Dok se planeta zagreva, korporacije se hlade od svojih obećanja

Peter Ford iz prve ruke zna koliko su klimatska obećanja korporacija puna potencijala, ali i problema. Taj 40-godišnji Britanac proveo je poslednjih pet godina u švedskom modnom divu Hennes & Mauritzu (H&M), pokušavajući da smanji emisije gasa iz staklenika iz njegovog velikog lanca snabdevanja, od krojačnica u Kambodži do postrojenja za bojenje u Vijetnamu. Sastajao se sa stotinama dobavljača, podsticao ulaganja u energetsku efikasnost i tražio ukidanje parnih kotlova na ugalj. I H&M se zaista trudio. Naime, ulagao je oko 200 miliona dolara godišnje u te napore i nedavno saopštio o smanjenju emisija u lancu nabavke za 24 odsto.

Ipak, Ford ne slavi. "Industrijski gledano, to još uvek ne funkcioniše", kaže bez ustezanja. Emisije iz modne industrije i dalje rastu i mogle bi porasti dodatnih 30 odsto do kraja decenije, prema procenama McKinseyja. Dok se neki brendovi zaista trude, većina, kaže Ford, "radije sedi i čeka da se stvari same reše". Isti obrazac primenjuje se i van modne industrije.

Emisije modne industrije i dalje rastu i do kraja decenije bi mogle da porastu još 30 odsto | Bloomberg

Čak, u poslednje vreme svedočimo svojevrsnom povlačenju. Proteklih godinu dana brojne kompanije su počele da povlače svoja klimatska obećanja, neka stara tek nekoliko godina.

BP je usporio s ulaganjima u obnovljive izvore i vratio se bušenju nafte. Coca-Cola i PepsiCo odustali su ili oslabili obećanja iz 2021. o drastičnom smanjenju upotrebe nove plastike. Velike banke poput Wells Farga i HSBC-ja revidirale su ranije planove za smanjenje svojih emisija. Walmart priznaje da kasni s ispunjavanjem svojih ciljeva, dok FedEx navodi da verovatno neće ispuniti cilj prema kom bi do 2025. polovina njihovih novih dostavnih vozila trebalo da bude električna. Taj trend povlačenja posebno je izražen u SAD, gde administracija Donalda Trumpa aktivno ukida klimatske regulative i povlači se iz međunarodnih sporazuma poput Pariskog.

To je zabrinjavajući trend za svakoga ko želi da živi na planeti koja je i dalje ugodna za život. Trenutno idemo prema scenariju u kojem bi se globalna temperatura do kraja veka mogla povećati za oko tri stepena Celzijusa, što bi, prema procenama, rezultiralo velikim poremećajima: smanjenjem zaliha hrane, kolapsom morskih ekosistema, razornim toplotnim talasima i sušama.

Ipak uprkos tako mračnoj perspektivi, neki stručnjaci smatraju da bi taj talas odustajanja korporacija od klimatskih obećanja mogao da ima i dobru stranu. Možda će nas upravo taj trend naterati da napokon priznamo ono što već dugo zanemarujemo, da dobrovoljne inicijative kompanija nikada nisu bile dovoljne za sprečavanje klimatske katastrofe.

To bi moglo da skrene pažnju na političko delovanje samih kompanija, uključujući i onih koje se javno hvale svojom društvenom odgovornosti, a iza kulisa zapravo blokiraju propise koji bi ubrzali napuštanje fosilnih goriva i omogućili razvoj zelenih alternativa.

"Zapravo me veseli koliko se brzo i žestoko događa to povlačenje jer nam pokazuje nešto što svi moramo da shvatimo, da kompanije neće spasti planetu", kaže Ken Pucker, profesor na Univerzitetu Tufts i bivši glavni operativni direktor proizvođača odeće Timberland. "Što pre to ljudi shvate i prihvate, to bolje."

Puckera brine to što, na svaku kompaniju koja se ozbiljno trudi, poput DHL-a koji planira da uloži osam milijardi dolara kroz deset godina kako bi smanjio emisije, dolazi na desetine konkurenata koji se samo deklarativno zalažu za održivost, a u praksi ne preduzimaju ništa konkretno.

Godinama su firme tvrdile da će ih održivost prirodno dovesti do veće efikasnosti i zarade. Walmart je još 2005. svoju "zelenu transformaciju" predstavio kao način da se smanji otpad, uštedi novac i poboljša reputacija. Nekoliko godina kasnije tadašnja direktorka Pepsija Indra Nooyi to je sažela elegantnije: korišćenje manje vode i energije nije čin dobrote, nego pametan poslovni potez koji smanjuje troškove i povećava profit.

Ima u tome istine. Neki "zeleni" potezi, poput zamene sijalica ili postavljanja solarnih panela brzo se isplate i poboljšavaju poslovne rezultate. Ali za dubinsku dekarbonizaciju, poput zatvaranja kotlova na ugalj ili prelaska na čistija goriva, potrebna su ogromna ulaganja, a niko ne zna hoće li i kada te opcije postati isplativije od onih koje zagađuju.

Dokle god su te mere dobrovoljne, neće se sprovoditi ni približno dovoljno brzo ni u dovoljnom obimu, a kompanije će moći bez posledica da odustaju od svojih obećanja.

"Bez problema bih ostatak života proveo menjajući sijalice i preuređujući zgrade", kaže Auden Schendler, koji je više od četvrt veka vodio održivost u kompaniji Aspen Skiing i njenoj matičnoj grupi Aspen One. "To je jako zadovoljavajuće, štedi novac, smanjuje zagađenje, poboljšava funkcionisanje objekata, ali postoji jedan problem. To nije rešenje za klimatsku krizu."

Postavljanje solarnih panela brzo se isplati i poboljšava poslovne rezultate | Bloomberg

Schendler i drugi ističu da su političke aktivnosti kompanija daleko važnije od njihovih napora da smanje sopstvene emisije. Pravo merilo njihove ekološke odgovornosti, smatraju, trebalo bi da bude da li i koliko glasno podržavaju i zakone i propise koji obavezuju sve učesnike na tržištu da krenu zelenim putem.

Nažalost, većina firmi rado govori o klimatskoj odgovornosti, ali istovremeno radi na tome da blokira ili oslabi upravo one politike koje bi mogle da donesu stvaran napredak. Primer za to je američka vazduhoplovna industrija. Uprkos naglom rastu emisija, većina avio-kompanija obećala je da će do 2050. potpuno eliminisati svoj doprinos globalnom zagrevanju. Ključni deo tog plana je masovna upotreba održivog avionskog goriva. Međutim, danas ono čini tek oko 0,3 odsto ukupne potrošnje goriva u industriji.

Vazdušni prevoznici brzo će istaći da održiva goriva koštaju dva do tri puta više od klasičnog kerozina i da ne mogu da priušte veće količine bez ugrožavanja sopstvene konkurentnost u odnosu na one koji nastavljaju da koriste jeftinije i prljavije opcije.

Upravo to pokazuje zašto su pravila nužna, kako bi se zaštitili oni koji prvi krenu u promene i kako bi se sprečilo da zbog toga budu kažnjeni na tržištu. U Evropi su regulatori već reagovali, tačnije, propisali su minimalno dva odsto čistijeg goriva sada i šest odsto do 2030. godine. Ali američke kompanije žestoko se protive takvim pravilima, uključujući i nedavni predlog Kalifornije da reguliše avionsko gorivo za letove unutar te savezne države.

Kad su avio-kompanije dovele u pitanje nadležnost Kalifornije da postavlja takva pravila, država je odustala i umesto toga priključila se industriji u slavljenju "dobrovoljnog i neobavezujućeg" sporazuma o povećanju upotrebe čistijeg goriva, koji u praksi ne znači gotovo ništa.

Taj obrazac se ponavlja u gotovo svakoj industriji. Hotelski divovi poput Hiltona i Marriotta javno obećavaju značajno smanjenje emisija, dok istovremeno podržavaju strukovna udruženja koja podižu tužbe kako bi blokirali propise o energetskoj efikasnosti zgrada. Na nacionalnom nivou, Business Roundtable, udruženje ispunjeno kompanijama koje se hvale svojim klimatskim inicijativama, nedavno je pozvalo Kongres da zabrani klimatske rezolucije akcionara.

"To je jako problematična dinamika u kojoj se kompanije skrivaju iza udruženja koje za njih odrađuju prljavi posao, pa one same ne moraju javno da kažu da su protiv takvih mera", kaže Dara O’Rourke, profesorka na Univerzitetu Berkeley i bivši stručnjak za održivost u Amazonu.

Kad ih neko suoči sa tako očiglednim protivrečnostima, kompanije se najčešće opravdavaju tvrdnjama da strukovna udruženja za njih lobiraju na više različitih tema, od poreza do trgovine, i da se ne slažu nužno sa svakim njihovim stavom. No taj argument ne prolazi kod Billa Weihla, koji priznaje da ga je i sam nekad koristio dok je vodio odsek za održivost u Facebooku.

Upravljanje otpadom i dalje ostaje slaba tačka korporativne održivosti | Bloomberg

"To je slab izgovor", kaže Weihl, koji je u međuvremenu osnovao ClimateVoice, neprofitnu organizaciju koja zagovara jaču klimatsku politiku u korporativnom sektoru. "Kompanije svesno odgađaju suočavanje s problemom jer im više odgovara niži porez i manje regulacije."

Ali ko onda uopšte u praksi podupire klimatske politike koje javno zagovara? Aktivisti kao pozitivan primer navode Unilever, jedan od retkih velikih proizvođača koji sistemski preispituje delovanje udruženja čiji je član u kontekstu klimatske politike. U svom poslednjem izveštaju iz aprila, Unilever je utvrdio da je osam od 26 udruženja s kojima sarađuju u sukobu s njegovim klimatskim stavovima, među njima i indijsko udruženje poslodavaca CII, koje lobira za niže poreze na benzin i više energije iz tečnog uglja.

Što je važnije, Unilever je jasno naveo koje korake planira da preduzme kako bi rešio taj nesklad, uključujući i mogućnost izlaska iz organizacija koje nastave da blokiraju klimatske mere. Svaka kompanija koja tvrdi da ozbiljno pristupa klimatskoj politici trebalo bi da sledi njihov primer i da sprovodi takve transparentne, temeljne analize.

Međutim, stvarnost je takva da se većina kompanija zapravo bori s potpuno drugačijim pritiscima. Kako je to još 2021. u svojoj knjizi napisao bivši izvršni direktor Unilevera Paul Polman: "Najveća prepreka izgradnji firme koja dugoročno doprinosi društvu je nemilosrdni pritisak da se svakog kvartala isporuče rezultati".

Kad je Mars, privatna kompanija poznata po bombonima M&M's, čokoladicama Snickers i hrani za mačke Whiskas, obećala da će do 2030. prepoloviti svoj klimatski otisak, izradila je plan s više od 500 inicijativa za smanjenje emisija. Neki su projekti čak donosili uštede, na primer, modernizacija pogona radi energetske efikasnosti ili optimizacija dostavnih ruta. No većina je imala svoju cenu, u proseku oko 35 dolara po toni smanjenih emisija. Menadžment je procenio da će morati da ulaže oko 500 miliona dolara godišnje, što je približno jedan odsto ukupne prodaje, kako bi ostali na zacrtanom putu.

Iako je Mars u tome i dalje istrajan pa je do kraja 2023. smanjio emisije za 16 odsto, takva bi cena većinu kompanija s akcionarima brzo naterala na povlačenje. Naime, čak petina javno izlistanih kompanija sama objavljuje kvartalne smernice o očekivanoj zaradi, a prema podacima organizacije FCLTGlobal, koja promoviše dugoročno poslovno razmišljanje, gotovo polovina direktora kaže da bi radije odložili projekte koji stvaraju dugoročnu vrednost nego rizikovali da promaše kvartalne ciljeve. (Bloomberg LP, matična firma Bloomberg Businessweeka, jedan je od više od 60 članova FCLTGlobala.)

Jasno je da su regulatorne mere najefikasniji način da se promeni takvo kratkoročno razmišljanje i kompanije nateraju da ozbiljno ulažu u klimatske projekte. Međutim, kada je američki predsednik Donald Trump krenuo da ruši postojeće klimatske propise, što će rezultirati milijardama tona dodatnih emisija gasova staklene bašte, većina korporacija ostala je tiha.

Velika obećanja o smanjenju plastike brzo su pala u zaborav | Bloomberg

Postoje, međutim, i drugi načini da se na kompanije izvrši pritisak da reaguju i zauzmu stav, uključujući angažovanje njihovih radnika koji često u velikom broju žele da ostave održivu planetu svojoj deci.

To je upravo strategija organizacije ClimateVoice, koja edukuje i ohrabruje zaposlene da unutar svojih firmi podstiču promene, bilo da je reč o postavljanju pitanja na internim sastancima, objavama na internim forumima, pozivanju spoljnih govornika ili osnivanju internih zelenih inicijativa.

"Ćutati sa strane u ovom trenutku, to jednostavno nije prihvatljivo", kaže osnivač ClimateVoicea Bill Weihl. "Potrebni su  hrabrost i vreme je da to vidimo od poslovnih lidera."

Kako piše Schendler, bivši direktor u Aspenu, u svojoj novoj knjizi "Terrible Beauty", koja kritikuje površne taktike održivosti u korporacijama, krajnje je vreme da se lideri upuste u "težak, neugodan i prljav" posao političkog aktivizma, uključujući i to da javno prozivaju kolege iz branše koji ne idu dalje od praznih obećanja. Jer sve drugo, kako pokazuje nedavno povlačenje mnogih kompanija, samo je opasna iluzija napretka.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar