Kako nova etiketa Made in Europe može da ugrozi srpsku auto-industriju

Iako su se lideri Evropske unije na minulom neformalnom samitu saglasili da EU mora da spase svoju industriju, predlog francuskog predsednika Emmanuela Macrona da se to sprovede kroz označavanje proizvoda etiketom "Made in Europe" (Proizvedeno u Evropi) i uz pristup "Kupujmo evropsko" izazvao je podele među evropskom "dvadesetsedmoricom" i žestoku diplomatsku borbu u evropskim hodnicima moći.

Francuski predlog da se jasno protekcionističkim merama brane evropski ekonomski interesi izazvao je strahovanja i negodovanja, ne samo u državama članica EU poput Nemačke, Italije, Holandije, Švedske i Poljske, čije bi firme time bile posebno pogođene jer imaju dobavljače van EU, već i u državama kao što su Ujedinjeno Kraljevstvo, Turska i zemlje Adria regiona, koji bi mogli da ostanu bez investicija evropske industrije ili bi mnogi dobavljači evropske industrije u tim zemljama mogli da izgube poslove.

Konkretno, ove zemlje bi bile ugrožene ako bude usvojen izvorni predlog da se proizvodima van Evropskog ekonomskog prostora, koji čine EU, Norveška, Island i Lihtenštajn, kao i proizvodima iz EU, ali koji dominantno sadrže komponente dobijene van EU, ograniči pristup evropskim subvencijama, javnim nabavkama i uopšte evropskom javnom novcu. Taj pristup "Kupujmo evropsko" primenio bi se, prema Macronovoj ideji, pre svega u strateški važnim industrijama, pre svega automobilskoj, hemijskoj i namenskoj industriji, ali i industriji proizvoda za napredne tehnologije i dobijanje čiste energije.

Drugim rečima, građani i firme u EU će moći da dobiju subvencije za kupovinu električnih automobila, solarnih panela, toplotnih pumpi ili vetroturbina, koji imaju oznaku "Made in Europe" jer su proizvedeni dominantno u EU. Osim toga, za ostale subvencije u EU (poput poreskih olakšica, novčanih podstreka za proizvodnju i zapošljavanje, izvoznih garancije i umanjenih cena energenata) moći će da konkurišu samo firme EU koji proizvode robu sa ovom etiketom. Štaviše, samo takvi proizvodi bi ubuduće bili nabavljani na javnim tenderima u 27 država članica Unije.

Budući da EU želi da podstakne evropski ekonomski razvoj ulivajući novac u dinamične industrije kao što su visoka tehnologija i čista energija, ove mere su namenjene da se ne dozvoli da taj novac ode van evropskih granica. Međutim, to dovodi u pitanje poslovanje, kako brojnih dobavljača van granica EU, tako i samih ispostava firmi EU koje su zbog manjih troškova rada i proizvodnje deo svojih pogona izmestile u zemlje van EU baš kako bi bile konkurentnije.

Sukob Pariza i Berlina

Insistiranjem na kupovini "Proizvedenog u Evropi", EU želi da odgovori, ne samo na visoke američke carine koje im je nametnuo predsednik Donald Trump, već na šire geopolitičke i trgovinske neizvesnosti, kao i narastajuću dominaciju Kine koja preplavljuje tržište konkurentnim proizvodima čija je cena podržana državnim subvencijama. Međutim, saglasje oko odbrane evropske industrije nije dovelo i do saglasja oko konkretnih mera. Štaviše, došlo je do jasnog rascepa na blok koji predvodi zvanični Pariz i blok koji predvodi Berlin.

Bloomberg

 

Macron insistira na strogim pravilima za "zaštitu naše industrije" bez "protekcionizma", braneći "određene strateške sektore, kao što su čista tehnologija, hemijska industrija, čelik, automobili ili odbrana". Ukoliko to ne bude učinjeno, Macron smatra da će "Evropljani biti gurnuti u stranu" u svetskoj privrednoj trci.

Briselski izvori navode da se Pariz zalaže za stroga pravila koja bi zaštitila evropsku robu i usluge, kao i unutarevropske lance snabdevanja,. Nasuprot tome, nemali broj država članica EU, pre svega Nemačka, Italija, Poljska, Holandija i skandinavske zemlje, zalaže se za manje restriktivne mere, jer se plaše da bi zapravo njihove firme ostale bez pristupa javnim fondovima, budući da su im mnogi dobavljači van Evropskog ekonomskog prostora.

"Mi smo za otvorena tržišta", rekao je nemački ministar finansija Lars Klingbeil, ističući da je Berlin svestan da se EU suočava sa nelojalnom konkurencijom iz Kine i drugih zemalja. "Ali takođe želim da budem veoma jasan: ako Kina promeni pravila igre, ako se suočimo sa prekomernim (kineskim) kapacitetima, subvencijama i činjenicom da su tržišta u Evropi preplavljena, onda Evropa mora da se brani".

Podrška nemačkom stavu dolazi i iz Stokholma, gde švedski premijer Ulf Kristersson ističe da bi Evropa trebalo da se takmiči na osnovu kvaliteta i inovacija, a ne zato što želi da zaštiti evropska tržišta.

"Ne želimo da zaštitimo evropska preduzeća koja u osnovi nisu konkurentna", rekao je Kristersson prošle nedelje za britanski dnevnik "The Financial Times".

'Proizvedeno sa Evropom'

Nemci i Šveđani ističu i da bi stroge mere zapravo mogle dovesti do poprilične destabilizacije evropskih lanaca snabdevanja, koji se upravo u strateškim industrijama, kao što je automobilska, zasnivaju na brojnim specijalizovanim komponentama koje se dopremaju iz celoj sveta da bi u EU bile uključeni u završni proizvod. Kako navode u evropskoj automobilskoj industriji, mnoge ključne komponente u evropskoj proizvodnji automobila ne mogu da se proizvode u velikim razmerama u Evropskom ekonomskom prostoru a da zadrže konkurentnost kada je u pitanju cena.

Osim toga, kritičari ističu da bi previše restriktivna pravila o "lokalnom evropskom sadržaju" robe mogla da odvrate investicije, povećaju troškove proizvodnje i zapravo pomognu konkurentima, jer bi roba evropskih firma proizvedena isključivo u EU bila skuplja zbog viših cena rada i proizvodnje.

Bloomberg

 

Budući da bi ove nove mere trebalo da prevashodno pogode proizvođače automobila, solarnih panela, vetroturbina i baterija, zvanični Berlin predlaže fleksibilnije mere te da oznaka zapravo bude "Proizvedeno sa Evropom", a ne "Proizvedeno u Evropi". To bi, smatraju u Berlinu, omogućilo da se u red "pouzdanih" i "po evropskim standardima" dobavljači van EU ne smatraju kao neevropski, iako su stacionirani širom sveta.

Evropska komisija još sastavlja predlog ovih mera pa je datum objavljivanja pomerila za 26. februar kako bi zadovoljila "potrebu za otvorenošću (EU) i zaštitom (evropskih) firmi". U kabinetu evropskog komesara za unutrašnje tržište i usluge Stephana Sejournea u kojem se sastavljaju mere "Proizvedeno u Evropi", ističu da će se novine odnositi samo na ograničen broj strateških sektora, potom ograničen broj komponenti od kritičnog značaja, kao i samo kada je u pitanju javno finansiranje, to jest subvencije firmi koje ih proizvode ili javna nabavka njihovih proizvoda i usluga.

London želi ponovo u 'evropski prostor'

Budući da i dalje postoji mnogo nepoznanica, uključujući procente evropskih ili ekvivalentnih komponenti koje će biti potrebne proizvođačima ako žele da nastave da pristupaju javnom novcu, kao i koje zemlje bi još mogle da budu prihvaćene kao "evropske", veliki trgovinski partneri EU, kao što su Ujedinjeno Kraljevstvo i Turska sve otvorenije lobiraju da njihove firme ne smeju biti pogođene ovim merama.

Prema saznanjima Bloomberga, zvanični London lobira kod zemalja, uključujući Nemačku, Italiju i Holandiju, da se suprotstave strogim francuskim trgovinskim predlozima koji bi isključili Ujedinjeno Kraljevstvo iz učešća u javnim nabavkama.

Bloomberg

 

Britanska ministarka finansija Rachel Reeves rekla je prošle nedelje da je "zabrinuta" zbog nekih predloga i da kretanje ka protekcionizmu "nema smisla", dok je ministar trgovine Peter Kyle istakao da je "duboko zabrinut zbog nekih glasova koji dolaze iz Evrope", dodajući pritom da ti stavovi na kontinentu nisu "jednoglasni".

Britanski premijer Keir Starmer iskoristio je svoj govor na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti prošlog vikenda da okonča konfuziju koja je usledila nakon izlaska Britanije iz trgovinskog bloka i da se založi za bliže veze.

"Više nismo Britanija iz godina Bregzita", rekao je Starmer, nastojeći očigledno da odvrati Brisel od kursa u kojem Ujedinjeno Kraljevstvo ne bi bilo sagledano kao "pouzdani partner" EU, to jest kao zemlja van Evropskog ekonomskog prostora koja bi dobile velikodušnije i bezmalo iste uslove kao bilo koja država članica EU.

Prema pojedinim predlozima, proizvodi pouzdanih partnera van EU bi se smatrali evropskim, ali bi postojale i recipročne obaveze sa tim pouzdanim partnerima.

Kako se saznaje, Starmerova vlada otvoreno lobira za ovaj svoj interes u EU, budući da bi stroge mere "Proizvedeno u Evropi" u okviru očekivanog novog evropskog Zakona o industrijskom akceleratoru zapravo potencijalno koštalo firme u Britaniji milijarde funti, a naročito proizvođače automobila, kao što su Stelantis, Volkswagen, BMW i Ford, koji imaju pogone i u Velikoj Britaniji.

"Pitanje za Veliku Britaniju nije samo da li će dobiti povlašćeni tretman prema novim pravilima 'Proizvedeno u EU', već i kako će se taj tretman uporediti sa drugim trgovinskim partnerima EU, kao što su Japan, Turska i Švajcarska", kaže za Bloomberg Sam Lowe, partner u Flint Globalu. "Najgore od svih bi bilo da britanske kompanije izgube i od konkurenata iz EU i od konkurenata iz drugih zemalja."

A da London pokušava da utiče ne samo na Berlin i Brisel, već i na Pariz, svedoči i saznanje američkog "Politica" da će britanski ministar trgovine sledećeg meseca posetiti svog francuskog kolegu u Parizu kako bi osigurao da novi evropski propisi ne budu novi izazov za brojne britanske firme.

Adria region u riziku

Baš kao i što bi usvajanje Macronove verzije propisa i nedodeljivanje statusa "pouzdane zemlje" moglo poprilično da pogodi Veliku Britaniju, koja bi izgubila milijarde funti ukoliko evropski auto-giganti smanje ili skroz odustanu od proizvodnje automobila na Ostrvu, tako bi to moglo da pogodi deo Adria regiona van EU, koji je dobrim delom lokacija na koju su proizvodnju premestili dobavljanju nemačke auto-industrije.

Zemlje Adria regiona zasad nisu javno pominjane kao deo "proširenog obuhvata" planiranog pravila o lokalnom sadržaju proizvoda, što bi zapravo trebalo najviše da zabrine Srbiju i Severnu Makedoniju, koji su se poslednje decenije učvrstile kao lokacije za dobavljače nemačke auto-industrije.

Bloomberg

 

Oko 150 kompanija u Srbiji snabdeva delovima auto-industriju Nemačke, čineći najveći deo oko 50 odsto izvoza Srbije, koji odlazi upravo u Nemačku. Nemačka je po značaju robne razmene sa Srbijom na prvom mestu, sa udelom od 13,3 odsto, pri čemu proteklih godina nije došlo do ozbiljnog usporavanja ove razmene uprkos tome što je nemačka privreda već nekoliko godina u stagnaciji. Štaviše, izvoz robe iz Srbije u Nemačku je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, prošle godine bio veći za 7,7 odsto u odnosu na 2024. i dostigao je oko pet milijardi evra, uprkos tome što su pojedini dobavljači nemačke auto-industrije zatvorili pogodne u Srbiji ili smanjili proizvodnju.

Međutim, ukoliko Srbija ne dobije status "pouzdane zemlje", a procenat EU komponenti neophodan za etiketu "Proizvedeno u Evropi" bude oko 70 odsto, kako Francuzi predlažu, to bi moglo da utiče da, primera radi, Volkswagen, BMW i Mercedes-Benz odustanu od toga da kablove i druge auto delove proizvedene u Srbiji ugrađuju u svoja vozila koja se proizvode u EU i namenjena su za tržište EU.

Osim toga, ovakav najgori mogući scenario bi pogodio i Stellantisovu fabriku u Kragujevcu, koja proizvodi "fiat grande pandu" i električni "citroen C3", namenjen dobrim delom evropskom tržištu. U tom slučaju, građani EU ne bi dobijali subvenciju za kupovinu električnog "citroena C3" proizvedenog u Kragujevcu, dok oba modela ne bi uopšte mogla da budu kupljena na javnim tenderima koje raspisuju državne i lokalne samouprave širom EU.

Sve to bi dovelo u pitanje ne samo opstanak mnogih nemačkih investitora u Srbiji i obim trgovinske razmene koji Srbija ima sa EU kao najznačajnijih spoljnotrgovinskim partnerom, već i sam ekonomski rast Srbije.

Subvencije samo za električna vozila iz EU

Iako je predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen pokušala je da uveri skeptike naglašavanjem da će planovi EU biti za strateške sektore i zasnovani na "čvrstoj ekonomskoj analizi", zasad najveća strahovanja ima automobilska industrija, koja ima brojne dobavljače iz zemalja van EU, poput Srbije, Turske i Britanije.

I dok još nije poznato ko će od njih zaslužiti tretman "pouzdanog partnera" i šta će to značiti u praksi, "The Financial Times" saznaje da Komisija u okviru Zakona o industrijskom akceleratoru planira da primora proizvođače električnih vozila, koji koriste državnu podršku, da obezbede da u njihovim automobilima najmanje 70 odsto komponenti, uključujući i bateriju bude proizvedeno u EU, kako bi se time zaštitila evropska industrija od intenzivne kineske konkurencije.

Bloomberg

 

Osim toga, u nacrtu zakona se navodi da će najmanje 25 odsto proizvoda napravljenih od aluminijuma i 30 odsto plastike koja se koristi za prozore i vrata u građevinskom sektoru morati da bude proizvedeno u EU kako bi se kvalifikovali za javne subvencije. Ovim merama o "lokalnom sadržaju" u automobilskoj i teškoj industriji, uključujući građevinarstvo, EK nastoji da pokuša da sačuva svoju proizvodnu bazu, koja se suočava sa krizom zbog jeftine kineske konkurencije, visokih cena energije i troškova usklađivanja sa strogim klimatskim inicijativama EU.

Prema rečima pojedinih zvaničnika evropske automobilske industrije, ovi zahtevi su im izazovni s obzirom na veliku zavisnost industrije električnih vozila od Kine po pitanju baterija i materijala od kritične važnosti.

Kako navodi britanski poslovni dnevnik, u nacrtu propisa je prag od 70 odsto komponenti označen u uglastim zagradama, što znači da je još uvek predmet diskusije i da bi mogao biti predmet promena.

Oni koji rade u evropskim sektorima čistih tehnologija, kao što su obnovljivi izvori energije ili baterije, i dobavljači auto-delova iz EU, podržali su pravila o lokalnom sadržaju, dok su sami proizvođači automobila podeljeni. Pa je tako BMW upozorio da bi pravila dovela do nepotrebnih troškova i birokratije, dok su Volkswagen i Stellantis pozvali na javni program "Proizvedeno u Evropi" koji bi podstakao proizvođače da koriste lokalni sadržaj u svojim vozilima. Pojedini proizvođači automobila su pak pozvali da se pravilo "Proizvedeno u Evropi" proširi i van EU, te da obuhvata proizvodne centre, poput Turske i Velike Britanije, ali i velike trgovinske partnere poput Japana.

Zemlje Adria regiona, koje nisu članice EU, zasad javno nisu pominjane kao deo "proširenog obuhvata" planiranog pravila o lokalnom sadržaju proizvoda.