Od čaše do čipa - kako klimatske promene i AI menjaju vinsku industriju u Srbiji

Od trenutka kada je pre više od osam milenijuma neko prvi put odlučio da kultivisanu lozu pretvori u piće, vino je postalo mnogo više od običnog napitka – postalo je kultura, ritual i identitet. Sam proces proizvodnje se od tada nije drastično promenio. Ali sve drugo jeste.

Klima više nije tihi saveznik vinogradara, već nepredvidiv partner. Tehnologija je ušla u podrume, a veštačka inteligencija danas određuje stanje vinove loze preciznije od iskusnih enologa. Potrošač se promenio: mlađe generacije piju manje, pažljivije biraju, a sve češće - ne piju uopšte.

Od 1979. godine, kada je globalna proizvodnja vina dostigla istorijski vrhunac od 37,5 miliona tona - ili oko 50 milijardi boca - svet vina počeo je da menja kurs. Ni višedecenijske kampanje koje su promovisale čašu vina dnevno kao simbol vitalnosti nisu uspele da zaustave taj pad. Pandemija je dodatno ubrzala promene - zdravlje je postalo prioritet, a druženja intimnija, s manje alkohola. Danas se pije 13 odsto manje nego pre deset godina, a ta tendencija se nastavlja.

Mlađe generacije piju najčešće nekim povodom. Photo: Depositphotos

I kao da sve to nije bilo dovoljno, stigle su i Trumpove carine - dodatni teret za evropske vinare i prepreka na putu vina ka američkom tržištu, jednom od najvećih potrošača na svetu. Vino je danas više nego ikad pre ukrštanje geopolitike, klime i ukusa. Kako se Srbija i region prilagođavaju ovim promenama, istraživali smo u emisiji "Inspiracija" na Bloomberg Adria TV.

Dejan Živkovski iz Udruženja somelijera Srbije primećuje da nova generacija ne pije manje jer manje ceni vino - naprotiv. Konzumacija je ređa, često vezana za poseban trenutak, ali su investicije u bocu sa prestižnom etiketom sve veće. Organska i biodinamička vina, autentična proizvodnja i filozofija vinara sve više oblikuju tržište. "Austrija već ima 15 odsto sertifikovanih organskih vinograda u odnosu na sve vinograde, a u Srbiji je taj broj zasada simboličan - svega desetak do petnaest vinarija, ali uz potencijal za rast do sedam odsto u narednim godinama, kaže Živkovski.

Vinograd u Srbiji. Foto: Depositphotos

Pored organskog, i bezalkoholna vina beleže rast. "Mnoge vinarije raskrčuju vinograde kako bi smanjile troškove", kaže on i dodaje da se tržište širi i na zaboravljene regione. "Nemački rizling, koji je pre Drugog svetskog rata bio izuzetno cenjen, ponovo zauzima svoje mesto."

Iako se pejzaž menja, tri evropske sile ostaju dominantne: Francuska, Italija i Španija i dalje su izvor najprestižnijih vina. "Bordeaux, Burgundija, Rioja, Toskana, Champagne i Mosel su simboli izvrsnosti, ali i kategorije za investitore", kaže Živkovski i dodaje da najskuplje boce često više duguju svom pakovanju nego samoj tečnosti. "Imate boce ukrašene kristalima - ekskluzivitet je sve više stvar forme, a znatno manje sadržaja", primećuje Živkovski. Ključna tržišta za takva vina danas su Bliski istok, Kina i Rusija, dodaje on.

Vinograd u oblasti Rioja u Španiji pre berbu. Foto: Depositphotos

Na drugom kraju spektra, AI i nove tehnologije su saveznik. "U vinogradu se prati svaka loza - ekspozicija, sunčeva svetlost, rizici od bolesti. U podrumima, tankovi se nadziru digitalno, kako bi fermentacija ostala pod kontrolom u svakom trenutku", objašnjava Živkovski. Međutim, klimatske promene ostaju najveći izazov." U Kaliforniji, koja je klimatski najsličnija našem podneblju, temperature rastu. Sada je dozvoljeno dodavanje vode u vino da bi se smanjio nivo alkohola, jer zbog toplote vina imaju više šećera, a to utiče na procenat alkohola - praksa koja bi mogla postati nužnost i na Balkanu. Vinari sa juga uskoro će možda morati da dodaju vodu i usklade svoje pravilnike sa novim pravilima koje nam diktira planeta Zemlja", zaključuje on.

Vino je postalo ogledalo sveta koji se menja. Tanano, kompleksno i sa nepredvidivim krajem. Da li ćemo ikada više piti kao pre? 

Saznajte u videu u nastavku.

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar