BBA analiza: Trgovci u Srbiji troškove nabavke robe prenose na krajnjeg kupca

Podaci o realnoj maloprodaji ukazuju na to da se u Srbiji na kraju decembra 2024. kupovalo tek oko 20 odsto više u odnosu na isti period pet godina ranije. Iako je tendencija, generalno, bila pozitivna, realni promet u maloprodaji je u toku 2023. zabeležio i blagi pad, mada su zarade realno rasle. Međutim, visoke stope inflacije ugrozile su raspoloženje potrošača, pa je potrošački sentiment bio u negativnoj zoni do kraja 2023. godine.

Međutim, 2023. godine Srbija je zabeležila rekordnu stopu inflacije u tom inflacionom ciklusu, što je išlo u prilog maloprodaji, posmatrano nominalno. Stope inflacije bile su u velikoj meri pod uticajem rasta proizvođačkih cena i cena iz uvoza, ali je efekat prelivanja vidljiv sa određenim kašnjenjem.

Po nivou prosečnih bruto marži iz zvaničnih finansijskih izveštaja, Srbija i Slovenija stoje gotovo rame uz rame i prednjače u odnosu na druge dve analizirane zemlje Adria regiona. Ako proširimo sliku i na evropske maloprodavce, u 2022. i 2023. godini razlika iznosi više od šest procentnih poena između prosečnih bruto marži srpskih maloprodavaca i analizirane evropske grupe maloprodavaca.

Rast prosečnih godišnjih prihoda od prodaje je usporio u 2023. godini (14,3 odsto) u odnosu na godinu ranije (19,4 odsto), ali to nije preterano uticalo na profitabilnost. Prosečne i medijalne vrednosti EBITDA marži su u ove dve godine skoro identične, i prate konstantnu tendenciju bruto marži.

Takva profitabilnost srpske maloprodavce u većoj meri približava nivou maloprodavaca iz BiH, odnosno veće su od slovenačkih, a manje od hrvatskih maloprodavaca. Generalno govoreći, zaključak jeste da je profitabilnost u Adria regionu veća nego u prosečnim i medijalnim vrednostima evropskih maloprodavaca.

Po zvaničnim podacima, zaključak je da su promene u troškovima nabavke robe prenete na krajnjeg kupca. Nedostupnost detalja ne dozvoljava detaljniji uvid u uzrok promene, to jest da li je posledica promene cene i/ili količine prodate robe. Naravno, dodatni faktor koji treba uzeti u obzir jeste broj maloprodajnih objekata i kakva je posledica promene obima maloprodajne mreže.

 

Iako ostvaruju slične nivoe bruto marži, srpski maloprodavci trpe manji pritisak na prihode od prodaje od troškova, zbog većih troškova usluga i plata zaposlenih. Konkretno, prosečno učešće plata zaposlenih u prihodima u prodaji za 2023. godinu u Srbiji je 9,4 odsto, u BiH je 10,6 odsto, a u Sloveniji 12,9 odsto.

Blaga odstupanja u smeru povećanja bruto marži u posmatranim godinama diktira sve veći jaz između medijalnih vrednosti bruto i EBITDA marži. Srbija je jedina zemlja, uključujući i vrednosti evropskih maloprodavaca, čiji maloprodavci imaju konstantno povećanje ovog spreda.

Posmatrani maloprodajni lanci u Srbiji od 2022. godine zauzimaju vodeća mesta prema ostvarenim prihodima. Međutim, ono što izdvaja Srbiju u odnosu na ostale države Adria regiona, vodeći maloprodajni lanci imaju najmanju koncentraciju na ukupnom tržištu, tek nešto preko 40 odsto.

Poređenja radi, u istom periodu, u Hrvatskoj prvih pet maloprodavaca generiše oko 65 odsto ukupnih prihoda, u BiH pet maloprodavaca ima preko 70 odsto, a u Sloveniji prva tri generišu oko 60 odsto ukupnog prihoda. Bez obzira na manju koncentraciju, srpski maloprodavci koriste svoju "moć" da od dobavljača prihoduju i po drugim osnovama - ulistavanje proizvoda, zahtevano ulaganje u "category managment" ili dodatne popuste za nabavke.

O detaljima ovih prihoda ne postoje zvanično dostupni podaci. Za detalje ove analize, pod znakom pitanja se još nalazi i promena prodate količine usled promene proizvođačkih cena jer smo svedoci činjenice da su neki proizvođači u prošlom periodu suočeni sa volatilnošću sirovina - npr. kafe i kakaoa. Dakle, elastičnost prodaje usled prenosa većih ulaznih cena.