Broj srpskih prozjumera za manje od godinu dana porastao za 75 odsto

Broj prozjumera u Srbiji beleži konstantan rast, sa više od 4.300 registrovanih kupaca-proizvođača električne energije koji zajedno raspolažu instalisanom snagom većom od 84 MW. U poređenju sa aprilom prošle godine, kada je ukupna snaga iznosila oko 48 MW, to predstavlja rast od čak 75 odsto.

Među prozjumerima prednjače domaćinstva, a u Registar prozjumera Elektrodistribucije Srbije upisano je oko 3.100 registrovanih sistema, koji zajedno proizvode više od 25 MW električne energije. Iako su najbrojniji, domaćinstva ne prednjače po snazi - tu ulogu ima kategorija "ostali kupci-proizvođači", sa 1.200 sistema koji generišu 59,4 MW.

Analiza Udruženja OIE Srbija (koja sadrži podatke prikupljene do 27. januara) pokazuje da u okviru ove kategorije dominiraju industrijski objekti sa 223 postrojenja i ukupnom snagom od 36,3 MW. Telekomunikacioni objekti zauzimaju drugo mesto po broju, sa 362 sistema i instalisanom snagom od 3,9 MW. Privredni objekti poput marketa, restorana i tržnih centara broje 470 prozjumera sa ukupno 15,9 MW. Zanimljivo je da su i državne institucije, škole, vrtići i crkve deo ovog sistema - ukupno 68 objekata sa manje od jednog MW instalisane snage.

Interesovanje stambenih zajednica i dalje malo 

Uprkos benefitima solarne energije, interesovanje stambenih zajednica za prelazak na status prozjumera i dalje je skromno. Kako se navodi u analizi, trenutno su samo četiri stambene zajednice registrovane u sistemu i one se nalaze u Subotici, Pančevu, Nišu i beogradskoj opštini Batajnica, sa ukupnom instalisanom snagom od 79,5 kW.

Vojvodina prednjači sa više od 1.100 prozjumera, što čini trećinu svih domaćinstava sa solarnim panelima. Istočna i Južna Srbija slede sa 867 prozjumera, dok Šumadija i Zapadna Srbija imaju 613 sistema. Grad Beograd, iako gusto naseljen, ima svega 512 registrovanih prozjumera.

Depositphotos

U nekim opštinama prozjumeri su i dalje retkost ili potpuno izostaju. Opštine poput Crne Trave i Bele Palanke još nemaju nijednog prozjumera, dok je Preševo nedavno dobilo svog prvog kupca-proizvođača. U Beogradu postoji značajna disproporcija - dok opštine poput Novog Beograda imaju svega četiri prozjumera, Zemun vodi sa 75 sistema, a Palilula i Obrenovac imaju po više od 50.

Ušteda na računima za struju i do 70 odsto

Rastući broj prozjumera posmatra se kao podrška održivoj proizvodnji energije u Srbiji. Oni ne samo da zadovoljavaju svoje energetske potrebe, već višak proizvedene energije vraćaju u mrežu, podstičući decentralizaciju elektroenergetskog sistema. Očekuje se da će broj kupaca-proizvođača nastaviti da raste, kako među domaćinstvima, tako i u privredi, s doprinosom ka zelenijoj i održivijoj energetskoj budućnosti zemlje.

Iskustva kupaca-proizvođača u Srbiji kažu da se postavljanje solarnih panela na krovu porodične kuće isplati i da se na računima za struju može uštedeti i do 70 odsto, a da se investicija može povratiti za šest do sedam godina.

Ukoliko želite da postanete kupac-proizvođač, važno je da znate i ispunite određene preduslove kako bi se ova investicija što pre povratila. Neki od tih preduslova jesu izračunavanje godišnje potrošnje struje, adekvatna jačina solarne elektrane na osnovu godišnje potrošnje, energetska efikasnost, adekvatna oprema, nagib krova.

Kada govorimo o neophodnoj opremi za rad solarne elektrane u domaćinstvu, nju čine pre svega fotonaponski paneli koji služe za prikupljanje sunčevih zraka, zatim inverter koji pretvara jednosmernu struju u naizmeničnu, usklađuje tehničke parametre struje i ima bezbednosnu funkciju. Od opreme je potrebno instalirati i merni orman, u koje se nalaze dvosmerno brojilo i zaštitna oprema, potrebna je i baterija koja može da bude deo sistema. Ostalu opremu čine potkonstrukcije, prekidači, sklopke, kablovi...

Kod izgradnje solarne elektrane na krovu porodične kuće važno je istaći da je zakonom ograničena snaga do 10,8 kilovata. Za izgradnju solarne elektrane na krovovima kuća nije potrebno pribavljanje dozvole.