Hoće li rat na Bliskom istoku ubrzati globalni prelaz na obnovljive izvore

Vojna zbivanja na Bliskom istoku ponovo guraju cenu nafte prema nivoima koji izazivaju zabrinutost. Od kraja prošle nedelje barel se drži iznad 100 dolara, a početkom ove nedelje nakratko je dostigao 106,5 dolara, vrlo blizu nivoa od 108 dolara koji Bloomberg Economics vidi kao prag nakon kojeg inflacija značajno jača, a deo evropskih ekonomija dolazi na ivicu recesije.

Takvi cenovni šokovi u prošlosti su imali ozbiljne posledice. Zemlje koje zavise od uvoza energije tada nisu imale mnogo izbora, ili plaćati skupo fosilna goriva ili smanjivati potrošnju.

 

Danas se, međutim, otvara i drugačiji scenario. Sve veću ulogu imaju obnovljivi izvori, pre svega zahvaljujući padu cena solarne energije i baterija.

"Kada neka tehnologija postane cenovno konkurentna, dolazi do prelomne tačke u njenom širenju", kaže Antoine Vagneur-Jones iz BloombergNEF-a, zadužen za trgovinu i lance snabdevanja.

Evropa je već prošla kroz sličan test nakon ruske invazije na Ukrajinu pre četiri godine. U početku je plaćala visoke cene za sve količine ukapljenog gasa koje je mogla obezbediti. No, u narednim godinama ubrzano je povećala instalacije solarnih elektrana, a zatim i kapacitete baterija, što je postupno smanjilo zavisnost od uvoznih energenata.

 

 

Visoke kamatne stope pokazale su se kao ozbiljan rizik za ulaganja u OIE

Visoke kamatne stope pokazale su se kao ozbiljan rizik za ulaganja u obnovljive izvore energije. Mnogi investitori u "zeleno" još nose ožiljke iz prethodnih ciklusa euforije koji su završili velikim gubicima. Razlog nisu samo skupi izvori finansiranja, već i politički pritisci na zeleni sektor u SAD-u te regulatorne promene u Evropi koje su dodatno uzdrmale tržište.

Ipak, nakon dugog pada koji je trajao do aprila prošle godine, sektor je počeo pokazivati znakove oporavka i prkosa pesimistima. Aktualna kriza na Bliskom istoku mogla bi pokrenuti novi investicioni talas u obnovljive izvore, jer vlade sve više žele da smanje energetsku zavisnost.

Investitori koji su nastavili ulagati u zelene tehnologije i nakon 2022. sada ubiru prve rezultate. Od početka godine do sredine marta, Indeks S&P Global Clean Energy Transition Index porastao je za više od 12 odsto, dok S&P 500 indeks u istom periodu beleži pad od 2,5 odsto.

No, prema rečima Davida Hosterta, globalnog direktora za ekonomiju i modelovanje u BloombergNEF-u, stvari ipak nisu tako jednostavne.

 

 

Veće cene energije podižu inflaciju, a ona potom tera centralne banke da povećavaju troškove zaduživanja. U takvom okruženju ulaganja u čistu energiju postaju skuplja, tim više što je reč o izrazito kapitalno intenzivnoj industriji osetljivoj na kamatne stope.

Zbog toga, kaže Hostert, zemlje različito gledaju na ulogu fosilnih goriva.

"Ako ste proizvođač nafte i gasa, možete reći 'to je razlog više da se oslonimo na vlastite resurse'. Drugima to znači 'vreme je da smanjimo zavisnost od uvoza fosilnih goriva i ubrzamo elektrifikaciju kroz obnovljive izvore'", objašnjava.

Zelene akcije kao temelj portfolija

U takvom kontekstu, zelene akcije i dalje se nameću kao važan deo investicione strategije.

Dok tržišta čekaju naredne poteze centralnih banaka, iz investicione banke Jefferies poručuju investitorima da ne paniče i da nastave ulagati u obnovljive izvore.

Jasno je da će trenutno visoke cene fosilnih goriva kratkoročno podići prihode tog sektora i nadmašiti performanse zelenih kompanija, kaže Patrick J. Murphy iz Hilco Globala. No, dodaje, taj efekat neće trajati dugo.

Sličan ton dolazi i iz BlackRock-a. Helen Jewell, glavna direktorica za fundamentalne akcije, ističe da je fokus trenutno na energetskoj nezavisnosti, zbog čega bi povezane akcije mogle dobro prolaziti.

"Energetska otpornost i nezavisnost nešto su na šta možemo računati u narednim nedeljama. Potreba za tim ostaje ključna", rekla je za Bloomberg TV, dodajući da bi ulaganja u održivu i čistu energiju sada mogla činiti "temeljni deo svakog portfolija".

Zašto zelene investicije sada imaju bolju perspektivu

Analitičari, investitori i fond menadžeri koje je anketirao Bloomberg ističu da je situacija danas drugačija nego 2022. godine. Postoje jasni znakovi da su zelene kompanije ojačale bilanse, pooštrile upravljanje rizicima i postavile veće zahteve za prinose pre pokretanja novih projekata.

Uticaj kamatnih stopa mogao bi biti i blaži nego tada, smatra Carole Laible iz Domini Impact Investments.

"Kamatne stope mogu ostati nešto više i 2026. godine, ali ne verujem da će to značajno zakočiti projekte", kaže.

Alex Monk iz Schroders dodaje da je sektor vetroenergije u međuvremenu postao disciplinovaniji u ugovaranju, kako bi se lakše preneli troškovi i zaštitila profitabilnost.

Drugim rečima, industrija se pokušava bolje pripremiti za scenarije u kojima inflacija i skupo finansiranje više nisu izuzetak, već pravilo.

Još jedna ključna razlika u odnosu na 2022. je uticaj veštačke inteligencije. Sve veća potražnja za energijom potrebnom za pogon AI podatkovnih centara dodatno podstiče razvoj obnovljivih izvora.

U okruženju u kojem je geopolitička situacija možda još nestabilnija nego pre nekoliko godina, energetska sigurnost postaje sve važniji cilj. Zemlje koje uspeju da smanje zavisnost od uvoza nafte i gasa time postaju otpornije na spoljne šokove.

"Ovakvi poremećaji na energetskim tržištima dugoročno uvek idu u prilog energetskom sektoru", kaže Alex Monk. "Kratkoročno više cene sirovina pomažu tradicionalnim energetskim kompanijama, ali istovremeno ponovo otvaraju pitanje energetske sigurnosti."

Događanja na Bliskom istoku, dodaje, zapravo podstiču novi investicioni ciklus u obnovljive izvore.

"To je zato što se pitanje energetske sigurnosti ponovo vraća u fokus, posebno uz kontinuirani rast potražnje za električnom energijom."

Troškovi ulaganja u obnovljive izvore manji su od cene energetskih šokova

Trošak prelaska na neto nulte emisije niži je od cene koju ekonomije plaćaju kada cene fosilnih goriva naglo porastu. Procene UK Climate Change Committee u najnovijem izveštaju, objavljenom prošle nedelje, pokazuju da je Ujedinjenom Kraljevstvu potrebno oko četiri milijarde funti (5,4 milijarde dolara) dodatnih godišnjih ulaganja do 2050. kako bi ostalo na putu ka neto nuli.

Prema tim izračunima, taj trošak zapravo je relativno umjeren ako se uzme u obzir scenario ponovnog rasta cena gasa poput onog iz 2022. godine. U tom slučaju, troškovi energije za domaćinstva porasli bi čak 59 odsto do 2040. godine ukoliko bi se nastavilo oslanjanje na fosilna goriva.

S druge strane, uz napredak u dekarbonizaciji, rast troškova za energente u istom periodu bio bi znatno blaži, oko četiri odsto.