Prokupac, seduša i sila - najpopularnije vinske sorte iz Srbije, vrancu najviše nagrada

Čak polovina vinskog grožđa uzgaja se u vinskim regionima u četiri zemlje – Francuskoj, Italiji, SAD i Španiji. Sledi Balkan kao peti najveći vinski region. U svetu postoji više od 10.000 vinskih sorti grožđa, ali se samo desetak koristi za masovnu proizvodnju i uživa svetsku reputaciju.

Jedna od najpopularnijih sorti crnog grožđa je kaberne sovinjon zbog svoje tamne, bogate arome i često se služi uz crveno meso. Merlo je pak poznat po svom mekom ukusu i idealan je za ljubitelje suvih vina. Pino noar ima elegantnu i voćnu notu, dok je šardone savršen uz ribu ili odabrane sireve zbog svog kremastog ukusa.

Čak i u Adriaregionu , kada je ovaj biznis u pitanju, prepoznatljivost jedne zemlje gradi se upravo kroz autohtone lokalne sorte. Svaki turista želi da proba nešto jedinstveno i karakteristično za podneblje, pa se mnoge zaboravljene i nepravedno marginalizovane sorte iznenada vraćaju u život.

Među njima je i jedina makedonska autohtona sorta grožđa – stanušina. Da je ponovo na ceni, potvrđuje i Ivana Simjanovska, međunarodna sutkinja za mirna vina (većina vina pripada kategoriji mirnih vina, tačnije onih koja ne prave mehuriće pri otvaranju boce). Prema njenim rečima, ova vrsta konačno zauzima zasluženo mesto, iako u fokusu i dalje ostaje vranac.

Ivana Simjanovska međunarodna je sutkinja za mirna vina. Foto: Kristina Nanović

Simjanovska je za Bloomberg Adriju sastavila listu najpopularnijih sorti grožđa u regionu. Pored prokupca, koji sve više ulazi na međunarodnu vinsku scenu, iz Srbije izdvaja još dve vinske sorte – sedušu i silu.

"Iz Hrvatske su to plavac mali, pošip, grk i maraština. Za Crnu Goru najvažnija sorta ostaje vranac, koji potiče iz te zemlje, dok iz Bosne i Hercegovine dolazi žilavka", kaže Simjanovska.

Reč je uglavnom o autohtonim sortama crvenog i belog grožđa, za koje interesovanje sve više raste, a vina proizvedena od njih beleže uspeh na međunarodnim takmičenjima.

Sila

Hibridna sorta nastala ukrštanjem kevidinke i šardonea na Institutu u Sremskim Karlovcima. Zvanično je priznata 1988. godine, a ime je dobila po inicijalima autora, dr Sime Lazića. Njena ključna prednost je visoka plodnost, što rezultira velikim prinosima. Vino od sile služi se rashlađeno na 10–12°C i najbolje je ako se u njemu uživa uz hladna predjela, belo meso i ribu.

Vinograd u Srbiji. Foto: Depositphotos

Stanušina

Ova sorta uzgaja se isključivo u Makedoniji, pretežno u tikveškom regionu. Stručnjaci ističu njen jedinstveni genetski profil i otpornost na sušu i bolesti, što je čini pogodnom za uzgoj. Daje kvalitetan prinos bez potrebe za navodnjavanjem. Vina proizvedena od stanušine imaju srednju jačinu i idealna su za konzumaciju na 10–16°C. Praznik su za nepca kada se upare sa belim i žutim sirevima, laganim kremastim desertima, orašastim plodovima i salatama.

Želiš li da upoznaš jedan narod, sedi za njegov sto i pij njegovo vino, kaže italijanska poslovica. Mi bismo dodali i hranu... Foto: Depositphotos

Plavac mali

Najznačajnija autohtona sorta u Hrvatskoj, najviše uzgajana u Dalmaciji. Odlikuje se aromama kupine, trešnje, bibera i začina. Prinos nije veliki, ali vina imaju intenzivnu rubin boju i bogatu koncentraciju. Odlično se uparuju sa mesnim specijalitetima i začinjenim ribljim jelima.

Vinograd sa kojeg se pruža pogled na Velebit, Hrvatska. Foto: Depositphotos

Grk

Još jedna autohtona sorta, ovog puta u pitanju je belo grožđe, koje raste na peskovitom tlu u selu Lumbarda na ostrvu Korčula. Vino dobijeno od ove sorte je suvo, bogatog i zaokruženog ukusa, s blagom gorčinom na kraju. Nije lako za uzgoj jer ima isključivo ženske cvetove, pa prilikom oprašivanja zavisi od drugih sorti, zbog čega se najčešće sadi uz plavac mali ili rukatac. Ovo jedinstveno vino servira se rashlađeno na oko 12 stepeni kao aperitiv. Njegova svežina savršeno odgovara jelima od morskih plodova, salatama, hladnim jelima i svinjskom fileu.

  Lumbarda na ostrvu Korčula u Hrvatskoj idealan je teren za sortu belog aperitivnog vina, od sorte grk. Foto: Depositphotos

 

Žilavka

Bela sorta grožđa, najzastupljenija u okolini Mostara, ali je prisutna i u drugim delovima regiona. Vina od ove sorte imaju zelenkasto-žutu boju i note oraha i citrusa. Poslužuju se na 10–12°C a radost su za sve hedoniste uz morske plodove, paste, belo meso, sireve i deserte.

Žilavka je najzastupljenija u okolini Mostara. Foto: Depositphotos

Ocenjivanje vina – šta je najvažnije?

Simjanovska je bila sudija na "Wine Vision by Open Balkan" u Beogradu, a sledeće takmičenje na kojem će ocenjivati je "Mundus Vini" u Nemačkoj, u Nojštatu, krajem februara.

Objašnjava da su pri ocenjivanju vina najvažija tri aspekta – vizuelni izgled, aroma i, naravno, ukus.   Vinske sudije na slepo moraju da prepoznaju region odakle dolazi sorta grožđa prilikom ocenjivanja. Foto: Depositphotos

Kada se saberu ocene iz svake kategorije, dobija se konačna ocena, iako, kako kaže, proces nije tako jednostavan kao što zvuči. Ocenjivanje se vrši naslepo, pa sudije moraju same da prepoznaju sortu i region iz kojeg vino potiče pre nego što ga ocene. Sa ovih takmičenja makedonske vinarije se često vraćaju sa medaljama, kaže sagovornica.

"Vina od vranca su svuda u fokusu, a monovarijetetna i blend vina sa vrancem su među najnagrađivanijima", otkriva Simjanovska.