Kanađani preuzimaju 90 odsto nemačkog AI ponosa

Nemački startap za veštačku inteligenciju Aleph Alpha GmbH imao je sva obeležja evropske priče o uspehu kada je 2023. prikupio 500 miliona dolara: harizmatičnog vođu s iskustvom iz Silicijumske doline, lokalnog milijardera u pozadini u liku maloprodajnog tajkuna Dietera Schwarza i vladu željnu podsticanja i podržavanja "suverenog" odgovora kompanijama poput Alphabet Inc. Danas se suočava s previše predvidljivim krajem: preuzimanjem od strane većeg severnoameričkog rivala nakon neuspeha u širenju ili prikupljanju gotovine potrebne za nadmetanje.

To je zabrinjavajući zaključak za evropske čelnike, nakon nedavne najave planiranog spajanja kanadskog prvaka u području poslovne veštačke inteligencije, kompanije Cohere Inc., i Aleph Alphe pri procenjenoj vrednosti od 20 milijardi dolara, što je predstavljeno kao svojevrsno partnerstvo jednakih sa svetskim ambicijama. "Suvereni AI za svet", stajalo je u objavi o dogovoru.

Čini se, međutim, prilično jasnim da Cohere doprinosi većini vrednosti, sudeći prema prethodnim krugovima finansiranja, uz izveštaje koja navode da će njegovi akcionari posedovati 90 odsto spojenog subjekta, a akcionari Aleph Alphe 10 odsto. Obe kompanije su osnovane 2019. godine, ali je Cohere zasenio svog nemačkog konkurenta s ukupno 1,6 milijardi dolara prikupljenih od investitora poput Nvidia Corp. i više od 200 miliona dolara u ponavljajućoj godišnjoj prodaji. Schwarz se obvezao na novu podršku od 600 miliona dolara za kombinovano poslovanje.

I dok istraživački talent Aleph Alphe i nemački inovacioni kampus u Heilbronnu, koji finansira Schwarz, nisu zanemarljivi, oni će sada pomoći firmi Cohere da osigura tržišno uporište u srcu Evropske unije (EU). To je otrežnjujuće za čelnike EU koji neprestano naglašavaju potrebu za tehnološkim suverenitetom.

Kanadski premijer Mark Carney očigledno je veći prijatelj Briselu nego američki predsednik Donald Trump, čije je zastrašivanje u ime američkih tehnoloških divova i odbrambene industrije učinilo evropsku diverzifikaciju neophodnom. Ali francuski lider Emmanuel Macron mogao bi se zapitati zašto se čini da je nemački kancelar Friedrich Merz odabrao transatlantski radije nego evropski projekat, posebno onaj koji izgleda više kao rival nego partner francuskom Mistral AI SAS-u. Odgovor nedvosmisleno leži u staromodnom susedskom nadmetanju koje nadmašuje pompeznu EU idealizaciju.

 

Naravno, ovo nije isti nivo sramote za oznaku "proizvedeno u Evropi" kao švedski prvak u baterijama Northvolt, koji je propao prošle godine. Potez Coherea kompliment je jedinstvenom tržištu, gde će državna potrošnja na IT 2028. godine premašiti 250 milijardi dolara. Ne treba oplakivati svaki startap. Aleph Alpha je imao svoj deo poteškoća, uključujući zaokret u 2024. godini s preskupih AI modela prema prozaičnijim projektima usmerenima na nemački Mittelstand (naziv za mrežu malih i srednjih, često porodičnih nemačkih kompanija koje čine okosnicu nemačke industrije, prim. prev.) industrijskih kompanija.

Ipak, ovaj posao je u suprotnosti s ambicijama Starog kontinenta da ojača svoju tehnološku konkurentnost i suverenitet. Prema rečima Marlene Schoerner iz Centra Jacques Delors, postoji manjak u finansiranju od oko 100 milijardi dolara u kasnijim fazama investicija rizičnog kapitala, što Evropi isisava talente, intelektualno vlasništvo i vrednost. Ne pomaže ni to što usvajanje veštačke inteligencije u evropskim firmama takođe zaostaje za onim u Americi.

Istovremeno, države članice EU ne mogu da pronađu zajednički jezik kada je u pitanju pretvaranje sveevropske industrijske suverenosti u stvarnost, umesto da ona ostane samo san. U nedostatku prekograničnih dogovora unutar jedinstvenog tržišta, zavisnost od američkih tehnoloških divova će se produbiti. Plan Brisela da regiju preplavi data centrima obiće mu se o glavu ako potražnja za njima bude dolazila uglavnom od američkih hiperskalera poput kompanije Amazon.com Inc., upozorava istraživač veštačke inteligencije Leevi Saari.

Osim ponovljenih poziva Evropi da se sabere i integriše svoja tržišta, ovde postoje i druge lekcije koje treba uvažiti. Jedna je da je potražnja bitna. Uprkos nervozi Nemačke zbog zavisnosti od američke tehnologije, što se vidi u vladinim projektima namenjenim domaćim korporativnim stubovima poput SAP SE i Deutsche Telekom AG, Berlin nije baš obasuo Aleph Alphu ugovorima i poslovima koji su joj mogli pomoći da ostane nezavisna.

Iako korišćenje novca poreskih obveznika za zamenu privatne potražnje donosi sve slabije rezultate, u nedavnom izveštaju firme McKinsey tvrdi se da vlade mogu poslužiti kao ključni kupci, posebno tamo gde postoje stvarni argumenti za posedovanje suverene tehnologije, poput odbrane ili zdravstva.

Druga lekcija je da Evropi još uvek nedostaje pravi tehnološki ekosistem potpomognut računarskom snagom, energetskom infrastrukturom i velikim kupcima koji bi pojačali šanse domaćih AI prvaka. Jedan od puteva mogao bi biti iskorišćavanje trenutnih snaga kontinenta, poput proizvodnje automobila, kroz izgradnju postojećih lanaca snabdevanja poluprovodnika specifičnih za auto-industriju, smatra Michael Deng iz Bloomberg Economicsa.

Možda nije tako bleštavo kao četbotovi i AI agenti iz Silicijumske doline, ali evropska industrija čipova ima mnoštvo firmi, od Infineon Technologies AG do STMicroelectronics NV, koje bi mogle profitirati od većeg vraćanja proizvodnje (reshoring), više ulaganja i više prekograničnih spajanja.

Ne tako davno, Nemačka je bila sasvim zadovoljna gledajući kako se njene robotske kompanije prodaju kineskim kupcima. Partnerstvo s drugom "srednjom silom" poput Kanade manje je kratkovidno od toga i izbegava američke tehnološke moćnike koji su u službi Trumpa. Ko zna, jednog dana Berlin bi mogao čak biti spreman razmisliti o poslovanju sa svojim susedima u Francuskoj.