Projekat 'Jadar' na listi strateških projekata Evropske komisije van zemalja EU

Evropska komisija usvojila je prvu listu na kojoj je 13 strateških projekata o strateškim sirovinama koje se nalaze van EU, uključujući prekomorske zemlje ili teritorije, a na njoj se nalazi i projekat "Jadar" u Srbiji kompanije Rio Tinto. Ova institucija procenjuje da će za pokretanje tih projekata biti potrebno ulaganje od 5,5 milijardi evra.

Kako se navodi u saopštenju Evropske komisije, ovi strateški projekti će diverzifikovati izvore snabdevanja EU i povećati ekonomsku sigurnost, a istovremeno su osmišljeni da podstaknu lokalno stvaranje vrednosti u trećim zemljama. 

Deset strateških projekata tiče se strateških sirovina neophodnih za električna vozila, baterije i skladištenje baterija, kao što su litijum, nikl, kobalt, mangan i grafit.

"Ova inicijativa dopunjava listu od 47 strateških projekata u EU, usvojenu 25. marta 2025. godine. Ukupno, svih 60 strateških projekata doprineće konkurentnosti industrije EU, posebno u sektorima kao što su elektromobilnost, obnovljivi izvori energije, odbrana i vazduhoplovstvo. Među 13 strateških projekata, sedam se nalazi u Kanadi, Grenlandu, Kazahstanu, Norveškoj, Srbiji, Ukrajini i Zambiji, sa kojima EU ima strateško partnerstvo u lancima vrednosti sirovina; dva su smeštena u prekomorskim zemljama ili teritorijama - Grenlandu i Novoj Kaledoniji; a preostali su u Brazilu, Madagaskaru, Malaviju, Južnoj Africi i Ujedinjenom Kraljevstvu", navodi se u saopštenju.

Projekti moraju biti međusobno korisni

U svom saopštenju Evropska komisija objašnjava da će izabrani strateški projekti imati koordinisanu podršku Komisije, država članica i finansijskih institucija u vidu olakšanog pristupa finansiranju i kontakata sa relevantnim otkupljivačima. Procena je da je za pokretanje rada 13 strateških projekata izvan EU potrebno ukupno ulaganje kapitala od 5,5 milijardi evra. 

Navode i da su izabrane strateške projekte ocenili nezavisni eksperti kako bi se osiguralo da ispunjavaju kriterijume utvrđene Zakonom o kritičnim sirovinama, naročito u pogledu ekoloških, društvenih i upravljačkih standarda, kao i tehničke izvodljivosti.

Depositphotos

 

"Pored toga, projekti moraju biti međusobno korisni i moraju da donesu korist i EU i trećim zemljama o kojima je reč. Projekti su morali da pokažu da imaju potencijal da doprinesu sigurnosti snabdevanja EU, na primer kroz sklapanje ugovora o otkupu sa evropskim kompanijama koje prerađuju sirovine."

Tim povodom oglasila se i kompanija Rio Tinto, koja je navela da pozdravlja odluku Evropske komisije i da ova odluka potvrđuje da se projekat "Jadar" može razvijati u skladu sa standardima EU.

"Odluka EU da 'Jadar' proglasi projektom od strateškog značaja potvrđuje da Srbija ima važnu ulogu u energetskoj i digitalnoj budućnosti Evrope. Posvećeni smo razvoju projekta u skladu sa zakonima Srbije i evropskim standardima, uz transparentan pristup i stalni dijalog sa svim zainteresovanim stranama", izjavio je Chad Blewitt, direktor projekta "Jadar".

Srbija potpisala memorandum sa EU

Zakon o kritičnim sirovinama stupio je na snagu 23. maja 2024. godine. Istog dana, Komisija je objavila poziv za podnošenje predloga za priznavanje projekata kao strateških projekata, sa rokom za prijavu do 22. avgusta 2024. Komisija je usvojila odluku o prvoj listi strateških projekata u EU 25. marta 2025.

Podsetimo, Vlada Srbije je u julu 2024. godine donela uredbu za realizaciju projekta "Jadar", vrednog 2,4 milijarde dolara. Zatim je posle nekoliko dana na Samitu o kritičnim sirovinama u Beogradu potpisan Memorandum o razumevanju između EU i Srbije o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama, lancima proizvodnje baterija i električnim vozilima. Među pomenutim kritičnim sirovinama nalazi se i litijum, čijim rezervama Srbija raspolaže. Ovom samitu prisustvovao je tadašnji nemački kancelar Olaf Scholz, kao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Tom prilikom u Beogradu je boravio i direktor Mercedesa Ola Källenius, što se tumačilo kao nagoveštaj da će Mercedes graditi fabriku električnih automobila u Srbiji.

"Ovo će nam doneti najmanje šest milijardi evra stranih direktnih investicija, što je najveći iznos koji smo ikad imali. To su ogromne promene za naš ekonomski napredak. Kancelar je rekao da će dati sve od sebe da se ovde formira lanac, da imamo i fabriku katoda i baterija u Srbiji. Već imamo Stellantis, a verujem da ćemo dovesti i druge", rekao je tada Vučić.

Samit o kritičnim sirovinama Srbije/AP Photo/Darko Vojinovic/Beta

 

Nekoliko meseci kasnije, Vučić se u Nemačkoj sastao sa Scholzom. Scholz je tada izjavio da su Evropskoj uniji (EU) potrebne kritične sirovine i da ona želi da učestvuje u eksploataciji nalazišta litijuma u dolini Jadra u Srbiji.

"Stav nemačke vlade je jasan - potrebni su nam litijum i druge kritične sirovine, uz pouzdane lance snabdevanja. Danas smo se informisali o održivoj ekstrakciji litijuma, uz čuvanje prirode i životne sredine", rekao je tada Scholz i naveo da nemačka vlada pozitivno ocenjuje projekat iskopavanja litijuma na zapadu Srbije, kao i kopanje litijuma u Nemačkoj.

"Potražnja za litijumom će biti ogromna, zbog čega je važno da realizujemo što više takvih projekata u Evropi. Ne radi se o takmičenju, nego da pružimo jedni drugima podršku", rekao je tadašnji kancelar. 

Srbija je u oktobru potpisala i Sporazum o ulasku u Globalnu alijansu za baterije, u okviru Hamburške konferencije u Nemačkoj. Globalna alijansa za baterije je međunarodna platforma koja okuplja različite aktere iz industrije, vlada i civilnog društva sa ciljem stvaranja održivog i odgovornog lanca vrednosti baterija. Ovim sporazumom Nemačka se učvrstila kao strateški partner Srbije u budućem potencijalnom iskopavanju litijuma i drugih sirovina, ali i njegovoj preradi.

Brojni ekološki aktivisti, građani i predstavnici opozicije sve vreme su protiv ovog projekta i upozoravaju na posledice iskopavanja litijuma po životnu sredinu u slučaju njegove realizacije, a održano je i nekoliko protesta protiv ovog projekta.