Usporavanje nemačke ekonomije, najvećeg i najznačajnijeg spoljnotrgovinskog partnera Srbije, domaći izvoznici nisu osetili u svojim poslovnim bilansima, ali se primećuje manjak investicija najjače evropske privrede.
Nemačka je bila najveće izvozno tržište za srpske proizvode prošle i u prvoj polovini ove godine
Nikola Ranković, viši savetnik Centra za strateške analize Privredne komore Srbije, ocenjuje da se njeni unutrašnji ekonomski problemi ne odražavaju na ekonomsku saradnju sa Srbijom u kratkom pa čak ni u srednjem roku.
Opširnije
Spoljna trgovina Srbije: Kina bi mogla da prestigne Nemačku
Trgovina Srbije sa svetom u prvih šest meseci ove godine porasla je u odnosu na isti period prošle godine za 0,7 odsto.
31.07.2024
Inflacija u Nemačkoj neočekivano porasla, što je novi izazov za ECB
Potrošačke cene u julu ove godine porasle su za 2,6 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.
30.07.2024
Rast BDP-a evrozone iznenadio uprkos lošijem učinku Nemačke
Bruto domaći proizvod evrozone je porastao za 0,3 odsto u kvartalu završenom u junu, zadržavajući isti tempo kao i na početku godine.
30.07.2024
Počeo samit o kritičnim sirovinama, učestvuju Vučić i Scholz
Nakon sastanka uslediće obraćanje javnosti predsednika Srbije i kancelara Nemačke, koji su pre samita održali i bilateralni sastanak, ali nisu davali izjave.
19.07.2024
Ukoliko bi se ekonomska kriza u Nemačkoj produbila, to bi moglo i da ima određene posledice. Prema njegovom mišljenju, to zasada nije realan scenario, imajući u vidu strukturu i snagu nemačke ekonomije.
Nemačka je tokom prvih pet meseci ove godine najveće izvozno tržište za Srbiju i situacija se po tom pitanju ne menja, posmatrajući trgovinsku razmenu poslednjih nekoliko godina. Izvoz je povećan za tri, a uvoz oko sedam odsto, što ukazuje i da je ukupna trgovinska robna razmena povećana za oko pet odsto u periodu januar-jun 2024. godine.
"Po intenzitetu i stepenu trgovinskih transakcija ne može se zaključiti da su smanjene porudžbine kod srpskih dobavljača, već naprotiv, da ona iz godine u godinu napreduje i da se zasada unutrašnji problemi dve ekonomije ne implikuju na međusobne odnose, pogotovo kada je reč o trgovinskoj razmeni", navodi Ranković.
Ukoliko pogledamo količinski izvoz u Nemačku tokom 2023. godine, možemo zaklјučiti da je izvezeno ukupno 4,5 odsto više robe nego u prethodnoj godini, dok je uvezeno robe za oko jedan odsto više nego prethodne godine.
Tokom prvih pet meseci 2024. godine, plasirano je 3,7 odsto proizvoda više, a uvezeno šest odsto više nego u istom periodu prethodne godine. "To je još jedan od pokazatelјa da se robne porudžbine i isporuke nisu smanjile, te da ekonomska situacija u Nemačkoj nije imala značajnije implikacije na srpsku privredu."
Nemačke investicije prepolovljene
Ako se posmatra priliv stranih direktnih investicija iz Nemačke, on se povećavao od 2018. do 2021. godine i dostigao najveći nivo od 409 miliona evra, da bi u naredne dve godine opao i iznosio 282 miliona u 2022. godini, odnosno 179 miliona evra u 2023. godini. To je praktično dva puta manje nego dve godine ranije. Investicije iz ove zemlje i dalje su na silaznoj putanji budući da su, prema podacima NBS, u prvom tromesečju ove godine iznosile su svega 41 milion evra.
"Ukoliko je suditi po ovom pokazatelju, priliv SDI iz Nemačke se jeste smanjio u poslednje dve godine, ali reč je o ekonomskom indikatoru koji je daleko fleksibilniji od izvoza i koji je samim tim podložniji fluktuacijama. Čest je slučaj da priliv SDI iz neke zemlje u jednoj godini nadmaši kumulativni iznos investicija iz nekoliko godina", kaže Ranković.
Prema podacima Nemačke privredne komore, ukupne nemačke investicije u Srbiji iznose oko 2,1 milijardu evra.
Sektor mobilnosti je kamen-temeljac spoljnotrgovinskih odnosa između Srbije i Nemačke. Pokreću ga značajne nemačke investicije, a odlikuje se velikim obimom poluproizvoda koji se izvoze iz Srbije. Zabeležio je rast od 229 odsto u periodu od 2015. do 2022. godine, sa vrednošću od skoro 2,1 milijarde evra, što čini oko 50 odsto izvoza iz Srbije u Nemačku.
Tako da je smanjenje obima investicija iz Nemačke verovatno privremenog karaktera, budući da su nedavno u Beogradu potpisani Memorandum o razumevanju o strateškom partnerstvu Srbije i EU o održivim sirovinama, lancima proizvodnje baterija i električnim vozilima, kao i Pismo o namerama o razvoju lanca vrednosti e-mobilnosti u Srbiji. Ono što je zanimljivo, Olaf Scholz je u Beogradu bio u pratnji direktora Mercedes Benza Ola Källeniusa.
Njegovo prisustvo u Beogradu moglo bi da se protumači kao deo suptilnog pritiska i davanja na značaju zvaničnom Beogradu, kako bi se prihvatio kopanja ove rude. Mada može da bude i potvrda da će Mercedes graditi fabriku električnih automobila u Srbiji, preneo je Bloomberg. Podsećanja radi, Demostat je početkom prošle godine objavio da Mercedes pregovara sa Vladom Srbije, EBRD i Rio Tintom da gradi fabriku EV u Srbiji. Vrednost investicije je procenjena na 2,5 milijardi evra.
Mercedes već ima dobavljače u Srbiji, a najpoznatiji je ZF, proizvođač elektromotora.
Nemačka u drugom kvartalu imala pad BDP-a od 0,1 odsto
Nemačka je zabeležila pad BDP-a od 0,1 odsto u drugom kvartalu, što je posle rasta od 0,3 odsto u prvom kvartalu "pokazatelj oscilacija i jednog stanja anemije u kojem se nemačka privreda nalazi duži vremenski period".
Privredna aktivnost u Nemačkoj od trećeg kvartala 2021. godine jeste znatno usporena i ovaj ekonomski pokazatelj varira u intervalu od minus jedan do jedan odsto, što znači da kvartalni rast ili pad u ovom iznosu nisu ni značajan ali ni alarmantan rezultat.
"Kvartalni rast oko nule u dužem vremenskom periodu ukazuje da se ekonomija bori, ali da ne može da uhvati pravi zamah i krene sa progresivnijim stopama napretka", kaže sagovornik Bloomberg Adrije.
Najveća ekonomija Evrozone poslednjih godina predstavlja osnovnu kočnicu bržeg ekonomskog oporavka celog bloka, a problemi s kojima se kreatori ekonomske politike u ovoj zemlji suočavaju samo se gomilaju. Inflacija je u julu ponovo ubrzala, što je jedan od razloga zbog kojih je ECB obazriva i još uvek se ne odlučuje za ekspanzivnu monetarnu politiku.