Da li je Arktik za Trumpa i NATO nova linija odbrane od Rusije i Kine

Sporazum koji je ubedio predsednika Donald Trumpa da smiri eskalirajuću krizu oko Grenlanda otvara put NATO-u da ojača bezbednost u arktičkom regionu i odbije svaku pretnju iz Rusije ili Kine.

"Okvir" na koji se Trump pozvao nakon sastanka sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Rutteom na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, kasno u sredu, prema rečima jednog evropskog zvaničnika upoznatog sa razgovorima, podrazumeva razmeštanje američkih raketa, prava na eksploataciju ruda s ciljem da se kineski interesi drže podalje, kao i pojačano prisustvo NATO-a.

Pakt, koji je praktično zaključen ubrzo nakon Trumpovog dolaska u švajcarsko odmaralište u sredu, takođe zavisi od toga da američki lider ispuni obećanje da neće uvoditi carine evropskim državama, rekao je zvaničnik koji je govorio pod uslovom anonimnosti, jer se razgovori i dalje vode iza zatvorenih vrata. Sporazum zasad smanjuje najtežu pretnju transatlantskom savezu još od osnivanja Organizacije Severnoatlantskog ugovora posle Drugog svetskog rata.

                      

Trump je u svega četiri sata prošao put od pretnji carinama od 200 odsto na francusko vino i ideje o kupovini Grenlanda, preko formiranja okvira mogućeg sporazuma, do odustajanja od carinskih mera. Detalji potencijalnog dogovora još nisu poznati, a deo analitičara smatra da su odnosi između Evrope i Sjedinjenih Država trajno narušeni. O širem geopolitičkom i pravnom kontekstu ove epizode za TV Bloomberg Adria govorio je viši naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i ekonomiju Mihajlo Vučić. "S obzirom na pravni status Grenlanda, savezništvo u okviru NATO-a, članstvo Danske u Evropskoj uniji, kao i zabranu upotrebe sile prema Povelji Ujedinjenih nacija, nije se moglo očekivati da će američka administracija pribegavati aneksiji, odnosno nasilnom preuzimanju teritorije Grenlanda. Po mom mišljenju, to je bilo pre svega zveckanje oružjem kako bi se evropski partneri naterali da primene ozbiljnije mere zaštite tog područja, ali i da popuste na nekim drugim frontovima, poput trgovinskih odnosa sa SAD", rekao je Vučić. Prema njegovim rečima, Evropska unija je jasno povukla crvenu liniju, ističući da bi svaka jednostrana aneksija Grenlanda od strane SAD predstavljala neprihvatljiv potez. "Ne verujem da bi čak i u tom slučaju došlo do oružanog sukoba, ali bi to značilo definitivnu propast NATO-a, što nije zanemarljivo za američke bezbednosne interese. Evropa je sa SAD povezana brojnim kulturnim, političkim i ekonomskim vezama, ali zajednička bezbednosna arhitektura evroatlantskog prostora ne bi mogla da se nadomesti na drugačiji način. Pretnje koje je Trump iznosio po mom mišljenju nisu bile realne, ali je Evropska unija ipak pokazala američkoj administraciji da o takvim scenarijima ne može ozbiljno da razmišlja", zaključio je Vučić.

  

"Kada je reč o zaštiti Arktika, uz prioritet Grenlanda, moramo da uložimo više energije, više vremena i više fokusa na to, jer znamo da se pomorski putevi otvaraju", rekao je Rutte u Davosu, u intervjuu za Bloomberg News glavnom uredniku Johnu Micklethwaitu. Pitanje suvereniteta nije bilo na stolu, što predstavlja jasan pomak u odnosu na prethodne nedelje, tokom kojih je Trump, sve više uznemiravajući evropske lidere, više puta iznosio dramatične tvrdnje o Grenlandu, poluautonomnoj teritoriji NATO saveznika Danske.

"Uopšte nismo ulazili u te detalje", rekao je Rutte. "Takođe nije razmatrano pitanje povećanog prisustva američkih trupa, iako je danska vlada saopštila da je potpuno otvorena za takav scenario", dodao je.

Iako je Trump bio entuzijastičan u pogledu mogućnosti postizanja sporazuma, lideri zasad imaju samo okvir onoga što bi konačni dogovor trebalo da obuhvati - i pred njima je još mnogo posla. Danska premijerka Mette Frederiksen to je naglasila u intervjuu za danske medije, ističući da Rutte nema ovlašćenje da pregovara u ime njene zemlje i ponovila svoj stav da je ustupanje teritorije Sjedinjenim Državama neprihvatljivo.

"Moramo pronaći put koji poštuje međunarodno pravo i suverenitet", rekla je Frederiksen za DR i TV2.

Osim glavnih tačaka koje se tiču bezbednosti Arktika i odbrane Grenlanda, format tog okvira, kao i to koliko je uopšte postignut bilo kakav sporazum, ostali su nejasni.

Trump pokrenuo Odbor za mir / Bloomberg

 

'Sve što želimo'

Ono o čemu se razgovaralo u Davosu već ju ranije bilo na stolu. Deo toga bio je u skladu s onim što je prošle nedelje ugovoreno u Vašingtonu, kada se danska delegacija sastala sa potpredsednikom JD Vanceom i državnim sekretarom Marcom Rubiom, prema navodima ljudi upoznatih s razgovorima. To je uključivalo formiranje radne grupe koja bi se bavila američkim bezbednosnim zabrinutostima.

Evropski NATO saveznici takođe su predstavili predlog aktivnosti saveza fokusiranih na Arktik i Grenland. Još jedan element sporazuma odnosi se na obnovu sporazuma iz 1951. godine, koji američkoj vojsci daje široka ovlašćenja da brani Grenland u okviru NATO-a, rekli su sagovornici. Trump je za Fox Business naveo da se o uslovima sporazuma još pregovara, ali da je "suštinski, to potpuni pristup".

"Nema kraja, nema vremenskog ograničenja", rekao je Trump. "Dobijamo sve što želimo bez ikakvog troška."

Na pitanje da li će SAD na kraju preuzeti Grenland, odgovorio je: "Moguće je. Ali u međuvremenu, dobijamo sve što smo želeli, potpunu bezbednost."

 

Ledom okovana teritorija, najveće ostrvo na svetu, postala je ključna za interese saveza na Arktiku, jer je topljenje leda otvorilo pomorske rute na krajnjem severu koje bi mogle omogućiti protivnicima direktan put ka Atlantiku. Trump je svoje pretenzije predstavio kao način odbrane SAD od pretnji, stratešku tačku koju su ponovili i lideri NATO-a.

Trump se po dolasku obratio učesnicima Svetskog ekonomskog foruma, obnovivši zahtev da Danska prepusti Grenland, i pojačao je pretnje da će od sledećeg meseca uvesti sankcije protiv osam evropskih zemalja koje su poslale vojne snage na dansku teritoriju. Ipak, donekle je ublažio stav odbacivši upotrebu sile i pozvao na razgovore o "preuzimanju".

Retorika američkog predsednika najjače je odjeknula među samim Grenlanđanima, podstičući strah i učvršćujući otpor ostrva prema SAD. Premijer teritorije Jens-Frederik Nielsen ove nedelje je rekao stanovnicima da počnu da se pripremaju za moguću vojnu invaziju, iako je ona i dalje malo verovatna.

Reakcija javnosti mogla bi da zakomplikuje svaki pokušaj Kopenhagena da ubedi vladu Grenlanda da prihvati sporazum koji bi proširio američko vojno prisustvo, rekao je jedan visoki danski poslanik.

 

- U pisanju pomogli Sara Sjolin i Alex Wickham.

 

(Tekst dopunjen izjavom Mihajla Vučića.)