodaje za region Balkana u Skyrobotsu.

Čisti solarni paneli, veća efikasnost

Čišćenje solarnih panela nije samo estetsko pitanje već direktno utiče na tehničke performanse i finansijsku isplativost elektrana.

"Često čvrsti ostaci posle kiše i njenog sušenja u uglovima i ivicama stvaraju kamenac koji se posle par godina nepranja ne može skinuti. Na tim i drugim mestima koja se ne operu stvaraju se "hot spotovi" i dolazi do pregrevanja panela. Takav panel proizvodi manje struje. Paneli na elektranama su međusobno povezani pa onda ceo string proizvodi manje struje. Ako se paneli na elektranama ne peru redovno makar tri puta godišnje, oni imaju dosta kraći vek trajanja", objašnjava Ivanov.

SKYROBOTS

 

Osim tehničkih, postoje i jasni ekonomski razlozi. Kako objašnjava Ivanov, mrlje mogu rasejavati dolazeću sunčevu svetlost, i tako dolazi do smanjenja količine svetlosti koja se apsorbuje i pretvara u elektricitet. "Sve ovo dovodi do toga da produktivnost i proizvodnja struje može da opadne i za 30 odsto godišnje. Gubitke je lako izračunati, a svi znamo da cena struje ide gore", dodaje on.

Smanjenje efikasnosti solarnih panela zbog prljavštine obično iznosi tri do pet odsto godišnje, dok u ekstremnim uslovima, poput pustinjskih oblasti ili prašnjavih regiona, gubici mogu doći i do 30–40 odsto ako se paneli ne čiste redovno. To bitno utiče na proizvodnju električne energije, pa se kod velikih solarnih farmi smanjenje od 10 odsto može prevesti u desetine gigavat-sati izgubljene energije godišnje, što u finansijskom smislu predstavlja višemilionske gubitke. Upravo zbog ovih rizika razvija se niz specijalizovanih kompanija za pranje solarnih elektrana, od manuelnih timova sa crevima pod pritiskom do naprednih robotskih sistema poput onih koje nudi Skyrobots.

Paneli se peru bez hemikalija

Preporuke stručnjaka o tome koliko često treba prati solarne panele variraju u zavisnosti od lokacije i okruženja. Solarne elektrane u urbanim zonama zahtevaju drugačiji režim održavanja od onih u poljoprivrednim ili industrijskim sredinama.

"To zavisi u kakvoj se okolini nalazi elektrana. Što češće, naravno, u skladu sa budžetima. Ali najmanje dva do tri puta godišnje", ističe Ivanov.

U Nemačkoj i Francuskoj, gde je solarna energija već decenijama stub energetske tranzicije, panele najčešće peru četiri do pet puta godišnje. U Španiji, gde visoke temperature i suvi vetrovi donose ogromne količine prašine, praksa je da se čišćenje obavlja i češće, posebno u letnjim mesecima. U Srbiji i regionu, ta praksa tek uzima maha.

Za razliku od tradicionalnog pranja, koje zahteva mnogo radne snage i nosi rizik oštećenja panela, robotske mašine nude brže i sigurnije rešenje.

"Naši roboti poseduju specijalne rotirajuće četke koje prelaze preko površine fotonaponskih panela. Za pranje se koristi isključivo voda prečišćena osmozom. Dakle, bez hemikalija. Roboti su jako brzi i pouzdani bez opasnosti da se solarni panel ošteti. Mi efikasnost robota merimo po tome za koliko vremena može da opere određenu snagu elektrane. Neka tehnička karakteristika je oko dva MW za dan", objašnjava Ivanov.

SKYROBOTS

 

Roboti mogu da rade i noću

Zanimljivo je da su neki modeli robota opremljeni i svetlima za rad noću, što znači da proces održavanja može da se odvija i van radnog vremena elektrane, smanjujući potencijalne zastoje u proizvodnji.

Skyrobots pre svega radi sa vlasnicima većih solarnih elektrana. "Korisnici naših usluga i kupci opreme su pravna lica koja imaju u vlasništvu solarne elektrane. Bilo da su elektrane na krovovima proizvodnih hala, magacina, ili na zemlji, svima možemo da pružimo uslugu pranja. U toku su pregovori sa nekoliko firmi iz regiona", kaže Ivanov i dodaje da za sada kompanija ne planira da radi sa fizičkim licima, jer oprema nije namenjena pranju solarnih panela na kućama.

Ono što ostaje kao dugoročni cilj jeste širenje svesti o važnosti redovnog održavanja. "O tome koliko je pranje solarnih panela bitno za efikasnost solarnih elektrana govori i to da se u Evropi, a pogotovo Nemačkoj, Francuskoj, Španiji, zemljama koje su među vodećima po proizvodnji solarne energije u Evropi, pranje radi mnogo redovnije nego kod nas", ističe Ivanov.

Dobar potencijal za razvoj

Svetsko tržište solarnih panela premašilo je 1.600 GW instaliranih kapaciteta u 2023. godini, pokazuju podaci International Energy Agency (IEA) i EnergyTrenda. Tržište opreme i usluga za čišćenje solarnih panela procenjuje se na oko 2,5 milijarde dolara u 2024. godini, a očekuje se da će rasti po stopi od približno 6,9 odsto godišnje, dostigavši oko 5,2 milijarde dolara do 2035. godine.

Poslednji podaci Eurostata pokazali su da je solarna energija u junu ove godine prvi put u istoriji bila glavni izvor električne energije u Evropskoj uniji, sa udelom od 22 odsto u ukupnoj proizvodnji, čime je nadmašila nuklearnu energiju 21,6 odsto, energiju vetra 15,8 odsto, hidroenergiju 14,1 odsto i prirodni gas 13,8 odsto.

Najveći udeo obnovljivih izvora u proizvodnji struje u drugom kvartalu 2025. imala je Danska sa 94,7 odsto, a na drugom mestu je Letonija sa 93,4 odsto, Austrija sa 91,8 odsto, Hrvatska 89,5 odsto i Portugalija 85,6 odsto.

U regionima poput Bliskog istoka i severne Afrike, gde su solarne elektrane izložene ekstremnim količinama prašine, razvijaju se i autonomni sistemi, u okviru kojih se koriste roboti koji koriste veštačku inteligenciju i rade bez vode. U Aziji, posebno u Indiji i Kini, sve češće se koriste hibridna rešenja, odnosno poluautomatske mašine uz ljudski nadzor.

Za Srbiju i Balkan, gde se solarni kapaciteti ubrzano šire, čišćenje i održavanje tek dolazi u fokus. Prema podacima iz Strategije razvoja energetike Srbije, do 2030. godine očekuje se instalacija oko 1,73 GW solarnih kapaciteta, što će otvoriti prostor za razvoj servisa poput onih koje nudi Skyrobots.