Geopolitika sa kamatom - Britanija sve prisutnija na Zapadnom Balkanu

Nakon izlaska iz Evropske unije, Velika Britanija je izgubila institucionalnu platformu za direktno oblikovanje evropske politike. Ali to ne znači da je napustila stratešku pozornicu. Naprotiv - deluje sve prisutnije, posebno na Zapadnom Balkanu, regionu koju London istorijski razume, ali i koristi kao poligon za demonstraciju svoje spoljnopolitičke autonomije posle Bregzita.

Najsvežiji dokaz te strategije dolazi u formi rekordnog zajma od pet milijardi funti koji je Ujedinjeno Kraljevstvo dodelilo Severnoj Makedoniji. Reč je o iznosu koji znatno nadilazi ekonomske kapacitete te zemlje, ali ne i političke ciljeve Londona.

 

"Velika Britanija, iako je formalno napustila EU, očigledno ne želi da se povuče iz evropskih strateških igara - posebno kada je reč o Zapadnom Balkanu", komentariše za Bloomberg Adriju politolog Harun Cero. "Dodeljivanje rekordnog zajma od pet milijardi funti Severnoj Makedoniji nije samo ekonomski potez - to je ozbiljna politička poruka."

Kredit kao poluga moći

Premijeri Hristijan Mickoski i Keir Starmer predstavili su sporazum kao veliki korak ka ekonomskoj stabilizaciji Makedonije, sa rokom od 10 godina i početkom otplate nakon pet godina. Ključni detalj je da Makedonija koristi britanski AAA kreditni rejting kako bi dobila znatno povoljnije uslove zaduživanja - što je potez bez presedana u bilateralnim odnosima Zapadnog Balkana i Velike Britanije.

"Britanci, čini se, žele da popune prazninu koju SAD sve više ostavljaju u regionu i pozicioniraju se kao faktor stabilnosti, ali i uticaja", dodaje Cero.

Premijer Mickoski ističe da će se sredstva povlačiti u fazama, prema konkretnim projektima, a inicijalna tranša iznosi više od dve milijarde funti. Ipak, ostaje pitanje zašto baš Makedonija.

Geopolitika vakuuma

"Ujedinjeno Kraljevstvo pokušava da se ponovo pozicionira kao jedan od dominantnih aktera na novoj globalnoj sceni, a to čini kroz strateška partnerstva, koja često donose finansijske koristi", pojašnjava za Bloomberg Adriju politolog Ivo Ranđelović. "Makedonija se nalazi u svojevrsnom vakuumu - između zamora od EU integracija, pasivnosti SAD i aktivnog kineskog zaduživanja."

Keir Stramer/Bloomberg

Velika Britanija vidi priliku. Kroz povoljne kredite ne samo da oživljava bilateralne odnose već i osigurava prostor za geopolitičku prisutnost, uključujući mehanizme pritiska u slučaju nestabilnosti otplate. Ranđelović to naziva klasičnom logikom britanske spoljne politike: "Zemlje često ne dobiju političku fakturu dok ne prestanu da poštuju ugovorne uslove".

Uloga izaslanika

Britanska strategija se ne oslanja isključivo na finansije. Ključnu ulogu imaju i specijalni izaslanici za Zapadni Balkan - funkcija koja je institucionalizovana nakon Bregzita.

Prvi je bio Sir Stuart Peach (2021–2025), bivši predsedavajući Vojnog komiteta NATO-a. Njegov mandat bio je obeležen usmerenošću na bezbednosne pretnje, posebno ruski uticaj u regionu.

Nasledila ga je Dame Karen Pierce, bivša ambasadorka u SAD i predstavnica pri UN-u. Njen mandat, započet 2025. godine, usmeren je na ekonomske i političke integracije, ali i pripremu samita Zapadnog Balkana, koji će se ove jeseni održati u Londonu.

Povratak uticaja

"Iako je teško odvojiti ekonomsku 'žeđ' Kraljevstva za jačanjem svoje ekonomije kreditiranjem drugih zemalja, suština sporazuma je u političkom interesu, odnosno pozicioniranju zvaničnog Londona u novom poretku", ističe Ranđelović.

Za zemlju kao što je Severna Makedonija, koja nema izlaz na more niti industrijsku bazu, ovakva ponuda je gotovo bez alternative. I upravo tu leži ključna promena - Britanija ne čeka konsenzus EU, već nastupa bilateralno, brzo i ciljano.

"Velika Britanija je na Zapadnom Balkanu iskoristila prostor koji su iza sebe ostavili SAD i pasivna Evropska unija - ne samo kroz politički angažman već i kroz snažan finansijski interes", izjavio je za Bloomberg Adriju politički analitičar Adnan Huskić.

Prema njegovim rečima, region postaje jedno od ključnih područja na kojima London želi da gradi svoj međunarodni profil u periodu posle Bregzita. "Za Veliku Britaniju, Zapadni Balkan je danas verovatno jedna od najuspešnijih spoljnopolitičkih priča."

Šira slika

EU istovremeno daje naznake o mogućem ekonomskom povezivanju sa Velikom Britanijom do 2030. godine kroz jedinstveno tržište, ali kako Cero zaključuje, to trenutno deluje više kao politička fantazija nego realna strategija.

Britanski angažman na Balkanu, i pored Bregzita, ima dvostruku vrednost - stabilizujući učinak u regionu, ali i demonstraciju nove, fleksibilnije i asertivnije britanske diplomatije.

"Svaka konstruktivna prisutnost Zapada - naročito u trenucima kada su evropske integracije usporene - ima težinu. Ovo bi mogla biti i neka nova faza britanske spoljne politike - više fleksibilna, samostalna, ali i spremna da investira tamo gde vidi strateški interes", zaključuje Cero.

U svetu u kojem EU gubi dah, a SAD se povlači, London očito ne planira da se povuče. I za razliku od Brisela - on deluje sada.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar