Evropa okreće ploču – nuklearna energija vraća se na velika vrata

Uprkos tome što je i sama svojevremeno zdušno podržavala nemačku politiku odustajanja od nuklearne energije u vreme kancelarke Angele Merkel, Ursula von der Leyen je na Samitu o nuklearnoj energiji u Parizu priznala da je okretanje leđa nuklearkama bila strateška greška za Evropu.

Predsednica Evropske komisije (EK), koja je pre 15 godina u Bundestagu glasala za gašenje svih nemačkih nuklearki do 2022. godine, što je proteklih godina Nemačkoj nanelo popriličnu ekonomsku ali i ekološku štetu, sada je sa francuskim predsednikom Emmanuelom Macronom pozvala evropske zemlje da povećaju upotrebu civilne nuklearne energije kako bi osigurale energetsku nezavisnost kontinenta.

Dok su aktivisti Greenpeacea i na ovom samitu demonstrirali protiv nuklearki, stručnjaci za geostrategiju i geopolitiku ukazuju da ova izjava šefice EK ukazuje da "konačno postoji nada za neke strateške politike u Evropi" te da će "energetska bezbednost uvek biti iznad energetske tranzicije" na obnovljive izvore energije.

"Nuklearna energija i tečni prirodni gas (LNG) biće deo energetskog miksa kako budemo povećavali udeo obnovljivih izvora energije", ukazuje Velina Čakarova, konsultantkinja za geopolitiku i bivša direktorka Austrijskog instituta za evropsku i bezbednosnu politiku..

EU traga za 'energetskim suverenitetom'

Kako je američko-izraelsko bombardovanje Irana ušlo u drugu nedelju, pojačavajući zemljotres na svetskom tržištu naftom i LNG-jem, Von der Leyen ukazala da je taj rat otkrio "ranjivost" Evrope po pitanju fosilnih goriva te da je EU "potpuno zavisna od skupog i nestabilnog uvoza" nafte i gasa, što je stavlja u "strukturno nepovoljan položaj u odnosu na druge regione".

Bloomberg

"Bila je strateška greška za Evropu da okrene leđa pouzdanom, pristupačnom izvoru energije sa niskom emisijom", rekla je na samitu, ukazujući da je 1990. godine trećina električne energije u Evropi dolazila iz nuklearki, a da je danas taj udeo samo oko 15 odsto. "Imamo domaće izvore energije sa niskim sadržajem ugljenika: nuklearnu i obnovljive izvore. I zajedno, oni mogu postati zajednički garanti nezavisnosti, sigurnosti snabdevanja i konkurentnosti – ako to uradimo kako treba."

Za razliku od Nemačke koja se slepo držala politike gašenja svih nuklearki čak i usred energetske krize 2022. godine izazvane ruskom invazijom na Ukrajinu i uništavanjem gasovoda Severni tok, Francuska je uvek insistirala da joj civilna nuklearna energija pomaže u obezbeđivanju energetskog suvereniteta.

"Nuklearna energija je ključna za pomirenje nezavisnosti, a samim tim i energetskog suvereniteta, sa dekarbonizacijom, a posledično i ugljeničnom neutralnošću", rekao je Macron na drugom samitu o nuklearnoj energiji. "To možemo videti u našem trenutnom geopolitičkom kontekstu: kada smo previše zavisni od fosilnih goriva, oni mogu postati sredstvo pritiska, ili čak destabilizacije."

Bloomberg

Nuklearna energija je zapala u krizu nakon katastrofe u Fukušimi u Japanu 2011. godine, pojačavajući evropske strahove od nuklearne katastrofe poput one u Černobilju 1986. godine. Međutim, rastuća međunarodna borba za energetski suverenitet ali i obezbeđivanje ogromnih količina energije za buduće napajanje razvoja veštačke inteligencije (AI) i četvrte industrijske revolucije vratilo je svetsko interesovanje za atomsku energiju.

Male modularne nuklearke

"U poslednjim godinama vidimo globalni preporod nuklearne energije. I Evropa želi da bude deo toga", rekla je šefica izvršnog tela EU, najavivši da će EU "stvoriti garancije od 200 miliona evra za podršku investicijama u inovativne nuklearne tehnologije", to jest novu evropsku strategiju za izgradnju malih modularnih reaktora. "Želimo da ova nova tehnologija bude operativna u Evropi do početka 2030-ih."

Mali modularni reaktori (SMR) su napredni nuklearni reaktori koji imaju kapacitet snage do 300 megavata električne energije po jedinici, ili oko trećine proizvodnog kapaciteta tradicionalnog nuklearnog reaktora. Relativno su jednostavni za izgradnju, što ih čini pristupačnijim od velikih reaktora, a Brisel želi da u evropskom energetskom sektoru oni igraju značajnu ulogu uz postojećih oko 100 tradicionalnih nuklearnih reaktora.

Bloomberg

Konkretno, EK predlaže pojednostavljenu regulativu kroz prekogranične regulatorne okvire, potom mobilizaciju privatnih investicija kroz ovu novu garanciju od 200 miliona evra, kao i koordinisanu saradnju između država članica u vezi sa dozvolama, veštinama i lancima snabdevanja. Osim toga, nuklearna energija je uvrštena u sektore koji mogu da dobijaju državnu pomoć, a EK predlaže da u sledećem budžetu EU bude izdvojeno više od pet milijardi evra za istraživanje fuzije.

"Evropa je bila pionir u nuklearnoj tehnologiji i mogla bi ponovo da predvodi svet u tome", rekla je šefica EK, dodajući da bi "nuklearni reaktor sledeće generacije mogao da postane evropski visokotehnološki izvozni proizvod visoke vrednosti", kao i da nuklearna energija i obnovljivi izvori nisu alternative već dopune. "Najefikasniji sistem kombinuje nuklearnu energiju i obnovljive izvore, potkrepljen skladištenjem, fleksibilnošću i mrežama."

U govoru je Von der Leyen istakla ono što mnogi evropski analitičari ističu već godinama, a to je da su evropske visoke cene električne energije i uopšte energenata problem sa direktnim posledicama po industrijsku konkurentnost EU, naročito za budućnost, jer će industrije i tehnologije budućnosti, poput AI-ja i robotike, biti razvijene samo na finansijski pristupačnoj struji.

Bloomberg

SMR u komercijalnoj upotrebi zasad ne postoje na Zapadu, a prva demonstraciona postrojenja se očekuju u Severnoj Americi za nekoliko godina, dok u Evropi postoji niz kompanija koje razvijaju SMR tehnologije, sa ciljem da se uvedu u pilotske projekte sledeće decenije.

Kako ukazuje poljski komentator Bartolomiej Sawicki, već nekoliko godina Evropska komisija menja svoj stav o nuklearnoj energiji, a preokret se dogodio još 2022. godine, kada je odlučeno da se gas i nuklearna energija mogu smatrati održivim izvorima energije. Tada je to bio kompromis dva lobiranja: nemačkog za gas, a francuskog za nuklearnu energiju.

"Evropska komisija je prešla put od početnog oklevanja da prihvati nuklearnu energiju kao deo svojih strategija dekarbonizacije do entuzijastičnog zagovornika ove tehnologije", ističe za poljski list "Rzeczpospolita" Sawicki.

Nemci ne odustaju

Upitan o komentarima Von der Leyen o "strateškoj greški", aktuelni nemački kancelar Friedrich Merz rekao je da ne bi trebalo da bude iznenađenje što se lično slaže sa svojom stranačkom koleginicom te da žali zbog odluke prethodne vlade.

"Odluka je nepovratna", rekao je Merz, dodajući da se Nemačka sada fokusira na energetsku politiku koju sada ima. "Moramo da proširimo mreže i potrebna nam je prekogranična saradnja. Zaista svakodnevno radimo na povećanju raspoložive ponude energije kako bi cene mogle da padnu u Nemačkoj."

Bloomberg

Nasuprot tome, nemački ministar zaštite životne sredine iz redova Merzovih koalicionih partnera socijaldemokrata, Carsten Schneider, ne smatra da je izlazak iz nuklearne energije bio greška, nazivajući ideju o izgradnji novih elektrana "ćorsokakom".

"Umesto da se držimo nuklearne fatamorgane, mi se fokusiramo na bolje, bezbednije i pristupačnije alternative", rekao je Schneider. "Zahvaljujući postepenom ukidanju nuklearne energije, naša zemlja je postala znatno bezbednija. Nuklearni konsenzus postignut pre 15 godina koristio je našoj zemlji i ne bi trebalo da ga olako ugrožavamo."

U Belgiji, koja za razliku od Nemačke nije odustala od nuklearki, komentatori ukazuju da je vreme da se ozbiljno razmisli o "rehabilitaciji nuklearne energije".

"Nuklearna energija polarizuje mišljenja mnogo više nego druge energetske tehnologije, i to je šteta. Nuklearna energija ima prednosti i mane. Isto važi i za druge metode proizvodnje energije, uključujući vetroturbine, solarne parkove i elektrane na gas. Izrada energetske strategije podrazumeva donošenje racionalnih odluka o pravom energetskom miksu", smatra komentator belgijskog lista "De Standaard" Ruben Mooijman, dodajući da pitanje ne bi trebalo da bude da li Evropi trebaju nove nuklearne elektrane, već pod kojim bi okolnostima imalo smisla ulagati u evropsku nuklearnu energiju.

Uranijum stiže iz Rusije

I dok nuklearna energija dobija sve više zagovornika u evropskim analizama i političkim govorima, ekološke organizacije upozoravaju ne samo na bezbednosne rizike i odlaganje nuklearnog otpada, već i na političke kontroverze. Iako protekle četiri godine EU nastoji da smanji kupovinu gasa i nafte od Rusije kako ne bi tako posredno finansirala rat u Ukrajini, aktivisti organizacije Greenpeace su pokušali da ukažu na to da, između ostalog, Francuska održava bliske poslovne veze sa ruskom državnom nuklearnom korporacijom Rosatom.

Bloomberg

Aktivisti su nakratko prekinuli Macronov govor na samitu i razvili transparent na kojem je pisalo "Nuklearna energija podstiče ruski rat".

"Zašto kupujemo uranijum od Rusije", uzviknuo je jedan od aktivista, dok ih iz sale nisu izveli pripadnici obezbeđenja.

Francuski EDF je 2018. godine potpisao višemilionski ugovor sa podružnicom Rosatoma, Teneks, za regenerisani uranijum iz francuskih nuklearnih elektrana, koji će biti poslat u Rusiju radi konvertovanja, a zatim ponovnog obogaćivanja pre ponovne upotrebe u proizvodnji električne energije.

"Ovaj globalni samit o nuklearnoj energiji je potpuno van dodira sa trenutnom globalnom situacijom, kako u pogledu geopolitičkih tenzija i oružanih sukoba, tako i u kontekstu borbe protiv klimatskih promena", saopštio je Greenpeace.

Srbija na putu ka nuklearki

Na samitu je bila i srpska ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović, koja je rekla da će Srbija do 2032. godine izabrati tehnologiju i započeti gradnju prve nuklearne elektrane u Srbiji.

"Planiramo da do 2032. godine izaberemo tehnologiju i započnemo izgradnju nuklearne elektrane kako bismo oko 2040. godine ili nešto kasnije mogli da imamo prvih 1.000 megavata integrisanih u našu mrežu", rekla je, dodajući da Srbija ima potpisane sporazume o saradnji sa Južnom Korejom, SAD i Rusijom u energetskom sektoru, kao i dobru političku saradnju sa Kinom, te da veruje da će biti potrebno nekoliko tehnologija kao paket koji će Srbija potencijalno razmatrati. "Međutim, prerano je to reći. Moramo videti šta će se desiti sa razvojem malih nuklearnih reaktora i biti veoma odlučni u određivanju šta će biti najbolja opcija za našu budućnost."

Bloomberg

Istakla je da su ciljevi Srbije da do 2030. godine obezbedi novih 1.500 megavata, potom još 4.600 do 2035. godine, kao i najmanje 1.000 megavata nuklearnih kapaciteta do 2040. godine.

"Planiramo da uložimo tri milijarde evra do 2035. godine, uz procenu da je ukupno potrebno oko 10 milijardi evra za ulaganja u naš nuklearni program", navela je ministarka.