Kakva su iskustva prvih zgrada prozjumera i zašto ih je tako malo

U Srbiji se stambene zajednice retko odlučuju da postanu kupci-proizvođači struje uglavnom zbog složenosti procedura, troškova i nedovoljno iskustva. Do sada se samo sedam stambenih zajednica odlučilo na taj korak. Ipak, pojedini primeri pokazuju da je takav poduhvat moguć.

Srbija je prvu stambenu zajednicu prozjumera dobila u decembru 2022, a sada ih je registrovano samo sedam od više od 50.000 stambenih zajednica, koliko ih ima u zemlji. Stambene zajednice prozjumeri nalaze se u Subotici, Pančevu, Nišu i Kragujevcu, dok ih u Beogradu ih ima tri  - u Batajnici, Zvezdari i odskora na Novom Beogradu. Ukupna instalisana snaga tih instalacija je 114 kilovata (kW), odnosno 0,11 MW.

Osim što ih je malo, nemaju sve zgrade prozjumeri, kao celina, koristi od fotonaponske elektrane. U nekim slučajevima, fotonaponski paneli postavljeni su za potrebe jednog stana čiji je vlasnik za to morao da dobije saglasnost ostalih vlasnika stanova, pa je otuda zgrada registrovana kao kupac-proizvođač.

Međutim, ima i primera uspešne primene savremenih rešnja na celoj zgradi. Po obimu i rešenju se izdvaja projekat fotonaponske elektrane u stambenom kompleksu Magdon u Nišu. Taj u suštini pionirski projekat, finansiran međunarodnom donacijom i zajmom, omogućio je stanarima da od 2024. koriste lokalno proizvedenu struju za zajedničku potrošnju, odnosno liftove, podstanice za grejanje, osvetljenje u zgradi i dvorištu.

Proces nije bio bez izazova i prepreka, usput se učilo, a bilo je nepredviđenih događaja kao što je naknadna odluka jednog od tri ulaza, odnosno dela kompleksa da se odvoji i formira zasebnu stambenu zajednicu.

Ipak, sva tri dela kompleksa sada plaćaju manje račune za struju, a u planu je da se postave i punjači za električne automobile. Iako je u vreme izrade projekta delovalo da to nema mnogo smisla, sada se stanari interesuju za postavljanje punjača jer su neki od njih u međuvremenu kupili takve automobile.

 

 

Kako do solarne energije i statusa prozjumera

Put do solarne energije je složen u slučaju stambenih zajednica. Već na samom početku stanari se mogu suočiti sa preprekama pošto prvo treba postići saglasnost unutar stambene zajednice o pokretanju projekta. Procedure u tom smislu su komplikovane i nema jasno definisanih pravila, što zbog razlika u mišljenjima otežava donošenje odluke, bez koje se ne može ni krenuti u tu proceduru.

U slučaju projekta Magdon, kompleksa sa 134 stana, stanari su bili zainteresovani, mada je bilo i suprotnih mišljenja pa su pokretači projekta insistirali da odluka bude doneta dvotrećinskom većinom, kaže za Bloomberg Adriju Goran Vučković iz firme Centar za održivi razvoje energetike (CORE) iz Niša koja je inicirala i realizovala projekat zajedno sa stambenom zajednicom stambenog kompleksa Magdon.

Odluka je doneta nakon više sastanaka na kojima su stanarima upućivani u sve faze projekta, kaže Vučković i dodaje da bi taj proces povremeno bio zahtevan, ali i koristan zbog povratnih informacija koje su dobijali od stanara.

Nakon donošenja odluke, članovi skupštine stambene zajednice zaključuju ugovor o međusobnim odnosima članova stambene zajednice, koji se zatim upuštaju u ispunjavanje uslova i administrativne procedure, izgradnju i čekanje na priključenje na mrežu. Čekaju ih i administrativni troškovi, a moraju biti svesni da će proces trajati.

Vučković iz CORE-a sada, na osnovu iskustva, kao izazove izdvaja nepoznanice u procesu, jer ni samim projektantima ni Elektroprivredi Srbije (EPS) i Elektrodistribuciji Srbije (EDS) u vreme sprovođenja projekta nisu bile poznate sve procedure, tako da su se u hodu uspostavljala pravila.

 

 

I samo postavljanje fotonaponskih panela predstavljalo je izazov. Vučković navodi da je, pošto je reč o višespratnici, korišćen kran kako bi se paneli podigli na krov. Montaža je trajala sedam do 10 dana, dok je procedura priključenja na mrežu trajala nešto manje od jedne godine. "Dosta je vremena proteklo od ideje do realizacije", kaže Vučković.

On je izrazio nadu da je će ovo iskustvo pomoći da se skrate procedure kako bi period od završetka montaže do priključenja na mrežu bio što kraći.

Za prozjumere do 10,8 kW potrebno je da investitor najpre izgradi elektranu, a potom EDS-u preda zahtev za ugradnju mernog uređaja, zaključi ugovor o snabdevanju sa snabdevačem i upiše se u registar. 

Stambene zajednice koje žele da grade elektrane do 50 kW moraju da ispune takozvane prethodne uslove i prikupe dokumentaciju pre nego što započnu izgradnju. Izgradnja priključka se ugovara sa EDS, a investitori su obavezni da urade idejni projekat elektrane. Zatim EDS proverava da li ima uslova za priključenje i izdaje odobrenje za priključenje. Posle toga investitor gradi elektranu i ugovara priključenje. 

Sa najsloženijom procedurom suočavaju se stambene zajednice koje žele da izgrade solarne elektrane snage preko 50 kW.  U tom slučaju potrebni su prethodni uslovi za projektovanje i priključenje, ali i dozvola lokalne samouprave.

 

Gde naći novac za takve projekte

Takvi poduhvati su skupi – budžet projekta Magdona iznosio je oko 93.800 dolara. Stanari, osim ako ne mogu sami da prikupe sredstva za investiciono ulaganje stambene zajednice, mogu da računaju na podsticaje preko državnog programa podsticaja za energetsku efikasnost i zajmova preko banka za koje je sredstva obezbeđuje Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD kroz svoj program GEFF (Green Economy Financing Facility)).

Centar za energetske analize naveo je u svom izveštaju iz prošle godine da krediti za energetsku efikasnost, iako dostupni, nisu naročito povoljni zbog kamatnih stopa od 7,95 odsto do 10,15 odsto i roka otplate do 95 meseci, odnosno da su subvencije znatno atraktivnija opcija za korisnike. 

Primer Magdona se izdvaja i po tome što su se u njegovo finansiranje uključili međunarodni donatori sa 40.000 dolara. Naime, izgradnju ove fotonaponske elektrane je podržao UNDP Srbija kroz projekat "Pravedna zelena tranzicija i dekarbonizacija u Srbiji koji je finansirala Vlada Japana.

"Mislim da je to bio tas na vagi koji je prevagnuo u prilog projekta jer mislim da bi bilo mnogo teže da nije bilo te pomoći s obzirom da je reč o pionirskom projektu", kaže Vučković, koji je zadužen za strateški razvoj, identifikovanje, rešavanje i praćenje tehničko-tehnoloških problema korisnika usluga koje pruža CORE.

On ističe da je ova donacija omogućila da se ugovori prihvatljiviji period otplate zajma za stanare, odnosno da se obezbedi otplata nana 24 rate. "Mi smo sada negde pri kraju otplate", nakon čega će elektrana preći u vlasništvo zgrade, rekao je on.

Bloomberg

Vučković je rekao da se očekivalo da talas zainteresovanih stambenih zajednica bude intenzivniji, ali da finansiranje predstavlja problem - ako bi se stambene zajednice upuštale u ovaj poduhvat na osnovu komercijalnih zajmova, periodi otplate bi bili daleko duži i postavilo bi se pitanje koliko je projekat isplativ.

Kod stanara u kompleksu Magdon izaziva nezadovoljstvo i naknada od oko pet dinara po kilovat-satu (kWh) koju EDS naplaćuje, trošak koji nije bio planiran u startu. 

"Mislim da bi regulativa trebalo da se malo više prilagodi krajnjim korisnicima, a manje javnom preduzeću. Jer ako nemaju neku korist i period otplate bude 10, 12 15 godina, sigurno neće same da ulaze investiciju, koja nije mala, a nije lako naći tako likvidnu stambenu zajednicu za to. Mi smo kao firma uložili energiju i svoja sredstva da stambena zajednica dobije na dve godine kreditiranje", navodi on i dodaje da CORE nije ESCO firma, ali da je u ovom projektu praktično postupala po tim principima.

ESCO kompanije su firme koje mogu instalirati solarne panele, baterijske sisteme ili druge energetski efikasne tehnologije kod prozjumera i pritom preuzeti početne troškove dok korisnik plaća deo kroz uštede na računu za struju. Zasad se ovaj model poslovanja ne praktikuje u Srbiji.

Problem neiskorišćenih viškova

Vučković kaže da je proizvodnja u Magdonu, koji ima 149 fotonaponskih panela, ukupne snage od 74,5 kilovat-pika (kWp, maksimalna snaga solarnih panela u idealnim uslovima), sasvim dovoljna da pokrije zajedničku potrošnju na godišnjem nivou, koja je nešto veća zimi zbog rada podstanice.

Elektrana u kompleksu Magdon proizvodi i viškove - na kraju marta ove godine po preseku utvrđen je višak od 19.800 kWh.

Međutim, sa godišnjim poravnanjem na dan 31. marta, ti viškovi se gube bez naknade.

U Srbiji se primenjuje sistem neto-merenja za domaćinstva i stambene zajednice, a neto-obračuna za ostale kupce-proizvođače, ali će se od naredne godine neto-obračun primenjivati na sve kupce-proizvođače koja tada steknu status prozjumera. Zasad nije poznato od kada će se novi način obračuna primeniti i kod prozjumera koji su ranije dobili ovaj status.

Neto-merenje omogućava prozjumerima da višak električne energije koji tokom obračunskog perioda predaju u mrežu iskoriste za umanjenje svoje potrošnje u narednim mesecima, a neto-obračun podrazumeva da se energija predata u mrežu i energija preuzeta iz mreže obračunavaju odvojeno.

Neplanirani događaji

Ovaj višak u Magdonu se objašnjava odlukom jednog od tri ulaza da formira sopstvenu stambenu zajednicu nakon što je fotonaponska elektrana puštena u rad. "Projekcija je bila da će sva tri dela biti potrošači i sada moramo da pronađemo način kako da smanjimo taj višak", kaže Vučković.

Sami stanovi nisu ušli u sistem raspodele upravo jer se očekivalo da će sva proizvodnja biti dovoljna za sva tri ulaza, a sada, sa ovako velikim viškom, otvara se pitanje da li uvesti i stanove po dobrovoljnom ili nekom drugom principu, navodi on.

Postavljanje punjača za automobile, koje je planirano projektom, moglo bi da doprinese smanjenju viška i uskoro bi trebalo da bude određena lokacija za njihovo postavljanje pošto su punjači nabavljeni. Projektom je predviđeno postavljanje tri punjača za električna vozila sa četiri mesta za punjenje, pojedinačne snage 22 kW.

Bloomberg

Pre puštanja elektrane u rad svaki stan je plaćao struju oko 1.200 dinara mesečno, i to pre poskupljenja. Taj trošak je sada oko 800 dinara mesečno, a da nije došlo do izdvajanja jednog ulaza, taj trošak bi bio 400 dinara po stanu. Deo kompleksa koji se izdvojio ima pravo na umanjenje troškova struje i učestvuje u otplati kredita.

Takođe, nakon priključenja elektrane i puštanja u rad u februaru 2024. desio se tehnički kvar, odnosno pad sigurnosnog elementa, zbog čega nije bilo moguće pratiti proizvodnju i predaju struje EDB-u.

"Ispostavilo se da elektrana uopšte nije davala nikakve efekte", kaže Vučković i dodaje da je problem otkriven kroz račune za struju pošto su bili dosta viši od očekivanih.

Pošto je kvar otklonjen, elektrana je počela da radi u avgustu 2024. u punom kapacitetu, a postavljena je aplikacija preko koje svi mogu da prate proizvodnju i druge parametre.