Kako se osiguravači prilagođavaju rekordima koje obaraju klimatske i druge promene

Industrija osiguranja suočava se sa izazovima u proceni i upravljanju rizicima kako imamo sve češće i ekstremnije vremenske nepogode, ali i sajber-napade, što je bila glavna tema jednog od panela konferencije "Finance & Insurance Industries Trends 2025", koju je u utorak organizovala Bloomberg Adria.

Predstavnici osiguravajućih kuća složili su se da su se rizici u osiguranju zbog klimatskih promena povećali. Prema rečima Sanje Nikolić, članice Izvršnog odbora Wiener Städtische osiguranja, klimatske promene u Srbiji su nešto vidljivije jer je prosečna temperatura porasla za dva stepena u proseku u poslednjih 100 godina, a to je više od globalnog proseka.

Sanja Nikolić; Bloomberg Adria

 

"Imamo u jednom danu padavine kao nekada za dva meseca. To svakako ostavlja posledice po osiguranje, možda malo manje na cenu osiguranja, jer tu ne može da se reaguje baš u istoj meri. U skladu sa tim menjali smo cene premija osiguranja, ali vrlo ograničeno i fokusirano. Samo je osiguranje useva pretrpelo tu promenu zbog pada prinosa i šteta", istakla je ona na panelu "Sektor osiguranja: prilagođavanje poslovanja rekordima koje obaraju klimatske i druge promene".

S njom se slaže i Milo Marković, član Izvršnog odbora Dunav osiguranja, koji kaže da je ova kuća minimalno reagovala kada su u pitanju premije osiguranja. "One su došle na 30 ili 40, odsto do sume osiguranja. Nije to slučajno tako. Tu bismo apelovali i na državu i osiguravače da nađemo zajedničko rešenje. Sistem državnih subvencija, koje su značajne na premiji osiguranja, iznosi 40 do 70 odsto. Apel je da se izjednače subvencije, kako bi delovali na spuštanje premije osiguranja."

Milo Marković; Bloomberg Adria

 

Klimatske promene glavni rizik

Prema rečima Francescoa Mascija, predsednika Izvršnog odbora DDOR osiguranja, klimatske promene nisu prevara, već su realne i predstavljaju ozbiljan rizik i za prirodu i za život ljudi. "Klimatske promene su jedan od tri glavna novonastala rizika 2024. koje je napravila naša grupa. Izveštaj za 2024. godinu pokazuje da smo imali 368 milijardi dolara gubitaka. Već nekoliko godina zaredom premašuje se 300 milijardi dolara."

Marković kaže da ne očekuje povećanje cena u 2025. godini. Kada se radi o uticaju razvoja veštačke inteligencije na zaposlene, on smatra da nema razloga za brigu. "Nisam fan veštačke inteligencije. Zamislite da ovde sede i pričaju roboti. Da li bi bili zanimljivi? Pitam vas da li bi neko kupio osiguranje od robota? Mi imamo divne, šarmantne prodavce..."

Francescoa Masci; Bloomberg Adria

 

Prema njegovim rečima, stopa rasta za zaposlene mnogo je veća nego stopa rasta robotike u poslovanju. "Mladi ljudi ne bi trebalo da se boje da će ostati bez posla."

Marković navodi i da su sajber-rizici porasli. "Svake godine nam direktor IT objašnjava opasnosti i traži novac. Ipak, to nije bauk. Imamo mnogo veću korist od digitalizacije nego opasnosti od sajber- napada. Poruka za sve, pre svega naše klijente je da smo sigurni i bezbedni."

On ističe da se u budućnosti mogu očekivati regulatorne promene koje dolaze. "Set novih zakona i akata i svojevrsna revolucija u zakonodavstvu koja podrazumeva skupe IT alate, ukrupnjavanje kapitala, veću bezbednost klijenata..."

Bloomberg Adria

 

Masci naglašava da je rizik od sajber-napada sve složeniji i da je potrebno razviti sofisticiranije modele za predviđanje rizika. Kako objašnjava, doprinos razvoja veštačke inteligencije je velik i u sektoru osiguranja.

"Tu imamo namenski faktor na bazi AI vezanog za hidrološke rizike u poljoprivredi. U sferi digitalizacije u poljoprivredi cilj je procena rizika sa preciznom lokacijom. U te svrhe značajne su integrisane katastarske mape i vremenski uslovi koje dobijamo od lokalnih institucija. To poredimo sa kapacitetima poljoprivrednih proizvođača i tako ukrštamo podatke. Kombinujemo tehnologije i druge izvore da identifikujemo pogođenu parcelu i kolika je nastala šteta."

Potrebne sofisticiranije tehnologije

Sanja Nikolić istakla je i da su poslednje tri godine štete porasle zbog klimatskih nepogoda. "Tako je 2022. došlo prirodno do rasta štete koliko smo i kalkulisali. Zatim 2023. imali smo superćelijske oluje u Srbiji koje su uticale na to da se štete povećaju za više nego duplo. Onda smo 2024. imali manje štete nego u 2022. godini."

Prema njenim rečima, konkurentnost se ne održava sama od sebe, već je neophodna upotreba tehnologije i personalizovan pristup klijentima prilikom prodaje osiguranja.

"Ali ni tu se ne staje, već se nastavlja kada dođe do same štete. Tu je potrebno da se razviju sofisticiranije tehnologije kako bismo ostali konkurentni."

Ona priznaje da su, i pored digitalizacije, u potrazi za novim ljudima jer imaju manjak kadra. "Imamo 1.100 zaposlenih. Postojimo 22 godine na ovom tržištu i četvrti smo sa 11 odsto učešća. Ipak, na tih 1.100 treba nam još 200-300 novih radnika."