Da li će Srbija graditi nuklearnu elektranu sa Rusijom

Srbija i Rusija mogle bi da sarađuju na pripremi srpskog nuklearnog programa, saopštilo je Ministarstvo rudarstva i energetike povodom posete Alekseja Lihačova, direktora ruske državne korporacije za nuklearnu energiju Rosatom, koji u ponedeljak boravi u Srbiji. "Rosatom kao jedan od svetskih lidera, koji već 80 godina gradi nuklearne elektrane i razvija nuklearne programe u zemljama širom sveta, mogao bi da bude dragocen partner za razmenu znanja i podršku u pripremnoj fazi za razvoj nuklearnog programa", rekla je Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike u ponedeljak. 

Tokom poslednje tri i po decenije, Srbija nije razvijala tehnologije u ovoj oblasti, niti je planski školovala stručnjake za rad na nuklearnom programu, a usled moratorijuma na izgradnju nuklearnih postrojenja, koji je Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija (SFRJ) usvojila još 1989. godine. Posle skoro 10 godina najava o ukidanju moratorijuma, konačno je stavljen van snage 2024, čime je Srbija otvorila vrata u nuklearnu budućnost. "Izmenama i dopunama Zakona o energetici moratorijum je ukinut, ali to je samo preduslov da bi se govorilo o nuklearnom programu", kaže za Bloomberg Adria TV Strahinja Obrenović, docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu i stručnjak za pravo u oblasti energetike. 
Očekuje se da Vlada Srbije do kraja februara odobri formiranje Nacionalne organizacije za sprovođenje nuklearnog programa (NEPIO), najavila je ministarka Đedović Handanović. To bi mogao da bude prvi konkretan korak ka povratku nuklearnoj energiji. "Strategija za razvoj energetike da Srbija do 2050. dobije oko 1.200 megavata iz nuklearnih elektrana", podseća Obrenović. 

Institut za nuklearne nauke "Vinča" već tri i po decenije ne razvija nuklearni program. Iako u Srbiji "postoji baza stručnjaka u ovoj oblasti", upravljanje nuklearnom elektranom zahteva usko specijalizovan stručni kadar, kaže Obrenović. "Bilo bi od značaja da se u Srbiji razvije eksperimentalni reaktor, gde bi se obučavao stručni kadar", dodaje. 

Srbija je okružena zemljama koje razvijaju nuklearnu energiju - Slovenija ima nuklearnu elektranu "Krško", čiji su temelji postavljeni u doba kada je bivša Jugoslavija razvijala nuklearni program. U nuklearke takođe ulažu Rumunija i Mađarska - potonja gradi drugo krilo nuklearne elektrane "Pakš", pod nazivom "Pakš 2", na samo 70 kilometara od granice sa Srbijom. Zvanični Beograd razmatra mogućnost kupovine pet do 10 odsto akcija u elektrani "Pakš 2", prenela je početkom februara Radio-televizija Srbije. ​

Srbija se krajem prošle godine obavezala da do 2050. obustavi dobijanje energije iz uglja. a pored povećanje udela obnovljive energije. Nuklearna energija takođe bi mogla da učestvuje u ovom miksu. Međutim, zasad nije definisano ni koja bi se tehnologija koristila, ni ko bi bili potencijalni partneri. "Učimo od različitih partnera u preliminarnoj i pripremnoj fazi razvoja nuklearnog programa", rekla je Đedović Handanović u ponedeljak, dodajući da je Rosatom jedna od njih. 

Obrenović ocenjuje da je "političko pitanje" ko će Srbiji biti partner na izgradnji nuklearne elektrane. "Postoji nekoliko geopolitičkih sila koje imaju iskustvo u razvoju nuklearnog programa, među njima su Sjedinjene Američke Države, Francuska i Južna Koreja", kaže Obrenović. "Srbija već ima sporazum sa francuskim kompanijama koje su razvile preliminarnu studiju izgradnje nuklearne elektrane", podseća. Resorna ministarka je u ponedeljak podsetila da Srbija već sarađuje sa francuskom kompanijom EDF. "Kada se institucionalno, regulatorno i kadrovski osposobimo, moći ćemo da odaberemo partnera, nosioca tehnologije i uđemo u proces izgradnje, da bismo posle 2040. mogli da imamo nuklearnu elektranu na mreži", navela je Đedović Handanović. 

U Evropi i dalje postoji strah od novih nuklearnih katastrofa, Nemačka je 2023. pod pritiskom zelenih partija upravo iz tih razloga zatvorila poslednju nuklearnu elektranu. Obrenović ističe da je otvaranje nuklearne elektrane "pitanje društvenog konsenzusa". "Mislim da se u Srbiji ovo pitanje još uvek nije reflektovalo na javno mnjenje", ocenjuje sagovornik BBA.