Da li je sudbina globalnog zlata u rukama jedne nacije i kolike su šanse za potop

Indija je oduvek bila zemlja zlata, a ono što se manje zna jeste da tamošnja domaćinstva praktično drže najveći, nezvanični privatni fond zlata na svetu. Indijci čuvaju oko 34.600 tona plemenitog metala (podatak do juna 2025), što premašuje rezerve gotovo svake pojedinačne centralne banke, izveštava IBEF, pozivajući se na Morgan Stanley. Vrednost indijskog zlata, uz trenutne cene, procenjuje se na oko 3,8 biliona dolara - što je gotovo 89 odsto BDP‑a zemlje.

Poređenja radi, Federalne rezerve (Fed) drže oko 8.100 tona zlata, dok najveće centralne banke sveta zajedno raspolažu količinom od približno 36.000 tona. Centralne banke iz više od 180 zemalja zajedno drže oko 46.000 tona, pri čemu je Indijska centralna banka vlasnik oko 850 tona - što je daleko manje od privatnih zaliha domaćinstava.

 

Na čelu liste svetskih centralnih banaka su Sjedinjene Američke Države. Sledi Nemačka sa 3.300 tona, Italija i Francuska drže po 2.400 tona, a Rusija, Kina, Švajcarska, Indija, Japan i Holandija zaokružuju prvih deset mesta. Ali kao što vidimo na grafikonu, indijska domaćinstva su ubedljivi rekorder po zalihama.

 

 

 

Šta bi se desilo u slučaju masovne prodaje

U godini neizvesnosti, kada je malo šta garantovano, pa čak i tradicionalne "sigurne luke", s pravom se postavlja pitanje može li ovakva dominacija indijskog zlata srušiti globalnu cenu? Teorijski - da, ali su realne šanse vrlo male.

Da zamislimo sledeći hipotetički scenario: domaćinstva u Indiji odluče da prodaju, recimo, 15 odsto svojih zaliha. To bi dodalo na tržište oko 5.200 tona zlata - količinu koja bi bila veća od ukupne globalne godišnje potražnje (npr. investiciona potražnja, nakit i ETF-ovi).

Takav scenario predstavlja klasični "supply shock", odnosno preplavljivanje tržišta može izazvati nagli pad spot cene zlata, paniku među investitorima koji računaju na stabilnost i rast, i povećanu volatilnost - barem kratkoročno.

 

 

Zašto Indijci retko prodaju zlato

Da bismo odbacili pretpostavke o "supply shock" scenariju, potrebno je razumeti dublji, kulturološki, sociološki i ekonomski kontekst. Indijska domaćinstva vrlo retko prodaju zlato, čak i u kriznim vremenima, o čemu svedoče i primeri iz prošlosti.

Tokom 2020, kada je veliki deo stanovništva ostao bez posla, a ekonomska aktivnost naglo pala, očekivalo bi se da domaćinstva počnu da unovčavaju zlatne rezervе kako bi obezbedila likvidnost. Ipak, podaci su pokazali da je prodaja bila tek simbolična u poređenju s ukupnim privatnim zalihama koje se mere desetinama hiljada tona. Slično se dogodilo i za vreme demonetizacije 2016, kada je vlada preko noći povukla iz opticaja 86 odsto gotovine, a građani su se suočili s ozbiljnim nestašicama keša. Ni tada nije došlo do masovne rasprodaje zlata - naprotiv, mnogi su ga videli kao jedini stabilni oblik vrednosti dok se monetarni sistem ne prilagodi okolnostima.

Kupci u Indiji, na tržnici nakita Zaveri Bazaar, oktobar 2025. godine / Bloomberg

 

Zlato koje indijska domaćinstva drže nije namenjeno trgovanju ili brzom ostvarivanju profita, već predstavlja oblik "zaštite i nasleđa". Porodice prave zalihe kako bi sačuvale bogatstvo kroz vreme i zaštitile se od inflacije, ekonomskih kriza ili nepredviđenih finansijskih šokova. Za većinu Indijaca zlato je stabilna i pouzdana rezerva vrednosti, a ne špekulativna investicija kojom se aktivno trguje. Dodatno, snažan rast cene zlata od oko 62 odsto u jednoj godini samo je učvrstio njegov status sigurne imovine.

Tokom protekla dva veka, zlato je ostvarivalo realni godišnji prinos od svega 0,4 odsto, čime je nadmašilo "gotovinu ispod dušeka", ali je zaostalo za svim drugim vrstama ulaganja. I to je, zapravo, očekivano - zlato se ne menja i ne stvara dodatnu vrednost, pa je očuvanje kupovne moći njegova glavna svrha.

Prodaja zlata u prosečnom indijskom domaćinstvu često se doživljava kao znak finansijskog neuspeha ili krajnja mera kojoj se pribegava retko. Zato se, uprkos činjenici da Indijci poseduju najveće privatne zlatne rezerve na svetu, to "porodično zlato" retko pojavljuje na tržištu.

Od Kine i Indije, pa do Turske - navala na zlato ne jenjava, uprkos ovogodišnjem skoku od skoro 60 odsto / Bloomberg

 

Osim što je prodaja zlata u Indiji, na izvestan način, društveno stigmatizovana, a potreba za likvidnom imovinom među rastućom srednjom klasom nije kritična, postoji još jedan ključni razlog zbog kog se zlato retko pojavljuje na tržištu - a to su državni podsticaji za njegovo zadržavanje.

Iako prodaja zlata nije zakonski ograničena, država je ekonomskim i administrativnim merama čini manje atraktivnom, a među tim merama su:

• Porezi. Pri prodaji zlata država naplaćuje porez na kapitalnu dobit ili prihod od prodaje, što znači da transakcija nosi dodatne troškove i automatski smanjuje motivaciju za rasprodaju.

• Naknade i takse. Prodaja zlata preko banaka i ovlašćenih trgovaca često uključuje administrativne naknade i ograničenja, što proces čini sporim i manje privlačnim.

• Regulativa. Centralna banka i poreske vlasti strogo prate transakcije plemenitih metala kako bi sprečile pranje novca i utaju poreza. Prodaja većih količina zahteva obimnu papirologiju i monitoring, zbog čega milioni domaćinstava radije zadrže zlato nego što ga formalno prodaju.

 

 

Za razliku od hartija od vrednosti, zlato je za Indijce opipljivo, univerzalno priznato i lako pretvorljivo u keš, što je posebno važno u zemlji u kojoj veliki deo stanovništva živi u ruralnim područjima, nema razvijenu finansijsku pismenost ili ne želi/ne može da koristi bankarski sistem (usled manjka infrastrukture). Upravo zbog toga se zlato u Indiji prodaje samo u ekstremnim situacijama - najčešće zbog bolesti ili krajnje finansijske nužde.

Dodatni razlog retke prodaje leži u tome što je većina zlata u domaćinstvima u obliku nakita, a ne investicionih poluga. To znači da odluka o prodaji nije vođena racionalnim proračunom, već tradicijom, emocijom i estetikom.

Uz to, indijska ekonomija poslednjih godina raste stopom od 6-7 odsto godišnje, što jača srednju klasu i smanjuje potrebu za likvidacijom imovine. Sve to ukazuje da će se tendencija čuvanja zlata nastaviti.