U Srbiji rasprava o zabrani litijuma, u Nemačkoj sporazum o baterijama

Sporazum o ulasku u Globalnu alijansu za baterije predsednik Srbije Aleksandar Vučić je potpisao u okviru Hamburške konferencije u Nemačkoj, dok istovremeno u Beogradu poslanici srpskog parlamenta raspravljaju o mogućoj zabrani iskopavanja litijuma i bora.

Globalna alijansa za baterije je međunarodna platforma koja okuplja različite aktere iz industrije, vlada i civilnog društva sa ciljem stvaranja održivog i odgovornog lanca vrednosti baterija. Osim Srbije ovoj inicijativi pridružile su se Nemačka i Zambija.

Vučić je u utorak na panelu "Pregovori o novoj alijansi - odgovoran i kružni lanac snabdevanja baterijama" u okviru konferencije u Nemačkoj rekao da je pristupanje Globalnoj alijansi za baterije velika šansa za sve u budućnosti, jer se tu ne radi samo o rudarenju već i o upotrebi litijuma.

"Kada je reč o rudarenju, sirovinama, mineralima i retkim metalima, moramo sa našim narodom da razgovaramo i o socijalnoj koheziji i o ukupnom lancu vrednosti. Ovde se ne radi samo o rudarstvu nego i o našoj zajedničkoj budućnosti, jer moramo da proizvodimo sve što nam je za tu budućnost potrebno. To je važno za Nemačku, za svet, ali i za sve nas", napisao je Vučić na svom Instagram profilu.

Ovim novim sporazumom Nemačka se učvrstila kao strateški partner Srbije u budućem potencijalnom iskopavanju litijuma i drugih sirovina, ali i njegovoj preradi.

Kako se Nemačka pozicionirala kao rudarski partner Srbije

Sve počelo kada je Bloomberg objavio vest da Mercedes i Stellantis žele da ulože u litijumsku industriju u Srbiji.

"Kompanije Mercedes-Benz Group AG i Stellantis NV pregovaraju s Vladom Srbije o ulaganju u preradu litijuma i proizvodnju baterija za električna vozila, što znači novu podršku planiranom najvećem rudniku litijuma u ​​Evropi", izvestio je Bloomberg sredinom jula.

Podsetimo, Stellantis u Kragujevcu uskoro počinje proizvodnju električnog i hibridnog vozila "fiat grande panda".

Stellantis

Ovi proizvođači automobila, koji su već partneri u zajedničkom preduzeću za proizvodnju baterija, spremni su da podrže investiciju Rio Tinto grupe u rudnik vredan 2,4 milijarde dolara u Srbiji kroz preradu litijuma i proizvodnju baterija za električna vozila, rekli su tada Bloombergovi izvori.

Nekoliko dana pre ove vesti, Vlada Srbije je donela uredbu za realizaciju projekta "Jadar" u okolini Loznice. Razgovori između Vlade Srbije i evropskih partnera samo su dodatno označili ponovno oživljavanje projekta, koji je Srbija blokirala pre dve godine nakon protesta.

BETAPHOTO/MILOS MISKOV

 

Evropska unija se potpuno oslanja na uvoz sirovina za pravljenje baterija. Rudnici litijuma i proizvodnja baterija na evropskom tlu je važna za EU, jer bi se time smanjila njena zavisnost od Kine.

Scholz u Beogradu i sporazum o kritičnim sirovinama

Nekoliko dana nakon ove vesti, nemački kancelar Olaf Scholz došao je u Beograd. Glavna tema njegovog dolaska bio je litijum.

Tada je u Beogradu održan Samit o kritičnim sirovinama Srbije na kome su, između ostalih, učestvovali Vučić, Scholz i evropski komesar za međuinstitucionalne odnose i strateško predviđanje Maroš Šefčovič.

AP Photo/Darko Vojinovic/Beta

Tokom samita je potpisan i Memorandum o razumevanju između EU i Srbije o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama, lancima proizvodnje baterija i električnim vozilima. Među pomenutim kritičnim sirovinama, ključnim za zelenu i digitalnu tranziciju, nalazi se i litijum, čijim rezervama Srbija raspolaže. 

Ključne poruke o iskopavanju litijuma sa samita u Srbiji pročitajte OVDE.

"Ovo će nam doneti najmanje šest milijardi evra stranih direktnih investicija, što je najveći iznos koji smo ikad imali. To su ogromne promene za naš ekonomski napredak. Kancelar je rekao da će dati sve od sebe da se ovde formira lanac, da imamo i fabriku katoda i baterija u Srbiji. Već imamo Stellantis, a verujem da ćemo dovesti i druge", rekao je tada Vučić.

"Ovaj projekat (projekat Jadar) je, pre svega, dobar za Srbiju ali i za ceo region; stvara nove potencijale lanca proizvodnje, radna mesta ne samo kada je reč o rudarstvu nego i u drugim koracima prerade", rekao je Scholz, rekavši da Evropa želi e-mobilnost bez CO2, koja će funkcionisati samo preko litijuma, odnosno baterija. "Poštovaćemo rudarenje uz poštovanje najviših standarda za očuvanje životne sredine", dodao je.

Šta se trenutno dešava u parlamentu

U srpskom parlamentu u ponedeljak je počela rasprava o o mogućem iskopavanju litijuma i realizaciji projekta Jadar u okolini Loznice. Rasprava je nastavljena i u utorak.

Podsetimo, predstavnica Ekološkog ustanka Danijela Nestorović obrazložila je predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima. Izmene i dopune zakona odnose se isključivo na zabranu iskopavanja litijuma i bora, kako je rekla Nestorović.

"Predlog je da se iskopavanje trajno zabrani, ne do naredne vlasti, već do narednih generacija. Zasad je na nama da svoj našoj deci ostavimo čistu vodu, vazduh i zemlju, što im je i Ustavom zagarantovano, a ako nekad dođe vreme, neka zakon menjaju", rekla je Nestorović.

Rio Tinto

Ona je tokom dvočasovnog obrazlaganja navela da bi iskopavanje litijuma u okolini Loznice ugrozilo životnu sredinu, odnosno podzemne vode, zemljište i vazduh, a samim tim i živote građana. 

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović, odgovarajući kasnije na ovo obrazlaganje zakona, rekla je da bi Srbija bila prva zemlja u svetu koja bi zabranila iskopavanje litijuma i bora. Dodala je da je ovakav predlog zakona u suprotnosti sa strateškim i ekonomskim interesima Srbije.

"Zabrana iskopavanja litijuma i bora značila bi da Srbija nije otvoreno i slobodno tržište, da ne postoji sloboda preduzetništva", rekla je Đedović Handanović i dodala da navedenom zabranom Srbija ne bi bila konkurentna na tržištu, a dosadašnja ulaganja u istraživanje ovih sirovina bila bi obesmišljena. U tom slučaju, dodaje, Srbija bi bila obavezna da nadoknadi štetu kompanijama koje su do tada istraživale litijum i bor.

Bloomberg

Ministarka tvrdi i da kompanija neće zagaditi zemljište, vodu i vazduh, kako se navodi u predlogu zakona. Kompanija Rio Tinto, kako je rekla, planira da izgradi postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda koje bi nakon prerade bile minimum kvalitetu rečnog toka. Otpad bi bio u čvrstom, a ne u tečnom stanju, i u planu je da bude izolovan od bilo kakvog curenja.

Kada je reč o vodi koju koriste građani, ministarka je navela da oni koriste vodu iz gradskog vodovoda koji se nalazi uzvodno od mesta na kojem je planiran rudnik.

Zašto cena litijuma pada

Cena litijuma je trenutno u padu zbog nekoliko faktora:

1. Pad potražnje za električnim vozilima: iako električna vozila ostaju u fokusu kao budućnost automobilske industrije, tržište električnih vozila usporava, naročito u Evropi. To smanjuje potražnju za litijumom.

2. Povećanje proizvodnje: značajno povećanje proizvodnje litijuma, naročito iz rudnika u Južnoj Americi i Australiji, dovelo je do veće ponude na tržištu.

3. Zalihe i kapaciteti: mnoge kompanije koje proizvode baterije i električna vozila izgradile su velike zalihe litijuma tokom perioda visoke potražnje, pa trenutno nemaju potrebu za dodatnim količinama, što dodatno smanjuje pritisak na cene.

4. Promene u tehnologiji baterija: pojavljuju se alternativne tehnologije baterija, poput natrijum-jonskih baterija, koje mogu smanjiti dugoročnu zavisnost od litijuma. To stvara neizvesnost na tržištu u vezi sa budućom potražnjom za litijumom.