Srbija modna sila Balkana - više od 1.000 firmi, 90 odsto domaće

Srbija je najveći proizvođač tekstila, kože i obuće u Adria regionu, a sektor je jedan od retkih koji su pretežno u vlasništvu domaćih privrednika – od 1.050 preduzeća registrovanih za ovu delatnost, čak 90 odsto je u domaćem vlasništvu, pokazuju zvanični podaci. Međutim, rast cena sirovina koje se mahom nabavljaju iz Turske i Kine, kao i poteškoće u pronalaženju kvalifikovanih radnika, muče ovu industriju, koja je proteklih godina davala skroman doprinos BDP-u, od oko jedan odsto.

"Industriju tekstila i obuće karakteriše veliki broj preduzeća koja se bave uslužnom proizvodnjom, kontrolom kvaliteta i pakovanjem za poznate evropske i svetske brendove. Srbija se u ovom segmentu pozicionirala kao proizvođač manjih serija visokog kvaliteta sa kratkim rokovima isporuke, što pogoduje partnerima iz EU", kaže za Bloomberg Adriju Nemanja Jovanović, samostalni savetnik u Udruženju za industriju tekstila, odeće, kože i obuće Privredne komore Srbije (PKS).

Srpske fabrike tekstila pružaju usluge šivenja za velike svetske brendove kao što su Hugo Boss, Roberto Cavalli, Sergio Tacchini, Kappa, Zara i mnogi drugi. "U poređenju sa susednim državama, Srbija ima veći broj registrovanih preduzeća, značajno više zaposlenih u ovim industrijama (oko 56.000) i znatno veći izvoz", ističe Jovanović.

Najveća izvozna tržišta - Italija i Nemačka

U Srbiji je trenutno aktivno oko 1.050 privrednih društava registrovanih za proizvodnju tekstilnih proizvoda i odevnih predmeta, pokazuju podaci PKS. Od tog broja, 830 se bavi proizvodnjom tekstila, 54 proizvodnjom i preradom kože, a 166 su proizvođači obuće. "Proizvodni procesi u sva tri sektora zahtevaju različitu opremu, tehnologiju i organizaciju rada, zbog čega kombinovana proizvodnja nije izvodljiva", dodaje Jovanović.

Srbija je prošle godine u Italiju, koja se smatra jednom od najvažnijih centara svetske mode, izvezla proizvode od tekstila, kože i obuću vrednu više od 400 miliona evra. Ova zemlja je ubedljivo najveći trgovinski partner Srbije - na drugom mestu je Nemačka, gde su srpska preduzeća prošle godine izvezla robu vrednu 150 miliona evra, što je dva i po puta manje nego što je iznosio izvoz u Italiju. Treći najznačajniji partner je Rusija, a tek onda slede zemlje regiona - Bosna i Hercegovina i Hrvatska. "Za Srbiju su takođe značajna tržišta Francuske i Rumunije", navodi Jovanović.

Tekstil, koža i obuća su u 2024. učestvovali u ukupnom srpskom izvozu sa 5,3 odsto, pokazuju podaci PKS. "Srpski izvoz tekstila je stabilan, sa godišnjim oscilacijama od oko osam odsto", kaže Jovanović. Samo prošle godine, izvoz tekstilnih proizvoda bio je vredan 1,03 milijarde evra, dok je izvoz proizvoda od kože i obuće vredeo skoro pola miliona evra – bilo je to 7,2 odsto manje nego u 2023. Istovremeno, uvoz tekstilnih proizvoda i odevnih predmeta iznosio je 1,33 milijarde evra, a proizvoda od kože i obuće 432,5 miliona evra, što je povećanje od tri odsto u odnosu na 2023. godinu.

Najveća izvozna tržišta su Italija, dom mnogih svetski poznatih brendova, u koju je Srbija prošle godine izvezla robu u vrednu preko 400 miliona evra - dva i po puta više nego u Nemačku, koja je drugi najvažniji trgovinski partner u ovoj oblasti. Važna tržišta za srpske izvoznike su takođe Rusija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Francuska i Rumunija. 

Tekstilna industrija u rukama srpskih privrednika

Od preko 1.000 preduzeća u ovom sektoru, samo 70 je u rukama stranih investitora, pokazuju podaci PKS. "Pošto su ove industrije radno intenzivne, ljudski faktor značajno utiče na cenu finalnog proizvoda", pojašnjava Jovanović. Kako dodaje, "usled rasta životnog standarda i povećanja minimalnih zarada u Srbiji, strani investitori su procenili da im je isplativije da proizvodnju premeste u zemlje Severne Afrike, gde su troškovi niži", dodaje.

Najveći deo industrije orijentisan je na proizvodnju robe za evropske i svetske brendove, dok manji broj proizvođača razvija sopstvene brendove. Iako nisu brojni, ovi brendovi su proteklih godina dokazali konkurentnost na evropskom tržištu. "Za razliku od drugih zemalja u regionu, Srbija je jedina koja uspeva da zadrži domaće brendove na evropskom tržištu", kaže Jovanović.

Osim manjka radne snage, još jedan od problema sa kojima se sektor tekstila suočava je skok cena nabavnih sirovina, koje su povećale troškove proizvođača u trenutku kada se već bore za potrošače, trkajući se sa azijskim konkurentima koji nude i do nekoliko puta jeftiniju robu. "Materijale uglavnom nabavljamo iz Turske, a cene su skočile između 30 i 40 odsto samo od početka pandemije kovida, koja se poklopila sa finansijskom krizom u toj zemlji", kaže za Bloomberg Adriju Marko Todorović, vlasnik veleprodaje tekstila Velvet Fabrics. Njegova firma iz te zemlje najviše uvozi pamuk, za koji su im klijenti pretežno domaći proizvođači odevnih predmeta i donjeg veša. 

Bloomberg

Među domaćim proizvođačima odeće koji imaju svoje brendove ističu se modne kuće Mona, Luna, Aphrodite Mode Collection (AMC), Elipsa, Jasmil i Dax Intimo. 

Modna kuća Luna svrstana je u top 100 srpskih vodećih firmi, kao preduzeće kod kojeg direktan izvoz sopstvenih proizvoda i usluga čini više od 24 odsto prihoda. Njihovi proizvodi stigli su i do Japana, Australije i Amerike, ali najviše su fokusirani na region, gde imaju lanac sopstvenih prodavnica, rekla je prethodno za Bloomberg Adriju Biljana Jovanović, vlasnica modne kuće Luna. 

Modna kuća Mona postoji od 1989. godine i ima više od 800 zaposlenih i mrežu od oko pedeset maloprodajnih objekata u Srbiji i drugim zemljama regiona (BiH, Crna Gora, Severna Makedonija i Hrvatska). U julu ove godine, Mona je izašla na jedno novo tržište - Sjednjene Američke Države. Mona zasad nema maloprodajne objekte u Americi, već odevne predmete i tašne nudi isključivo u onlajn prodaji. 

U Srbiji postoji i manji broj privatnih, manuelnih proizvodnji odeće. Jednu od njih je u Inđiji vodi Darija Vasilik, koja je u rodnom gradu 2014. pokrenula kreativni modni atelje The Vasilik Atelier. "Radim svečane haljine, bluze, suknje – isključivo po meri, nije u pitanju serijska proizvodnja", pojašnjava Vasilik. Čitav posao obavlja sama – od procesa modelovanja, preko krojenja do šivenja i završnih radova. "Sama radim čak i svoj marketing", kaže Vasilik s osmehom. "Moj atelje možda najviše podseća na one stare krojačke radnje, gde jedan majstor sam radi sve", dodaje.

The Vasilik Atelier

Klijentkinje su žene iz cele Srbije – od Subotice, preko Novog Pazara, do juga Srbije, a osim svečane odeće za razne prilike, Vasilik izrađuje i kostime. Kako dodaje, količina posla varira po sezonama. "Ni Nova godina nije ovo što je nekada bila", ističe Vasilik, majka dvoje male dece, koja je prethodnih godina pravila pauze u poslovanju kako bi se posvetila deci. "Nekada sam mogla 80 do 100 haljina da izbacim po sezoni, a sada mi je potrebna veća fleksibilnost da organizujem svoje vreme zbog privatnih obaveza", dodaje Vasilik.

Sektor obuće slabi

Od nekada razvijene mreže, koju su činile stotine proizvođača obuće, ostalo je oko 300 preduzeća sa približno 10.000 zaposlenih. 

Industrija proizvodnje obuće u Srbiji je 16. u Evropi po prihodima - u prvom polugodištu 2025. ostvarila prihod od 218,3 miliona evra, pokazuju podaci Ibis World. Taj sektor zapošljava 11.995 radnika, i obuhvata 278 preduzeća. Veoma zavisi od uvoza materijala, beleži pad proizvodnje i suočava se sa nefer konkurencijom, posebno iz Kine, visokim porezima i nedostatkom kvalifikovane radne snage, navodi se u izveštaju.

Među značajne proizvođače spada Ceco Line iz Novog Pazara, fabrika koja proizvodi do 25.000 pari obuće godišnje. "Oko 80 odsto naše proizvodnje odlazi u izvoz", navode iz te kompanije u kratkom pisanom odgovoru za Bloomberg Adriju. Važnu ulogu u domaćoj proizvodnji imaju Gepard iz Novog Sada, Mineks iz Vranja, Tigar iz Pirota i Kanin iz Niša.

U ovom sektoru takođe postoje male, privatne manuelne proizvodnje, gde vešti majstori izrađuju jakne, torbe, cipele i druge predmete. Proizvodnjom cipela već 10 godina se bavi Ana Popović, koja stoji iza prepoznatljivog brenda Ana Popović Shoes. "Koristim isključivo prirodnu kožu proizvedenu u italijanskim fabrikama prema najstrožim pravilima fer proizvodnje", kaže Popović za Bloomberg Adriju. "Već nekoliko godina se igram i sa idejom da napravim iskorak u veganske proizvode", kaže i dodaje da to toga još nije došlo.

Celokupna proizvodnja se odvija u Srbiji. "Doslovno svaki korak obavlja se ručno - modeli se ručno kroje, šiju i sklapaju", navodi Popović. Za razliku od Vasilik, koja sve radi sama, Popović ima tim. "Svesna sam da je sve teže pronaći radnike za ručnu izradu, pa sam zahvalna što sam sa istim timom od početka", kaže. Kako dodaje, "bilo bi zaista sjajno kada bi se mladi interesovali za ovaj zanat, jer mislim da bi za njih bilo baš dosta posla". 

Iako je Srbija njeno najveće tržište na kojem prodaje cipele, značajan deo proizvodnje izvozi u Hrvatsku. "Slede Austrija, Švajcarska, Amerika i brojne druge zemlje sa jakom srpskom dijasporom", pojašnjava Popović. 

Bloomberg

 

Pad proizvodnje kože

Iako zanatska proizvodnja kože u Srbiji ima vekovnu tradiciju, koja potiče još od proizvodnje opanaka, sektor prerade i proizvodnje kože danas čini najmanji segment te industrije. Od preko 1.000 preduzeća u industriji, kožom se bavi samo njih 56, pokazuju podaci PKS. 

Više nije lako doći ni do sirovine. Srbija je devedesetih imala 27 štavionica kože, a danas su preostale samo dve - Luxury Tannery u Rumi i Defar u Zrenjaninu, obe u stranom vlasništvu. Zbog toga mnogi proizvođači kožne galanterije uvoze sirovu kožu iz Italije i Turske.

Ovaj sektor je od pandemije kovida suočen sa značajnim padom, ali se od tada polako oporavio - srpski izvoz kože u 2024. vredeo je oko 50 miliona dolara, a glavna tržišta su Bosna i Hercegovina, Italija, Rusija, Crna Gora, Hrvatska i Severna Makedonija, pokazuju podaci PKS. U proizvodnji kože u Srbiji danas radi tek oko 15.000 u proizvodnji, a u obradi kože manje od 300. Sektor se posebno muči sa pronalaženjem kvalifikovane radne snage, ističe Jovanović. "Proizvodnja kože i predmeta od kože zahteva visoku stručnost, posebno u izradi detalja na gotovim proizvodima, dok interesovanje radnika za ovu vrstu proizvodnje opada", dodaje. Osim toga, ističe Jovanović, "konkurencija na globalnom tržištu je izuzetno jaka, a proizvodi iz Azije cenovno su često povoljniji".

Među poznatim srpskim proizvođačima kože su Manual Co, porodična firma Kodžić i Napredak AGP Čačak. 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar