Trump preti Kanadi carinama od 100 odsto zbog približavanja Kini

Predsednik SAD Donald Trump zapretio je Kanadi carinama od 100 odsto na sav njen izvoz u SAD ukoliko zaključi trgovinski sporazum sa Kinom, čime su dodatno eskalirane tenzije između Vašingtona i severnog suseda.

Trump je, nazivajući premijera Marka Carneyja "guvernerom Carneyjem", rekao da je kanadski lider "teško pogrešio" time što je dozvolio Kini da poveća izvoz električnih vozila u Kanadu. Trump je ranije provocirao Kanadu idejom da bi trebalo da postane 51. američka savezna država.

"Kina će pojesti Kanadu, potpuno je progutati, uključujući uništavanje njihovih kompanija, društvene strukture i opšteg načina života", napisao je Trump na društvenim mrežama. "Ako Kanada sklopi sporazum sa Kinom, odmah će biti pogođena carinom od 100 odsto na svu kanadsku robu i proizvode koji ulaze u SAD."

Portparol Carneyja nije odmah odgovorio na zahtev za komentar poslat u subotu ujutru.

To je usledilo u trenutku kada su Trump i Carney započeli rat rečima zbog poteza američkog predsednika koji potresaju globalni poredak, uključujući njegove napore da preuzme kontrolu nad Grenlandom. Carney je rekao da o budućnosti Grenlanda treba da odluče isključivo građani Danske i Grenlanda, teritorije pod danskom upravom. Kina i Kanada su prošle nedelje postigle dogovor o smanjenju pojedinih trgovinskih barijera i obnovi odnosa, što najavljuje zaokret u kanadskoj spoljnoj politici i distanciranje od Trumpove trgovinske agende.

Carney je rekao da očekuje da će Kina smanjiti carine na kanadsko seme uljane repice, poznato kao kanola, nakon sastanka sa kineskim liderom Xi Jinpingom 16. januara, tokom prve posete jednog kanadskog lidera Pekingu posle osam godina.

Mark Carney i Donald Trump / Bloomberg

 

Kanada će zauzvrat omogućiti ulazak 49.000 kineskih električnih vozila na svoje tržište uz carinsku stopu od oko šest odsto, čime se ukida dodatni namet od 100 odsto. Kina će, prema Carneyjevim rečima, Kanađanima ponuditi i bezvizni režim putovanja.

Ubrzo nakon potpisivanja sporazuma, kanadski lider održao je oštar govor na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, u Švajcarskoj, u kojem je upozorio na prinudu velikih sila - implicitno kritikujući Trumpov pristup spoljnoj politici, iako ga nije pomenuo po imenu.

Američki predsednik je uzvratio optužbom da Kanada pokazuje nezahvalnost zbog američke vojne zaštite, tvrdeći da ta zemlja "živi zahvaljujući Sjedinjenim Državama", što je Carney odbacio. Trump je takođe povukao poziv Kanadi da se pridruži njegovoj takozvanoj inicijativi Board of Peace, nedelju dana nakon što je Carney pristao da učestvuje u njoj.

Trump je rekao da se Kanada protivi njegovom planiranom projektu protivraketne odbrane Golden Dome, iako nije jasno da li je to zaista stav Otave. Ministar finansija SAD Scott Bessent izjavio je ove nedelje da je Trump zatražio od Kanade da učestvuje u tom projektu.

 

Carney je ranije nagovestio spremnost Kanade da učestvuje u projektu Golden Dome. Istovremeno, Kanada značajno povećava vojnu i bezbednosnu potrošnju, uključujući nabavku novih borbenih aviona i podmornica, delom zbog Trumpovog pritiska na saveznike u NATO-u. Carney je izazvao pažnju na godišnjem okupljanju globalne finansijske elite u Davosu kada je pozvao takozvane srednje sile da se udruže kako bi se suprotstavile pritiscima velikih sila. Premijer je kritikovao više Trumpovih politika, osuđujući korišćenje "carina kao poluge, finansijske infrastrukture kao sredstva prinude i lanaca snabdevanja kao ranjivosti koje treba eksploatisati".

I dalje nije jasno šta bi za Trumpa predstavljalo prag za "sporazum" - dogovor Kanade i Kine ranije ovog meseca u suštini je bio ograničeni trgovinski sporazum, fokusiran na poljoprivredu i električna vozila. Bela kuća nije odmah odgovorila na zahtev za komentar. Nejasno je i šta bi eventualne promene značile za primenu američkih carina na robu kojom se trguje u okviru sporazuma USMCA. Trenutno su proizvodi obuhvaćeni tim sporazumom uglavnom oslobođeni carina, što znači da se većina robe koju SAD uvoze iz Kanade ne oporezuje.

 

SAD dnevno uvoze oko četiri miliona barela nafte iz Kanade, koja je glavni izvor sirove nafte za rafinerije na američkom Srednjem zapadu. SAD su takođe veliki kupac metala i đubriva iz svog severnog suseda.

Trump je često pretio carinama koje se na kraju nisu realizovale.

Pre samo nedelju dana zapretio je Evropi carinama zbog Grenlanda, od kojih je kasnije odustao. Ranije ovog meseca zapretio je sekundarnim carinama svakoj zemlji koja trguje sa Iranom, ali nikada nije razjasnio detalje niti ih uveo. Kina je među glavnim trgovinskim partnerima Irana.

Prošlog oktobra predsednik je zapretio uvođenjem carine od 10 odsto na kanadsku robu jer ga je naljutio televizijski oglas protiv carina, koji je naručila vlada Ontarija. Ni tada nije povukao konkretan potez.

Odnosi između Vašingtona i Otave pogoršali su se od Trumpovog povratka u Belu kuću. Odluka predsednika da poveća carine na robu iz Kanade izazvala je široko nezadovoljstvo, pri čemu su mnogi Kanađani bojkotovali američke proizvode i odustajali od putovanja u SAD.

Kanada, koja je istorijski veliki deo trgovine usmeravala ka SAD, odgovorila je agresivnim traženjem novih trgovinskih veza prema istoku, ka Evropi, i prema zapadu, ka Aziji - uključujući sklapanje sporazuma sa Kinom i potragu za novim vezama sa Indijom, dve zemlje koje su poslednjih godina bile u otvorenom sukobu sa Carneyjevim prethodnikom Justinom Trudeauom.

Trump je, u okviru provokacija o "51. saveznoj državi", više puta nazivao Trudeaua "guvernerom Trudeauom". Međutim, prestao je to da čini nakon što je Carney stupio na dužnost.