Trump kaže da je prekid vatre SAD i Irana 'završen' posle napada

Predsednik SAD Donald Trump rekao je da je privremeni prekid vatre sa Iranom završen, čime je otvorena mogućnost za nastavak vojnog sukoba između dve zemlje.

"Lično mislim da je gotovo", rekao je u sredu u Ankari, sedeći pored generalnog sekretara NATO-a Marka Ruttea na godišnjem samitu vojnog saveza. "Što se mene tiče, ovo je samo gubljenje vremena."

Trumpove izjave usledile su ubrzo nakon što su SAD pokrenule novi talas napada na Iran i ukinule izuzeće koje je omogućavalo prodaju iranske nafte. Ove mere, preduzete kao odgovor na nedavne napade na brodove koji prolaze Ormuskim moreuzom, izazvale su novu nestabilnost na energetskim tržištima i stavile na test već krhki mirovni sporazum između Vašingtona i Teherana.

"Ne želim da se bavim njima, ali oni su ološ", rekao je Trump. "Znate šta je ološ? Oni su ološ. To su bolesni ljudi, vode ih bolesni ljudi, i oni su opaki, nasilni, a kada bi imali nuklearno oružje, upotrebili bi ga."

Ipak, Trump je rekao da neće sprečiti pregovarače da nastave razgovore, iako je izrazio pesimizam prema takvom pristupu.

"Nešto nije u redu s njima, oni su ludi", rekao je. "Mogu da razgovaraju, ali mislim da samo gube vreme."

Tri broda napadnuta su u Ormuskom moreuzu, verovatno od strane Irana, koji je više puta rekao da neće dozvoliti plovilima da prolaze tim ključnim energetskim plovnim putem bez njegove dozvole. Prestanak napada na komercijalne brodove i američko izuzeće bili su ključni elementi memoranduma o razumevanju kojim su zaustavljene borbe između SAD i Irana i uspostavljen period od 60 dana za pregovore o širem mirovnom sporazumu.

Zajedno, ovi događaji predstavljaju najozbiljniju pretnju privremenom mirovnom sporazumu. SAD su optužile Iran za napade na brodove, dok je Teheran naveo da vojni napadi i ukidanje izuzeća predstavljaju kršenje sporazuma između dve zemlje.

Bloomberg

Cene nafte, koje su krajem aprila dostigle vrhunac od gotovo 125 dolara za barel, ovog meseca su se vratile ka nivoima pre sukoba zbog znakova oporavka. Međutim, nakon odluke američkog ministarstva finansija, cene nafte ponovo su naglo porasle u utorak.

Američki zvaničnik rekao je da će pregovarači nastaviti da rade na postizanju konačnog sporazuma između Vašingtona i Teherana, ali je čak i pre najnovije eskalacije mogućnost šireg dogovora bila neizvesna. Postoji više otvorenih pitanja koja treba rešiti, uključujući buduće takse za prolazak brodova kroz Ormuski moreuz, odmrzavanje iranske imovine i nuklearne ambicije islamske republike.

Razgovori između SAD i Irana nastavljeni su prošle nedelje nakon što su dve zemlje razmenile napade. Međutim, pregovori su ponovo obustavljeni, dok Iran održava sedmodnevnu masovnu sahranu za pokojnog vrhovnog vođu Alija Khameneija, koji je ubijen prvog dana sukoba krajem februara.

Katar je saopštio da će naredni sastanak biti zakazan u najkraćem mogućem roku nakon završetka sahrane. Khamenei bi trebalo da bude sahranjen u svom rodnom gradu Mašhadu 9. jula.

Trump je rekao da želi da postigne dogovor sa Iranom, ali je takođe zapretio da će obnoviti napade ukoliko do toga ne dođe. Rat je narušio političku poziciju predsednika u nepovoljnom trenutku za njegovu stranku, koja se suočava sa teškim izazovom da zadrži kontrolu nad Kongresom na izborima na polovini mandata u novembru.

Visoke cene energije dodatno su pojačale zabrinutost birača zbog troškova života, dok je Trumpova podrška među građanima blizu rekordno niskih nivoa, pri čemu su birači nezadovoljni njegovim vođenjem privrede i rata. Trump insistira na tome da će okončanje sukoba Amerikancima brzo doneti olakšanje na benzinskim pumpama i da će rast berzanskih indeksa povećati prihode domaćinstava. Ipak, nije jasno koliko će brzo tokovi energije moći da se vrate na vrednosti pre rata.

Prohicz-Jakowska: Iran je još jedan test transatlantskog jedinstva NATO samit u Ankari obeležila je nova runda tenzija na Bliskom istoku, ali i poruke američkog predsednika o budućnosti odnosa sa Iranom i ulozi SAD u Alijansi. O tome kako ove poruke utiču na jedinstvo NATO-a i bezbednosnu politiku Evrope, za Bloomberg Adriju govorila je Marta Prohicz-Jakowska iz Evropskog saveta za spoljne odnose. Na pitanje da li neslaganja između Vašingtona i evropskih saveznika predstavljaju ozbiljan problem za koheziju Alijanse i kako Evropa treba da se postavi prema Iranu, Prohicz-Jakowska kaže da NATO i dalje funkcioniše uprkos političkim tenzijama. "NATO počiva na poverenju, koje je trenutno veoma krhko, ali i na vojnim kapacitetima koji su i dalje tu. Iran je još jedan test transatlantskog jedinstva i verovatno neće biti poslednji. Dok god Sjedinjene Države ne napuste NATO, nema razloga za paniku. Istovremeno, Evropa treba da vodi sopstvenu politiku prema Iranu, a ne da slepo prati Vašington. Potrebno je sarađivati sa regionalnim partnerima, raditi na deeskalaciji i održati otvorene diplomatske kanale", objašnjava ona. Govoreći o najavama dodatnog raspoređivanja američkih trupa u Poljskoj, Prohicz-Jakowska ocenjuje da je reč o značajnom strateškom i političkom potezu. "Za Poljsku je ovo veliki razvoj događaja. Varšava godinama nastoji da obezbedi stalno prisustvo američkih trupa, a to sada deluje bliže nego ikada. To se u Poljskoj vidi kao rezultat dugogodišnjih ulaganja u partnerstvo sa SAD, od kupovine američke vojne opreme do bliskih bezbednosnih odnosa. Istovremeno, Poljska mora da održava ravnotežu između odnosa sa Vašingtonom, Parizom i Berlinom." Na pitanje da li su najave novih evropskih odbrambenih inicijativa odgovor na američke zahteve za većim deljenjem tereta ili priprema za svet u kojem Evropa više ne može da računa na američku vojnu podršku, Prohicz-Jakowska smatra da su oba motiva prisutna. "Evropljani ulažu u sopstvenu odbranu kako bi zadržali SAD u NATO-u, ali istovremeno nisu sigurni da li bi Amerika intervenisala u slučaju eskalacije sa Rusijom. Zato je ovo strategija osiguranja. Razvoj evropskih kapaciteta dugog dometa i proširenje mreže NATO cevovoda ka istočnoj Evropi deo su dugoročnih planova koji će povećati bezbednost evropskih saveznika", navodi ona. Prohicz-Jakowska zaključuje da najveći izazov za Evropu više nije samo suočavanje sa spoljnim pretnjama, već i očuvanje jedinstva unutar Alijanse. "Evropljani moraju da se pripremaju za najgori scenario, a ne da se nadaju najboljem. Kako Evropa preuzima sve veći deo finansiranja i konvencionalne odbrane NATO-a, mora da razmišlja i o većoj ulozi u donošenju odluka, kako ne bi zavisila od promenljive politike Sjedinjenih Država." Ceo razgovor poslušajte u videu na vrhu članka.

  

(Dopunjeno dodatnim informacijama u prvom pasusu i izjavama Prohicz-Jakowske.)