Evropska unija (EU) od 2020. usvojila je mnoštvo propisa koji će značajno promeniti poslovanje u tekstilnoj industriji, a rok za početak njihove primene se približava. Za srpske proizvođače tekstila, koji skoro 70 odsto proizvoda plasiraju na to tržište, to znači da će u narednih godinu i po dana morati da se usklade sa novom evropskom regulativom, koja od proizvođača zahteva transparentnost o poreklu i sastavu materijala, kao i da tekstilni proizvodi postanu dugotrajniji, lakši za reciklažu i reparaciju.
"Nova regulativa proširuje odgovornost proizvođača, koja se više neće završavati plasiranjem robe na tržište - moraće da brinu o čitavom životnom ciklusu proizvoda, od izbora materijala do odlaganja, odnosno reciklaže", kaže Katarina Momčilović, viša savetnica u Privrednoj komori Srbije (PKS) za Bloomberg Adriju.
Trenutno se samo jedan odsto odevnih predmeta u EU reciklira, a blok godišnje proizvede oko pet miliona tona otpada od odeće, pokazuju podaci Evropske komisije, dok slični podaci za Srbiju nisu javno dostupni.
Opširnije
Srbija modna sila Balkana - više od 1.000 firmi, 90 odsto domaće
Srbija je najveći proizvođač tekstila, kože i obuće u Adria regionu, a sektor je jedan od retkih koji su pretežno u vlasništvu domaćih privrednika.
20.08.2025
Izvoz tekstila vredan milijardu evra: Koliki je prostor za osvajanje sveta?
U prva četiri meseca ove godine, Srbija je izvezla robu u vrednosti od 9,7 milijardi evra, što je za 1,4 odsto više u odnosu na isti period 2023.
14.06.2024
Beograđanka koja vraća sjaj vintidž satovima
Marija Pavlek ne samo da sa strašću nosi svoje retro satove Rolex Air King i Cartier Octagon - ona ih i vraća u život. Jedna od retkih žena u časovničarskom zanatu kaže da su klijenti često mladi ljudi željni unikatnih komada, ali i čuvari porodičnog nasleđa
14.08.2025
Bez ormara, bez otpada - novi modni trend stigao i u Srbiju
Danas ne morate iznajmiti samo venčanicu ili smoking, već i tašne, naočare za sunce ili kaiševe.
08.08.2025
Evropska unija (EU) najveće je izvozno tržište za srpske proizvođače, a najvažniji trgovinski partner je Italija, gde su srpski proizvođači tekstila prošle godine izvezli robu vrednu više od 400 miliona evra, što je nešto manje od trećine ukupne vrednosti izvoza. Na drugom mestu je Nemačka, na čije je tržište Srbija u 2024. izvezla proizvode vredne 150 miliona evra.
Tekstil, koža i obuća su u 2024. učestvovali u ukupnom srpskom izvozu sa 5,3 odsto, pokazuju podaci PKS. "Srpski izvoz tekstila je stabilan, sa godišnjim oscilacijama od oko osam odsto", rekli su prethodno iz PKS za Bloomberg Adriju.
DepositPhotos
Šta donose novi propisi
Najveći broj firmi u tekstilnoj industriji Srbije nema originalnu proizvodnju, već šije za poznate evropske i svetske brendove, o čemu je Bloomberg Adria već pisala. U setu od petnaestak novih propisa koje je EU uvela za proizvođače tekstila, Momčilović kao najvažnije izdvaja Regulativu o ekodizajnu za održive proizvode (engl. Ecodesign for Sustainable Products Regulation – ESPR), Proširenu odgovornost proizvođača (engl. Extended Producer Responsibility – EPR) i Digitalni pasoš proizvoda (engl. Digital Product Passport – DPP).
"Najvažnija novina koju donosi Regulativa o ekodizajnu podrazumeva da će proizvođači morati da obezbede rezervne delove poput dugmića ili rajsferšlusa", kaže Momčilović. To ujedno treba da pruži podsticaj potrošačima da popravljaju odeću, umesto da je bacaju posle nekoliko nošenja, što je postala praksa sa probojem takozvane brze mode - odevnih predmeta lošijeg kvaliteta, koji mogu da se nabave po nižim cenama. "EU još uvek usaglašava detalje u vezi sa tim na koji način će se ova regulativa primenjivati", dodaje Momčilović i kaže da bi trebalo da propratni akti budu usvojeni do 2027. godine.
Iz Regulative o ekodizajnu proizilazi Digitalni pasoš proizvoda - dokument koji će ubuduće pratiti svaki odevni predmet koji se plasira na tržište. "Zamišljen je kao elektronski dokument, kojem se pristupa putem QR koda, a treba da sadrži ključne informacije o poreklu proizvoda", pojašnjava Momčilović. Kako dodaje, proizvođači će u ovom dokumentu morati da navedu podatke "o čitavom životnom ciklusu proizvoda, kao što su poreklo vlakana, način proizvodnje, uputstva za reciklažu i drugi detalji".
PKS je razvila alat za procenu spremnosti kompanija za uvođenje digitalnog pasoša proizvoda, koji je dostupan na njihovom zvaničnom sajtu, a srpski proizvođači se već pripremaju za promenu načina poslovanja. "Uveliko radimo na uvođenju digitalnih pasoša za naše proizvode i bićemo spremni kada regulativa bude uvedena", kažu iz Modne kuće "Mona", koja trećinu proizvoda plasira na strana tržišta, u pisanom odgovoru na Bloomberg Adria.
Međutim, pojedini se pribojavaju da će im nova pravila zadati glavobolje. "Regulativa će sama po sebi uvesti dodatnu birokratiju, ali neće puno uticati na naše poslovanje", kažu za Bloomberg Adriju iz kompanije Luss Textile, koja obavlja usluge šivenja za poznate strane brendove, čija imena nisu mogli da otkriju zbog poverljivosti, a ima i sopstvenu proizvodnju odeće. "Oko polovine naše proizvodnje odlazi u izvoz, a druga polovina se prodaje na domaćem tržištu", dodaju i ističu da čak 90 odsto njihovog izvoza odlazi na tržište EU.
DepositPhotos
Da li će nova EU regulativa promeniti lance snabdevanja
Poslednjih godina, rast cena sirovina u tekstilnoj industriji, koje srpski proizvođači mahom nabavljaju iz Turske i Kine, pritiska tekstilnu industriju, koja je proteklih godina davala skroman doprinos BDP-u, od oko jedan odsto. Skok cena sirovina u nabavci povećao je troškove proizvođača, koji se već trkaju sa azijskim konkurentima koji nude i do nekoliko puta jeftiniju robu. Međutim, nova EU pravila za tekstil bi mogla da promene odnos snaga u ovom tržišnom takmičenju.
"Nova EU regulativa bi mogla da dovede do promena u lancima snabdevanja, jer zemlje poput Turske i Kine imaju niže standarde kada je reč o bezbednosti materijala i zaštiti radnika, dok EU novom regulativom insistira na standardima za poreklo, kvalitet i mogućnost reciklaže", pojašnjava Momčilović. Kako dodaje, proizvođači materijala iz Turske i azijskih zemalja će takođe morati da se prilagode novim evropskim standardima, ali upitno je koliko brzo to može da se dogodi.
"Zasad srpske kompanije mogu da provere da li njihovi dobavljači rade na usklađivanju", ističe Momčilović. Kako predviđa, nova EU regulativa bi takođe mogla da podstakne kompanije iz Srbije da se više okrenu nabavci materijala od evropskih partnera.
Luss Textile sirovine nabavlja od široke mreže dobavljača iz EU, Turske, Kine, Tajvana, Japana, Amerike i drugih država. "Naši dobavljači uglavnom prate sve standarde i propise te ne verujem da ćemo morati da ih menjamo", navode iz te kompanije u pisanom odgovoru. Promene u nabavnom lancu ne očekuju ni iz modne kuće "Mona".
"Većinu materijala nabavljamo iz Italije, a oni već ispunjavaju standarde", navode.
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...