Zašto se čelnici bore da uđu u Trumpov 'ekskluzivni klub'

Dok je pažnja evropskih saveznika i globalne elite u Davosu bila usmerena na retoriku Donalda Trumpa o "kupovini" Grenlanda i egzistencijalnoj neizvesnosti NATO-a, američki predsednik je, daleko od reflektora, počeo da privatizuje arhitekturu međunarodnog mira.

Osnivanje Odbora za mir nije tek još jedan u nizu Trumpovih ekscentričnih poteza, već pokušaj uspostavljanja paralelnog operativnog sistema globalnog upravljanja koji direktno dovodi u pitanje ustaljeni poredak Ujedinjenih nacija (UN). Ono što se na površini predstavlja kao diplomatska inicijativa, u svojoj suštini ima pragmatičnu ekonomsku logiku. U realnom vremenu posmatramo proces komercijalizacije rešavanja sukoba - model u kojem se plaćanjem obezbeđuje povlašćena uloga u poslovima obnove nakon njihovog završetka.

Ulaznica za sto svetskih donosilaca odluka iznosi milijardu dolara, a cilj nije samo mir, već i kontrola nad jednim od najvećih infrastrukturnih projekata budućnosti - obnovom Gaze.

 

Obrisi novog tela ukazuju na uspostavljanje paralelnog sistema sprečavanja i rešavanja sukoba, u kojem bi vodeća i izvršna uloga bila koncentrisana isključivo u rukama Sjedinjenih Država, odnosno lično Donalda Trumpa. Uz privatizaciju multilateralizma, novo telo ima izraženu ekonomsku, odnosno poslovnu dimenziju, budući da je odbor prvobitno osmišljen u okviru Trumpovog mirovnog plana za Gazu. Upravo zbog razočaranja postojećim mehanizmima, njegovo osnivanje je, rezolucijom, ironično podržao i Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Poslednjih dana u javnost dospeva sve više detalja koji ukazuju na to da ovo telo ima znatno veće ambicije i ciljeve, koji prevazilaze pacifikaciju perspektivnog nekretninskog portfelja u Palestini. Osim što privatizuje multilateralizam UN-a i prenosi ga u ruke Bele kuće, specifičnost ovog modela ogleda se i u tome što će u odbor, na trogodišnji mandat i uz naknadu od milijardu dolara, biti imenovani svetski lideri, a ne države. Takav pristup direktno preslikava korporativnu logiku upravnih odbora na geopolitičku scenu.

"Trumpova ambicija je već neko vreme da oblikuje svojevrsni koncert velikih sila koji bi dodeljivao mandate grupama zainteresovanih država za rešavanje i uređivanje otvorenih pitanja i sukoba u svetu", misiju ovog tela sažima geopolitički stručnjak Klemen Grošelj.

Odbor bi trebalo da čine isključivo čelnici država ili vlada koje će Trump lično pozvati na učešće. Sam se imenovao predsednikom odbora i ujedno predstavnikom SAD, s potencijalno doživotnim mandatom - iz njega se, naime, može isključiti jedino sam. Time se stvara opasna situacija bez presedana, u kojoj međunarodna politika postaje stvar ličnih preferencija i finansijske sposobnosti plaćanja "članarine", a ne načela suverenosti i ravnopravnosti.

Gaza - Trumpova profitabilna investicija

Ekonomska dimenzija ovog projekta razotkriva stvarni motiv visoke "cene članarine" i interesa pojedinih država. Obnova Gaze nije samo humanitarni izazov, već i investiciona prilika.

Prema najnovijim procenama Konferencije UN-a za trgovinu i razvoj (UNCTAD) i Svetske banke, razmere razaranja u Gazi su bez presedana: više od 70 odsto stambenih jedinica je uništeno ili oštećeno, dok su infrastruktura za snabdevanje vodom i električnom energijom, kao i veći deo putne mreže, praktično devastirani. Troškovi sveobuhvatne obnove, potrebne da bi se Gaza vratila na predratni nivo, prema konzervativnim procenama mogli bi da premaše 50 milijardi dolara, dok procene koje uključuju modernizaciju i uspostavljanje novog ekonomskog modela dostižu i do 90 milijardi dolara.

Ako se tome dodaju Trumpove ranije vizije iz plana "Peace to Prosperity", koje su predviđale transformaciju regiona u investiciono i turističko središte po uzoru na Dubai ili Singapur, postaje jasno da Odbor za mir funkcioniše kao svojevrsni upravni odbor za raspodelu ogromnih građevinskih i infrastrukturnih ugovora.

Osnivačka povelja, do koje je juče došao New York Times, Trumpu daje i apsolutno pravo imenovanja članova upravnog odbora za obnovu i upravljanje Gazom. Trump je isprva tvrdio da je reč o telu koje bi nadziralo narednu fazu njegovog mirovnog plana za palestinsku enklavu, ali se njegova ovlašćenja čine znatno širim. Dobijeni nacrt dodatno potvrđuje sumnje o preuzimanju uloge Ujedinjenih nacija, budući da je tekst veoma sličan rezoluciji Saveta bezbednosti, kako izveštava američki dnevnik.

Reč je, zapravo, o institucionalizaciji sistema "plati, pa igraj": države koje plate milijardu dolara za mesto u odboru verovatno će dobiti povlašćen pristup dodeli unosnih ugovora za svoje građevinske, energetske i tehnološke kompanije.

Bloomberg

"Prva neobičnost je to što predsednik ima neograničen mandat, a druga što svrha tog odbora nije jasno definisana", upozorava politikolog i predavač na Fakultetu društvenih nauka Boštjan Udovič, govoreći o Trumpovim planovima uspostavljanja paralelnog foruma za rešavanje sukoba.

Trump, koji je Ujedinjene nacije kritikovao zbog "praznih reči" koje "ne rešavaju ratove", izjavio je da će oba tela sarađivati, iako je ranije nagovestio da bi novo telo moglo čak i da zameni UN.

Članstvo u odboru zasad je potvrdilo više od 20 država, među kojima su Turska, Albanija, Argentina, Azerbejdžan, Bahrein, Belorusija, Bugarska i Izrael. Taj spisak nije slučajan. Turska u obnovi Gaze vidi priliku za svoj snažni građevinski sektor, kojem su zbog uporne domaće inflacije nužno potrebna strana tržišta. Zalivske države, poput Bahreina (kao i UAE i Saudijske Arabije), vide priliku za širenje geopolitičkog uticaja i investicionih portfelja. Većina zapadnoevropskih država poziv je odbila.

Udovič razume odluku lidera koji se nisu pridružili odboru, ali upozorava na pragmatičnu dimenziju realpolitike: "Čak i ako nismo unutra, ovu stvar treba pratiti pod budnim okom, kako ne bismo propustili nešto što bi moglo biti od presudnog značaja za naše strateške nacionalne interese."

Poziv je navodno upućen više od 50 svetskih lidera, uključujući kineskog i ruskog predsednika. Kina još nije objavila svoju odluku, dok je Trump za Rusiju rekao da se pridružuje odboru, iako Kremlj tvrdi da odluka još nije doneta. Ulazak Kine bio bi ključan, jer bi značio konačnu legitimaciju paralelnog poretka i verovatan ulazak kineskih državnih kompanija u obnovu infrastrukture.

 

 

Branioci interesa Trumpovog klana

Novo telo već ima formiran i izvršni odbor, organizaciono podređen krovnom Odboru za mir, u kojem zasad sede američki državni sekretar Marco Rubio, Trumpov specijalni izaslanik Steve Witkoff, Trumpov zet Jared Kushner, bivši britanski premijer Tony Blair i predsednik Svetske banke Ajay Banga.

Takav sastav je izuzetno indikativan. Kushner je i ranije javno govorio o "visokoj vrednosti obalnih nekretnina u Gazi", što upućuje na nekretninski pristup rešavanju sukoba.

Zanimljivo je da se u vezi s imenovanjima pominju i šefica Trumpovog kabineta Susie Wiles, kao i njujorški advokat za nekretnine Martin Edelman. Edelman je poznat kao jedini strani visoki savetnik i lobista Ujedinjenih Arapskih Emirata, čovek koji je povezao Trumpa i Witkoffa i stekao nadimak "čovek Abu Dabija na Menhetnu". Prisustvo Edelmana i Witkoffa navodi na zaključak da će se obnova Gaze voditi kao komercijalni razvojni projekat, sufinansiran kapitalom državnih fondova zalivskih zemalja.

Treba podsetiti da je Trump prošlog proleća posetio region i na zajedničkoj konferenciji najavio okončanje sukoba kao preduslov ekonomskog procvata regiona, a posredno i sopstvene agende "America First".

"Trump želi da obori cene energije i obezbedi zalivske investicije u američke kompanije i radna mesta", ocenio je tada međunarodni politikolog Faris Kočan. Uz nacionalne interese, ukazao je i na lične - poput luksuznog rizorta u Kataru koji je u vlasništvu porodice Trump.

 

Kada razgovaraju samo velesile

Među zvaničnicima koje bi Trump u budućnosti trebalo da imenuje nalaze se i visoki predstavnik za Gazu, zadužen za nadzor palestinskog tela koje upravlja enklavom, kao i komandant međunarodnih stabilizacionih snaga. Rezolucija Trumpu dodatno daje ovlašćenja za odobravanje odluka i njihovo privremeno suspendovanje u vanrednim okolnostima, čime mu se praktično dodeljuju gotovo apsolutna ovlašćenja nad sudbinom enklave.

Grošelj dodaje da ga svrha ovog tela podseća na preoblikovani mandat Lige naroda između dva svetska rata, ili čak na koncert velikih sila iz 19. veka. "Stvara se mešavina versajskog poretka nakon Prvog svetskog rata i kongresnog poretka nakon završetka Napoleonovih ratova, pri čemu bi versajski element obezbeđivao veoma ograničen multilateralizam", smatra ovaj stručnjak.

Iako bi trebalo da odbor služi kao platforma za rešavanje i sprečavanje sukoba, geopolitički analitičar je izrazito skeptičan i ocenjuje da takav kongresni konzervativizam u međunarodnim odnosima, slično versajskom poretku, utire put većem, a ne manjem broju konflikata.

"Cilj je očuvanje statusa kvo. Istorijski gledano, takav poredak je bio toliko 'uspešan' da je jednom završio Prvim, a drugi put Drugim svetskim ratom. Mislim da to govori samo za sebe", upozorava Grošelj, ističući da je reč o alatu za očuvanje imperija, a ne o autentičnom multilateralnom forumu.

Spruk: Projekat može biti uspešan

Uprkos snažnim političkim i pravnim dilemama, profesor ekonomije na Ekonomskom fakultetu u Ljubljani Rok Spruk na čitavu inicijativu gleda kroz prizmu ekonomske efikasnosti i institucionalne realnosti. Iz ugla uređenja prilika u Gazi, ekonomista je nešto optimističniji, smatrajući da je reč o konceptualno realističnijem putu od ponavljanja starih, neuspešnih obrazaca rešavanja sukoba u okviru Ujedinjenih nacija. Sprukova analiza polazi od činjenice da su dosadašnji mehanizmi pomoći u velikoj meri zakazali.

"Problem pristupa UN-a jeste zarobljavanje institucija od strane Hamasa i saradnja agencije UNRWA (Agencije UN-a za pomoć i zapošljavanje palestinskih izbeglica na Bliskom istoku), koja humanitarnu pomoć preusmerava na zadovoljavanje sopstvenih operativnih potreba", objašnjava ekonomista.

Ipak, upozorava da moraju biti ispunjeni ključni kriterijumi stabilizacije, upravljanja i rekonstrukcije Gaze. Ako se nova struktura uspostavi kao pravilno vođena, tehnokratska i bezbednosno odgovorna, sa jasnim standardima, nadzorom i ciljem prekida institucionalne zarobljenosti od strane radikalnih aktera, to bi moglo predstavljati kvalitativni raskid sa mračnom prošlošću enklave, smatra Spruk. Iz te perspektive, Trumpov odbor mogao bi dovesti do nužnih institucionalnih promena, ali njihov uspeh mora počivati na tri stuba: bezbednosti i demilitarizaciji, transparentnom upravljanju, kao i ekonomskoj stabilizaciji i normalizaciji.

"Rekonstrukcija bez reforme upravljanja znači rekonstrukciju uslova za sledeći sukob", kaže Spruk, i posebno ističe ulogu Katara i Turske, koje su prihvatile Trumpovu ponudu za priključenje inicijativi.

"Obe države imaju legitimne interese u regionu, ali i sopstvene geopolitičke agende koje nisu nužno usklađene sa ciljem dugoročne stabilizacije Gaze."

Katar je godinama bio jedan od glavnih finansijera Hamasa, dok Turska pod Erdoğanom otvoreno podržava političku islamizaciju regiona. Ako te dve države kroz odbor steknu preveliki uticaj na terenu, postoji rizik da će "nova" Gaza biti tek replika stare - samo sa boljom infrastrukturom.

Rizik neuspeha Trumpovog mirovnog plana za Gazu, stoga, leži na tankoj liniji između uvažavanja bezbednosnih interesa Izraela s jedne strane i ekonomskih interesa donatora s druge.

"Stabilnost u Gazi ne može se graditi protiv Izraela", izričit je Spruk. Bez jasne arhitekture odgovornosti i barem prećutne saglasnosti Izraela (koji je potvrdio članstvo u odboru, ali ostaje oprezan u pogledu konkretnih poteza), odbor bi mogao postati još jedna skupa geopolitička arena, umesto platforme za stabilizaciju.