Rast BDP-a evrozone iznenadio uprkos lošijem učinku Nemačke

Ekonomija evrozone napredovala je više nego što se očekivalo u drugom tromesečju pošto je otporni rast u ključnim zemljama omogućio regionu da poništi iznenadni pad privredne aktivnosti u Nemačkoj.

Bruto domaći proizvod evrozone je porastao za 0,3 odsto u kvartalu završenom u junu, zadržavajući isti tempo kao i na početku godine. To je premašilo srednju prognozu ekonomista od 0,2 odsto pošto su i Francuska i Španija imale bolji učinak nego što se predviđalo, (i Italija je nastavila da raste) nadoknadivši pad od 0,1 odsto zabeležen u Nemačkoj.

Odvojeni izveštaj u Španiji pokazao je da je inflacija tamo usporila mnogo više od očekivanja i da je u julu iznosila 2,9 odsto, podstaknuta nižim cenama energije i hrane.

Inflacija u Španiji usporila je više nego što se očekivalo / Bloomberg

Neujednačeni rezultati rasta širom regiona pokazuju izazov sa kojim se suočavaju centralni bankari Evropske centralne banke (ECB) dok se približava odluka o monetarnoj politici. Oni će u septembru odlučivati o tome da li ekonomija evrozone izgleda dovoljno slabašno da to može da opravda još jedno smanjenje kamatnih stopa.

ECB je ranije ovog meseca upozorila da će rast biti manji u 2024. i da privredni rast može da ugrozi bilo kakvo pogoršanje u svetu ili eskalacija trgovinskih tenzija. 

Rast BDP-a evrozone je slabiji od poslednjih kvartalnih projekcija ECB iz juna, kada su centralni bankari nagovestili moguće smanjenje stope u septembru.

"ECB će verovatno i dalje postupati oprezno jer je zabrinuta zbog jake inflacije u uslužnom sektoru. Mislimo da će ECB ponovo smanjiti stope za 25 baznih poena u septembru", rekao je David Powell, viši ekonomista Bloomberg Economicsa.

Niži troškovi zaduživanja su "više nego potrebni da bi potrošači ponovo počeli da kupuju dobra", rekao je u Conrad Keijzer, generalni direktor švajcarskog proizvođača hemikalija Clariant AG. "Definitivno postoji i odloženi efekat, ali kada se kamatne stope smanje, to će podstaći stambena i građevinska tržišta", dodao je u intervjuu.

Irska, čija ekonomija ponekad utiče na ukupan rezultat zbog svoje uloge kao evropske poreske osnove za multinacionalne kompanije, zabeležila je najsnažniji rast od bilo koje članice evrozone. BDP je tamo porastao za 1,2 odsto.

Zvaničnike će veoma interesovati podaci o inflaciji koji će biti objavljeni ove nedelje. Nemački podaci će biti objavljeni u utorak, a rani regionalni podaci sugerišu da je rast cena ostao stabilan na 2,5 odsto, kaže Martin Ademmer iz Bloomberg Economicsa. Izveštaji iz ostatka evrozone biće objavljeni u sredu.  Ekonomisti predviđaju da će ukupna inflacija ostati 2,5 odsto i u julu, što je za 50 baznih poena više od cilja ECB.

Nemačke obveznice izbrisale su male dobitke nakon objavljivanja ovog izveštaja, a prinos na 10-godišnje hartije ostao je stabilan na 2,36 odsto. Tržišta novca nastavljaju da računaju na smanjenje od jedne četvrtine poena u septembru i dva smanjenja do kraja godine.

Glavni industrijski i poslovni pokazatelji u Nemačkoj u padu od Scholzovog dolaska na vlast / Bloomberg

Nemačka privreda je zabeležila smanjenje zbog pada investicija u opremu i građevinarstvo, navela je savezna agencija za statistiku.

"Nemačka ekonomija je u krizi", rekao je u saopštenju Klaus Wohlrabe, koji je rukovodio istraživanjem na institutu Ifo u Minhenu. "Treće tromesečje ne nosi velike nade za poboljšanje", dodao je.

PMI indeksi i indeks instituta Ifo za jul ukazuju na to da je najveća evropska privreda počela kvartal još slabije. Glavni razlog za ovo je loša baza u proizvodnji koja je tokom većeg dela ovog veka gurala rast putem izvoza.

U Francuskoj je BDP porastao za 0,3 odsto u tri meseca do juna, dok je španska ekonomija porasla za 0,8 procenata. Oba ova ishoda poklapaju se sa rezultatima u prvom kvartalu i premašuju srednju prognozu ekonomista koje je anketirao Bloomberg. 

Podaci iz Francuske samo delimično odražavaju uticaj izbora koje je predsednik Emmanuel Macron najavio 9. juna - tri nedelje pre kraja drugog kvartala. 

Od tada, pokazatelji pokazuju porast poslovne neizvesnosti jer kompanije brinu da li bi nova vlada mogla povećati troškove rada i oporezivanje.

Izveštaj agencije Insee za drugi kvartal pokazao je da su rast gurali izvoz i blago povećanje investicija. Potrošnja je bila stabilna.  

"Ovaj izveštaj pokazuje da je Francuska imala nenadano dobar učinak dve godine zaredom", rekao je novinarima ministar finansija Bruno Le Maire. "Ovakav učinak je dobar i održiv", dodao je.

Španija je, kao i Francuska, imala koristi od spoljne trgovine, ali je, za razliku od svog većeg suseda, tokom kvartala takođe imala jaku domaću tražnju, prema statističkoj agenciji INE.

Španska privreda je nadmašila svoje kolege iz evrozone u poslednjim kvartalima, podstaknuta snažnom zaposlenošću. Tamošnja politička neizvesnost do sada nije uticala na poverenje. 

Španska vlada nije uspela da dobije podršku za usvajanje budžeta za 2024, a njen plan da predstavi budžet za 2025. zbog ovoga je još uvek upitan.

U Italiji, rast BDP-a odgovara srednjoj prognozi ekonomista. Uslužni sektor je gurao rast, a lošiji učinak imali su spoljna trgovina i industrija.

Prema trenutnim projekcijama Banke Italije, privreda zemlje će rasti za 0,9 odsto ove godine. Vlada se nada da će rast biti i veći.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar