Rasprava o litijumu: Opozicija tvrdi da je kopanje opasno po životnu sredinu, ministarka negira

U Skupštini Srbije u ponedeljak je počela rasprava o mogućem iskopavanju litijuma i realizaciji projekta Jadar u okolini Loznice.

Predstavnica Ekološkog ustanka Danijela Nestorović obrazložila je predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima. Izmene i dopune zakona odnose se isključivo na zabranu iskopavanja litijuma i bora, kako je rekla Nestorović.

"Predlog je da se iskopavanje trajno zabrani, ne do naredne vlasti, već do narednih generacija. Zasad je na nama da svoj našoj deci ostavimo čistu vodu, vazduh i zemlju, što im je i Ustavom zagarantovano, a ako nekad dođe vreme, neka zakon menjaju", ovim rečima je Nestorović započela obrazlaganje zakona.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović, odgovarajući kasnije na ovo obrazlaganje zakona, rekla je da bi Srbija bila prva zemlja u svetu koja bi zabranila iskopavanje litijuma i bora. Dodala je da je ovakav predlog zakona u suprotnosti sa strateškim i ekonomskim interesima Srbije.

"Zabrana iskopavanja litijuma i bora značila bi da Srbija nije otvoreno i slobodno tržište, da ne postoji sloboda preduzetništva”, rekla je Đedović Handanović i dodala da navedenom zabranom Srbija ne bi bila konkurentna na tržištu, a dosadašnja ulaganja u istraživanje ovih sirovina bila bi obesmišljena.

Bloomberg

Ističe da bi kompanijama koje su izvršile određena ulaganja u ove sirovine, imale određene aktivnosti, pribavile dozvole i imovinu za potrebe iskopavanja bilo narušeno osnovno pravo na imovinu. Takođe, zabrana iskopavanja bi kršila i osnovna načela o rudarstvu i geoloških istraživanja. U tom slučaju, dodaje, Srbija bi bila obavezna da nadoknadi štetu kompanijama koje su do tada istraživale litijum i bor.

Ministarka je navela da su kritične sirovine ključne za energetsku tranziciju, smanjenje negativnih uticaja klimatskih promena i očuvanje planete. Kaže da se druge zemlje utrkuju da ponude svoje mineralne sirovine i da tražnja za njima svakodnevno raste.

Nestorović je u ime predlagača (86 narodnih poslanika opozicije) iznela istorijat projekta Jadar u Srbiji, mišljenja sudija Ustavnog suda, stručnjaka i akademika o ovom projektu, istoriju poslovanja kompanije Rio Tinto u drugim zemljama i protivljenju zajednica u kojima su poslovali.

Istakla je da bez litijuma u Srbiji neće ništa stati i da "nećemo biti okićeni zlatom i parama" radom ovog rudnika. Nestorović je dodala da i nije sve u novcu i da je građanima u Nedeljicama, gde kompanija Rio Tinto planira da otvori rudnik za iskopavanje litijuma, važnija zdrava životna sredina. Za te ljude, kako je rekla, od novca je važnije mleko, med, kukuruz i ostali poljoprivredni proizvodi.

Nestorović smatra da aktuelna vlast ne posvećuje dovoljno pažnje životnoj sredini i da je Srbija po tom pitanju pri dnu Evrope. Dodala je da Srbija privlači interesovanje stranih investitora u oblasti rudarstva upravo zato što su kontrole zaštite životne sredine niske. "Stranim investitorima su širom otvorena vrata da rade kako im odgovora i da se ponašaju kao da su oni gospodari prirodnih resursa."

Đedović Handanović je odgovorila da je prethodna vlast "otvorila vrata Rio Tintu" i dodala da se danas rasprava o litijumu ne bi ni održavala da Rio Tinto nije dvehiljaditih doveden u Srbiju. Ministarka je podsetila da je Rio Tinto došao u Srbiju 2001. godine, i da je do 2012. godine, odnosno do dolaska na vlast Sprske napredne stranke, Rio Tinto dobio oko desetak dozvola za istraživanje litijuma.

Ministarstvo rudarstva i energetike

Nestorović je uveravala poslanike da u Srbiji ima 10 puta manje rezervi litijuma od zvaničnih podataka koji kažu da u Srbiji leži 10 do 12 odsto svetskih rezervi.

Kada je reč o projektu Jadar, Nestorović je dodala da nije uzeto u obzir ono što je iznad rudnog ležišta i deponija jalovine i da nisu vrednovani ekosistemi, vodotokovi, poljoprivredne kulture, naselja, šume. "Da li je izračunato koliko košta ono najdragocenije, a to je zemljište, koje se stvara hiljadama godina, a gubi onog trenutka kada se njegova namena promeni u građevinsko zemljište."

Hteli mi to ili ne, poručila je Nestorović, ljudske zajednice zavise od prirode i dodala da očuvanje životne sredine ne bi trebalo da bude samo briga biologa i ljubitelja prirode.

Nestorović je dovela u pitanje da li bi rudna renta zaista bila pet odsto od ostvarenog prihoda kompanije. "Ovo je zakonski okvir, mada imali smo odstupanja kao što je u slučaju Gazproma kada je država spustila rudnu rentu sa sedam na tri odsto. To znači da i u slučaju projekta Jadar može biti smanjena rudna renta."

Bloomberg

Drugu brigu u vezi sa ovim projektom, Nestorović je iznela kada je reč o poštovanju ekoloških standarda. Smatra da se tvrdnje kompanije da će projekat biti ekološki bezbedan dovode u sumnju, iz razloga što je od početka ovaj projekat bio nedovoljno transparentan. Dodaje da se ekološki odgovorno rudarstvo retko primenjuje u svetu, jer poskupljuje efekte ekspolatacije.

"Pogledajte Bor, Majdanpek, Žagubicu, gde se jasno vidi odnos, pre svega kineskih investitora prema životnoj sredini. Oni se ponašaju kao države u državi. Naglasiću i da oko 14 odsto akcija u Rio Tintu imaju kineske kompanije", dodala je Nestorović.

Đedović Handanović je upitala da li se ta netransparentnost odnosi na vreme bivše vlasti, odnosno u periodu od 2001. do 2012. kada je Rio Tinto došao u Srbiju i započeo niz ispitivanja.

Nestorović je govorila i o tome da pojedine ekonomske analize pokazuju da bi dobit Srbije od projekta Jadar bila ravna nuli, i da bi država morala u narednih pet godina da izdvoji oko milijardu evra za početak rada ovog rudnika. Upozorila je i da bi država u kasnijim godinama morala da izdvoji možda još toliko novca kako bi sanirala posledice od šteta iskopavanja litijuma po životnu sredinu.

Zaključila je da ostaje nejasna korist države od projekta Jadar, a da ostaje trajni rizik po zdravlje i bezbednost stanovništva.

Ministarka je odgovorila i da projekat Jadar nije "površno procenjen projekat" kako tvrde predstavnici opozicije, dodajući da je za potrebe Nacrtu studija o uticaju na životnu sredinu izvršeno više od 23.000 bioloških i hemijskih analiza voda, vazduha i buke iza kojih stoji više od 100 domaćih i međunarodnih stručnjaka.

U predlogu izmene i dopune zakona navodi se da bi se koristila velika količina sumporne kiseline koja bi mogla da se izlije i zagadi zemljište i vodu. Ministarka kaže da Rio Tinto neće ispuštati sumpornu kiselinu niti u vazduh, niti u vodu, niti u zemljište.

Bloomberg

U predlogu je, kaže ministarka, pogrešno navedeno da će se proces korišćenja sumporne kiseline odvijati u zatvorenim rezervoarima na temperaturama od 250 stepeni.

Tvrdi da neće doći do zagađenja podzemnih voda, kao i da će biti izgrađena postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, dodajući da su to dobro poznate i potvrđene metode koje su u upotrebi od dvadesetih godina prošlog veka. Prečišćavanje bi bilo do nivoa kvaliteta koji bi bio minimum kvalitetu rečnog toka, tvrdi ministarka.

Projekat se neće negativno odraziti ni na vodu koje okolno stanovništvo koristi, kaže ministarka, jer oni dobijaju vodu iz gradskog vodovoda koji je na uzvodnim lokacijama od planiranog rudnika.

Kada je reč o deponijama, one će biti čvrstog, a ne tečnog oblika. Takođe, planirano je da budu izolovane kako bi se izbeglo bilo kakvo curenje i da neće imati uticaj na podzemne vode.

Takođe je dodala da je pogrešno u predlogu zakona što se govori o površinskim kopovima kojih, navodi ministarka, neće biti, već da je planiran podzemni rudnik.

Depositphotos

U predlogu zakona je, ističe Đedović Handanović, netačno navedeno i to što bi se za ekstrakciju rude litijuma koristilo 500.000 litara vode, a prava informacija je 6.600 litara. To je čak 75 puta manje od onoga što je navedeno u predlogu zakona.

Dodaje da će više od 70 odsto vode Rio Tinto koristi iz sopstvenih izvora, odnosno kišnice i recikliranjem voda u procesu prerade.

Ministarka tvrdi da je mnogo neistina navedeno i izrečeno na temu poljoprivrede. "U predlogu se navodi da bi poljoprivredno zemljište tog kraja moglo da hrani celu Evropu. Jedna Francuska i Holandija koje su mnogo veće po površini ne mogu da hrane celu Evropu, kako može dolina Jadra da hrani? A kako to da niste naveli da je većina zemljišta na kojoj bi bio rudnik zapravo iz pete i šeste kategorije poljoprivrednog zemljišta i da nije reč o najplodnijoj zemlji."