Da li je zlato sve bliže rekordnoj vrednosti od 3.000 dolara

Cena zlata je trenutno 2.635 dolara za uncu od 31,1 grama. Cena ovog plemenitog metala je u 2024. porasla za 30 odsto i dostigla vrhunac krajem oktobra (2.787 dolara). Nakon toga je usledila korekcija cene za pet odsto.

"To je tehnička korekcija nakon oštrog rasta koji se kontinuirano nastavlja od prošlog oktobra", objašnjava analitičar Tilen Šarlah.

 

Može li zlato, međutim, ići niže? Šarlah očekuje blagu korekciju cene naniže, "što ne znači i preokret trenda". Tehnički, zlato ima nivo podrške od 2.400 dolara i 2.250 dolara po unci; da li bi onda cena mogla skočiti na rekordne tri hiljade? Pre nego što odgovorimo na to pitanje, hajde da proverimo šta sve utiče na kretanje cene zlata.

Zlato je manje atraktivno u sigurnijem okruženju

Zlato se smatra sigurnim utočištem tokom kriznih perioda, a aktuelno okruženje unosi određenu neizvesnost zbog najavljenih carina novoizabranog američkog predsednika Donalda Trumpa, kao i zbog problema evropske privrede (posebno vozača) i eskalacije tenzija u rusko-ukrajinskom ratu.

Ipak, sa Bliskog istoka stižu dobre vesti, pošto su Izrael i libanska militantna grupa Hezbolah pristali na prekid vatre, ali uz prelazni rok od 60 dana. Već od ponedeljka, prognoza "mirnije" situacije odrazila se na finansijska tržišta, te na cenu zlata koja je u ponedeljak pala za 3,4 odsto. Ublažavanje geopolitičkih tenzija obično ima negativan efekat po cenu zlata, smanjujući njegovu privlačnost kao sigurnog utočišta za investitore.

 

"Groznica oko zlata se malo smirila kako je dolar ojačao u odnosu na druge valute, nakon izbora novog predsednika SAD, a i smer Feda će takođe imati značajan uticaj u budućnosti", kaže Šarlah.

Oči investitora već su uprte u Fed, koji ima sastanak sredinom decembra. Čak 60 odsto investitora očekuje da će centralna banka Amerike ponovo smanjiti ključne kamatne stope za 25 baznih poena - to su dobre vesti za zlato.

"Niži troškovi pozajmljivanja obično pozitivno utiču na cenu plemenitog metala, koji postaje manje privlačan investitorima kada su kamate veće i obično je poželjnije kada one padaju", objašnjava i Šarlah.

Rekordnih 3.000 dolara ili možda čak i više

"Ako se nastavi globalna geopolitička neizvesnost, ako dođe do povećane kupovine zlata od centralnih banaka zemalja koje žele da se odmaknu od američkog dolara, i ako snaga dolara oslabi, a kamate u SAD krenu da padaju, sve to bi moglo pozitivno da utiče na rast cene zlata", konstatuje Danijel Delač iz InterCapitala. Istovremeno, dodaje da opisanom scenariju naginju i globalne investicione banke. "Sva ta očekivanja se već odražavaju na sadašnju cenu zlata."

Šarlah smatra da bi smanjenje kamatnih stopa moglo čak i da gurne cenu zlata na novi rekordni nivo i do psihološke granice od 3.000 dolara. "Glavni faktor rasta i dalje su kupovine centralnih banaka širom sveta, a posebno zemalja BRIKS-a. Oni deluju kao snažna sila i podrška daljem rastu cene zlata. Ciklični bikovski trend još nije završen."

U trećem kvartalu, centralne banke su otkupile 186 tona zlata, što je za osam odsto manje nego u prethodnom kvartalu i 49 odsto manje nego u istom periodu prošle godine. Zašto je došlo do pada? Naglo povećanje cene zlata od marta kočilo je neke kupovine, ali i podstaklo prodaju među bankama koje taktički upravljaju svojim zlatnim rezervama, navodi se na sajtu Svetskog saveta za zlato.

 

 

Optimistični su i analitičari investicione banke Goldman Sachs koji predviđaju da će cena zlata do kraja sledeće godine čak premašiti tri hiljade, popevši se na 3.150 dolara, piše Bloomberg.

Predviđanja ove vrste treba tumačiti s oprezom, jer se možda neće ostvariti. Takođe, prethodni rast cena nije garancija da će se nastaviti i u budućnosti. U principu, u portfoliju malih investitora preporučuje se pet do 10 odsto izloženosti ovom plemenitom metalu.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar