Sneg koji je tokom januara prekrio italijanske Alpe doneo je veliko olakšanje organizatorima Zimskih olimpijskih igara (ZOI) koje se održavaju ovog meseca. Neuobičajeno toplo vreme oko božićnih praznika izazvalo je zabrinutost da staze neće biti spremne na vreme.
Alpska područja zagrevaju se brže od ostatka planete, uz sve kraće zime koje donose manje snega, više kiše, kao i povremene nalete ekstremne hladnoće i slabe vidljivosti. Širok raspon mogućih vremenskih uslova i njihova sve veća nepredvidivost čine planiranje zimskih sportskih događaja zahtevnijim nego ikada.
Gradovi domaćini, uz podršku lokalnih i nacionalnih vlasti, ulažu višemilionske iznose u sofisticirane sisteme za proizvodnju snega kako bi stvorili i održali optimalne podloge, nadajući se da će time izbeći još skuplja otkazivanja ili premeštanja takmičenja. Ipak, Međunarodni olimpijski komitet (MOK) bi s vremenom mogao biti prinuđen da igre koje traju gotovo vek rotira između malog broja klimatski najpouzdanijih zemalja kako bi se smanjile komplikacije.
Opširnije
Počinju ZOI u Milanu, za Srbiju - važno je učestvovati
U petak počinju Zimske olimpijske igre (ZOI) Milano‑Kortina 2026, na kojima će Srbija, kao zemlja koja nije velesila u zimskim sportovima ali joj je bitno da učestvuje, imati tri predstavnika.
05.02.2026
Titula koju niko ne želi - kako je Srbija postala zemlja lošeg vazduha i šta uraditi da se to spreči
Iako je Sarajevo krajem decembra držalo titulu najzagađenijeg grada na svetu, i Beograd je doskora mogao da se time pohvali.
06.02.2026
Trumpov izlazak iz klimatskih tela dar je Kini i autogol za SAD, upozoravaju stručnjaci
SAD se povlače iz IPCC-a i UN-ove klimatske konvencije, čime slabe sopstveni uticaj u globalnim klimatskim politikama.
11.01.2026
Koliko košta skijanje na Kopaoniku, a koliko u regionu
Zimska sezona uveliko je počela, školski raspust je u toku, a Bloomberg Adria vam donosi pregled cena najpopularnijih skijališta u Srbiji i Adria regionu.
10.01.2026
"Klimatske promene već menjaju zimske sportove kakve poznajemo", kaže Julie Duffus, direktorka za održivost u MOK-u. Pitanje je kako Zimske olimpijske igre razvijati na odgovoran način.
Manje snega znači skuplje skijanje i manju dostupnost zimskih sportova | Bloomberg
Naime, svi gradovi koji su ugostili Zimske igre od 1950. godine u međuvremenu su se zagrejali u proseku za 2,7 stepeni Celzijusa, pokazuju podaci naučnika organizacije Climate Central. To je znatno više od prosečnog zagrevanja cele planete, koje iznosi 1,4 stepena. A rast temperatura će se nastaviti. Ako se emisije gasova sa efektom staklene bašte nastave sadašnjim tempom, 13 odsto svetskih skijaških područja od 2071. do 2100. potpuno će izgubiti prirodni snežni pokrivač, prema studiji istraživača sa Univerziteta u Bajrojtu u Nemačkoj, objavljenoj 2024. godine.
U praksi to znači da se mnoga skijališta na nižim nadmorskim visinama, najčešće između 1.000 i 1.300 metara, zatvaraju ili se okreću planinarenju, brdskom biciklizmu i drugim aktivnostima koje nisu ograničene isključivo na zimu. Čak se i Šamoniks u Francuskoj, domaćin prvih Zimskih olimpijskih igara 1924. godine, muči da tokom cele zime održi otvorene staze za skijaško trčanje u samom centru grada.
Beta/AP
Od 93 lokacije koje imaju infrastrukturu potrebnu za organizaciju Zimskih olimpijskih igara, najmanje 44 odsto imaće nepouzdane snežne uslove već oko 2050. godine, pokazuje istraživanje Daniela Scotta sa Univerziteta u Vaterlouu i Roberta Steigera sa Univerziteta u Insbruku. Što je manje skijaških staza i snežnih odmarališta u svetu, ti sportovi postaće skuplji i manje dostupni, dodatno sužavajući bazen budućih olimpijaca.
Kako bi zaštitila predstojeće takmičenje, Fondacija Milano Cortina 2026 unapredila je infrastrukturu za veštački sneg na pojedinim lokacijama, koristeći tehnologiju koja troši manje vode i energije, kaže Alberto Ghezze, direktor sportskih takmičenja. Kako bi se ograničile emisije gasova sa efektom staklene bašte povezane s tim procesom, izgrađeni su i vodni rezervoari na velikim nadmorskim visinama, koji koriste gravitaciju umesto energetski zahtevnih pumpi. Automatizovani sistemi prilagođavaju proizvodnju, a meteorološke stanice određuju najpovoljnije trenutke za stvaranje veštačkog snega. Kompanija TechnoAlpin SpA, najveći svetski proizvođač sistema za proizvodnju snega i firma zadužena za gotovo svu infrastrukturu veštačkog snega za Igre, dobila je 30 miliona evra za te projekte.
"Priprema za promenljive uslove ključni je deo našeg operativnog planiranja", dodaje Ghezze.
Gotovo 44 odsto potencijalnih domaćina Igara moglo bi već oko 2050. ostati bez pouzdanog snega | Bloomberg
Ipak, ni najnaprednija tehnologija ne može da proizvede sneg kada su temperature previsoke. Zbog klimatskih promena otkazivanja i promene termina trka poslednjih godina sve su češći, naročito na početku i na kraju sezone, što remeti planove sportista koji moraju da osvajaju bodove kako bi se kvalifikovali za Olimpijske igre.
Na prvim Zimskim olimpijskim igrama održano je svega 16 takmičenja, uz učešće 17 zemalja. S vremenom su Igre prerasle u znatno veći i raskošniji događaj. Ove godine održava se 116 takmičenja na više lokacija u severnoj Italiji, uz učešće sportista iz više od 90 zemalja. Kao novina, svoj debi imaće i skijaško planinarenje.
Beta/AP
Kako se klima zagreva, moguće je da će se u program Igara uključivati i sportovi koji se tradicionalno ne povezuju sa zimom. David Lappartient, predsednik svetske biciklističke federacije UCI, rekao je za Bloomberg News na Letnjim olimpijskim igrama u Parizu 2024. da planira saradnju s atletskom legendom i čelnikom Svetske atletike Sebastianom Coeom, kako bi predložili uvođenje ciklokrosa i kros-trčanja na istoj lokaciji na budućim Zimskim igrama. "Oba su zimski sportovi i ne zahtevaju ni sneg ni led", rekao je tada Lappartient.
Za organizatore zimskih sportskih takmičenja jedna od briga jeste to što bi osiguravajuće kuće, kako se uslovi menjaju, mogle da revidiraju procene rizika i pravne definicije, što bi moglo da dovede do naglog rasta premija.
"Ako nešto otkažete na istom mestu dve godine zaredom, onda se pri planiranju naredne godine otvara ozbiljna rasprava", kaže Bruno Sassi, direktor komunikacija Međunarodne skijaške i snoubord federacije. "Jednog dana osiguravajuće kuće će na tu lokaciju pogledati i reći da to više nije viša sila, već deo stvarnosti", dodaje.
Pogoršanje klimatskih uslova ne ide u prilog dugoročnoj održivosti Igara, čiju isplativost dodatno ugrožava i sklonost prekoračenju budžeta, navodi se u radu iz 2024. koji potpisuju Alexander Budzier, saradnik za upravljačku praksu na Poslovnoj školi Said pri Univerzitetu u Oksfordu, i njegov kolega Bent Flyvbjerg. Delom je to posledica dugogodišnje prakse MOK-a da podstiče domaćine na velika ulaganja, što je gradovima i državama donosilo značajan finansijski teret i dovelo do toga da se pojedini kandidati povuku iz procesa nadmetanja zbog straha od rasta troškova.
Zimske olimpijske igre u Sočiju 2014. godine postale su najskuplje u istoriji. Iako su politika i klijentelizam imali svoju ulogu, važan razlog bila je i činjenica da tamo nije postojala razvijena skijaška infrastruktura. Grad na obali Crnog mora ima suptropsku klimu, pa je sneg morao da se proizvodi u ogromnim količinama, skladišti mesecima i potom kamionima prevozi do takmičarskih lokacija. Za stabilizaciju padina bili su potrebni obimni inženjerski zahvati.
Gradovi domaćini Zimskih olimpijskih igara od 1950. zagrejali su se u proseku za 2,7 stepeni | Bloomberg
Na Zimskim olimpijskim igrama u Pjongčangu 2018. godine oko 80 odsto snega bilo je veštačko. Četiri godine kasnije, u Pekingu, sav sneg je prvi put u istoriji Olimpijskih igara bio proizveden, što je podstaklo burne rasprave o održivosti samog događaja, kao i o uticaju Igara na lokalnu životnu sredinu i globalno zagrevanje u širem smislu. Slike belih traka snega okruženih smeđim, ogoljenim brdima u Kini, koje su obišle svet, dodatno su ubrzale tu raspravu, iako su temperature tokom takmičenja bile izuzetno niske.
Nakon pekinških Igara, Međunarodni olimpijski komitet, neprofitna organizacija koja ne objavljuje javno troškove svojih događaja, odlučio je da će od 2030. godine nadalje zemlje domaćini ugovorom biti obavezane da smanje direktne i indirektne emisije gasova sa efektom staklene bašte, štite biodiverzitet i održivo upravljaju resursima. Razmatra se i mogućnost rotacije domaćina isključivo među onima koji mogu da dokažu da su prosečne minimalne temperature u periodu održavanja Zimskih igara tokom deset godina ispod nule. Takvih zemalja bilo bi tek sedam ili osam, među njima Francuska, Švajcarska, Sjedinjene Američke Države, Japan i neke skandinavske zemlje.
"Odluka o tome gde će se Igre održavati postala je znatno važnija", kaže Robert Steiger na Univerzitetu u Insbruku. Postoji kompromis između lokacija koje su klimatski pouzdane i onih koje to nisu, ali već imaju razvijenu infrastrukturu.
Oko 85 odsto infrastrukture korišćene za Igre Milano Kortina već postoji, ali kritičari upozoravaju da to nije dovoljno da bi se sprečila pojava takozvanih "belih slonova" - skupih objekata izgrađenih za Igre koji kasnije ostaju nedovoljno korišćeni ili napušteni. Italijanski organizatori, koje je podržao potpredsednik vlade Antonio Tajani, bili su odlučni da izgrade novu stazu za sankanje i bob, što je zahtevalo krčenje šume i otvorilo pitanje kako će taj objekat služiti lokalnoj zajednici nakon završetka Igara. Takvi projekti idu suprotno stavu Međunarodnog olimpijskog komiteta, koji insistira na tome da se nove lokacije grade samo ako će ostaviti korisno nasleđe lokalnom sportu i građanima.
Na kraju, ukupni troškovi Igara Milano Kortina mogli bi da dostignu oko tri milijarde dolara, znatno iznad početnog budžeta od 1,6 milijardi, ali u skladu s većinom dosadašnjih Zimskih olimpijskih igara, navodi Alexander Budzier na Univerzitetu u Oksfordu. Kako bi se makar delimično nadoknadili troškovi, MOK je otvorio gotovo sve segmente Igara oglašivačima, proširio domet kroz saradnju s lokalnim televizijskim kućama, te se sve snažnije okreće društvenim mrežama i internet-prenosima.
Na Igrama u Pekingu sav sneg je prvi put bio veštački proizveden | Bloomberg
James Clugnet, skijaš trkač koji nastupa za reprezentaciju Velike Britanije kaže da danas gotovo svako takmičenje na kojem učestvuje zavisi od veštačkog snega. Iako je on tvrđi i omogućava brže trke, lično ipak daje prednost prirodnom snegu. Živi u Norveškoj i leti trenira na rolerima, što opisuje kao iskustvo slično skijanju na snegu. Kada god može, ovaj 29-godišnjak odlaže početak treninga na pravom snegu za kasniji deo zime, kada je snežni pokrivač dublji, čime se smanjuje i uticaj na životnu sredinu.
On nije jedini sportista zabrinut za budućnost zimskih sportova. Stotine takmičara poslednjih godina upozoravaju na problem kroz kampanje i otvorena pisma upućena MOK-u. Prošle godine, upravo u trenutku kada je organizacija birala novog predsednika, 450 olimpijaca pozvalo je MOK da učini više na zaštiti životne sredine. Nekoliko dana nakon izbora, nova predsednica Kirsty Coventry poručila je da će ta pitanja biti među njenim prioritetima, te se kasnije sastala sa sportistima kako bi o njima razgovarala.
Clugnet, koji je odrastao u blizini Grenobla u Francuskoj, detinjstvo je proveo pored dva alpska skijališta - jednog na 1.000 metara nadmorske visine i drugog na 1.200. Kako su godine prolazile i temperature rasle, priseća se, treninzi su se selili na više položeno skijalište, dok je ono niže s vremenom zatvoreno.
"Tada sam shvatio kakav to uticaj može da ima na sport. Iskreno, ne sećam se perioda u kojem nisam bio svestan klimatskih promena", zaključuje.
.webp){kind=icon}
