NATO i SAD postigli okvirni dogovor o Grenlandu - bez pitanja suvereniteta

Šef NATO-a izjavio je da je napravljen pomak oko Grenlanda bez razgovora o suverenitetu te teritorije sa predsednikom Donald Trumpom, pri čemu je fokus bio na širem pitanju bezbednosti u arktičkom regionu.

Razgovori su bili usmereni na regionalnu bezbednost u "praktičnom smislu" i na to kako sprečiti Rusiju i Kinu da ostvare pristup poluautonomnoj danskoj teritoriji, rekao je generalni sekretar Mark Rutte u intervjuu za Bloomberg News glavnom uredniku Johnu Micklethwaitu, na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu (Švajcarska).

"Kada je reč o zaštiti Arktika, sa Grenlandom kao prioritetom, moramo da uložimo više energije, više vremena i više pažnje, jer znamo da se pomorski putevi otvaraju", rekao je Rutte. Dodao je da se ni o američkom vojnom prisustvu nije razgovaralo, iako je Danska, kako kaže, "potpuno otvorena" za povećano američko prisustvo.

Sve veća Trumpova želja da preuzme kontrolu nad Grenlandom - potkrepljena provokativnim tvrdnjama i mimovima na društvenim mrežama - uznemirila je transatlantske saveznike i podstakla spekulacije da bi posleratni severnoatlantski savez konačno mogao da se raspadne. Rutte, poznat po nameri da umiri američkog lidera, pokrenuo je koordinisanu kampanju radi postizanja dogovora.

"Okvirni" sporazum na koji se Trump pozvao nekoliko sati nakon dolaska u švajcarsko skijalište u sredu, prema rečima ljudi upoznatih sa razgovorima, u skladu je sa dogovorom postignutim prošle nedelje u Vašingtonu, kada se danska delegacija sastala sa potpredsednikom JD Vanceom i državnim sekretarom Marcom Rubiom. Taj dogovor uključivao je formiranje radne grupe koja bi se bavila bezbednosnim zabrinutostima SAD.

Sean Gallup/Getty Images

 

U kom smeru ide sukob

Bez obzira na to da li je sporazum iz Davosa već bio pripremljen ili je postignut tokom razgovora, njegov efekat bio je jasan: Trump je iznenada odustao od pretnje uvođenjem novih carina evropskim saveznicima.

Takav stav doveo je američku administraciju na put ka sukobu sa transatlantskim partnerima, skrećući pažnju sa tema poput rata Rusije protiv Ukrajine.

Deo razgovora u Vašingtonu bio je usmeren na ažuriranje sporazuma iz 1951, koji je američkoj vojsci dao široka ovlašćenja da brani Grenland u okviru NATO-a, rekli su izvori, govoreći pod uslovom anonimnosti jer se razgovori vode iza zatvorenih vrata. Ledom okovana teritorija postala je ključna za interese saveza u arktičkom regionu.

 

Trump je svoje zahteve predstavio kao pokušaj da se ostrvo zaštiti od pretnji Rusije i Kine, što su kao strateški argument kasnije isticali i lideri NATO-a. Sporazum bi mogao da donese predah evropskim liderima, koji su pokušavali da izgrade konsenzus o kontramerama ako Trump odluči da od sledećeg meseca nastavi sa pretnjama carinama. Lideri Evropske unije planiraju da u četvrtak održe vanredni samit u Briselu.

Danska premijerka Mette Frederiksen ponovila je stavove Ruttea, ranije poručivši da suverenitet za Kopenhagen nije pitanje o kojem se može pregovarati. Kasnije je za medije izjavila da Rutte nema ovlašćenje da pregovara u ime njene zemlje. "Moramo da pronađemo put koji poštuje međunarodno pravo i poštuje suverenitet", rekla je Frederiksen za DR i TV2.

 

- U pisanju pomogli Aaron Eglitis, Sara Sjolin i Sanne Wass.