.webp){kind=icon}
Ulazak u recesiju Nemačke, našeg najvećeg i najznačajnijeg spoljnotrgovinskog partnera, ne bi trebalo da se odrazi na srpski izvoz ako bude kratkog daha, ali se može očekivati usporavanje investicija.
Zasad su investicije iz Nemačke i dalje konstantne. Tako je samo u ovoj godini otvoreno nekoliko novih fabrika, među kojim je svakako najznačajnije već drugo proizvodno postrojenje nemačke kompanije Continental Automotive Serbia. Krajem februara ove godine kod Novog Sada otvorili su svoju drugu fabriku u našoj zemlji, što je jedna od najvećih Continental fabrka u svetu.
Zapošljava oko 1.300 uglavnom visokokvalifikovanih softver, sistem test, mašinskih, elektro i industrijskih inženjera. Investirali su 140 miliona evra i najavili da će uložiti dodatnih 150 milona evra i otvoriti još 1.500 radnih mesta. Planirali su da već 2024. proizvedu i izvezu više od milion rešenja za ekrane i digitalne table i isporuči prozivođačima premijum automobila širom sveta.
Opširnije
Nemačka ipak u recesiji, a ni prognoze nisu previše optimistične
Domaćinstva troše manje, a državna potrošnja znatno je pala.
25.05.2023
Nemačka na rubu recesije, menadžeri očekuju nulti rast u 2023. godini
Nemački privrednici imaju pesimističnije prognoze nego Evropska komisija, koja je prošlog ponedeljka objavila da očekuje rast od 0,2 odsto.
22.05.2023
Čak i blaga recesija u SAD ostavlja bez posla dva miliona ljudi
Većina ekonomista sa Wall Streeta očekuje da će SAD pasti u recesiju tokom naredne godine. Šta to znači za američke radnike?
20.05.2023
Srbija duplirala višak u izvozu usluga, IKT perjanica
Ukupan robni deficit u prvom kvartalu 2023. iznosi 2,1 milijardu evra, što je smanjenje od 31 odsto u odnosu na 2022.
11.05.2023
Postavlja se pitanje da li će i koliko recesija u Nemačkoj osujetiti ovaj grandiozni plan.
Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fukulteta u Beogradu, kaže za Bloomberg Adriju da će, kako stvari sada stoje, ova recesija biti blaga. Mogućnost je najavljivana i ranije, tako da to i nije neko naročito veliko iznenađenje.
"Sa stanovišta privrede Srbije, to neće imati veliki uticaj na spoljnu trgovinu. Možda bi neki veći efekat mogao da se očekuje kada su u pitanju strane direktne investicije iz Nemačke. Ne toliko zbog same recesije koliko zbog kamtnih stopa. Investicije se u velikoj meri finansiraju kreditima, tako da rast kamatnih stopa nepovoljno utiče na investicije kako u Nemačkoj, tako i u Srbiji", ocenjuje Arsić.
U slučaju da recesija duže potraje, to bi se odrazilo na naš izvoz i na manji priliv investicija.
"Ako Nemačka bude duže u recesiji, to će se preliti i na druge zemlje, pošto je ona ključna privreda Evrope. Neće to nepovoljno da utiče samo direktno na Srbiju nego ćemo imati indirektan uticaj zato što nepovoljno utiče na Mađarsku, Hrvatsku, BiH i sve druge zemlje sa kojima imamo intenzivnu trgovinu, tako da to znači još veće usporavanje privrede Srbije", navodi Arsić.
Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije, kaže za Bloomberg Adriju da nema najava da će neka nemačka investicija da se povuče iz Srbije, ali nove investicije koje bi trebalo da pristižu mogle bi da budu odložene ili uopšte da se ne realizuju.
"Firme iz Nemačke će u vreme krize da brinu o prioritetima, kakva je proizvodnja na nekom bitnijem tržitu nego što je Srbija. U tom slučaju moglo bi da se desi neko deinvestiranje. Zasada ne, ali ukoliko nemačka privreda duže bude u recesiji, sve je moguće. Nemačke kompanije koje posluju u Srbiji stalno povećavaju izvoz, postepeno proširuju kapacitete i menaju opremu. Sva ta njihova ulaganja su zapravo investicije", navodi Stanić.
U Srbiji posluju 124 nemačke kompanije, koje zapošljavaju 78.000 ljudi i, prema podacima Narodne banke Srbije, investirale su oko 2,2 milijarde evra u poslednjih deset godina, što ih svrstava u tri najveća investitora.
MTU Maintenance Serbia je prošle jeseni otvorio fabriku za remont i održavanja letilica u Novoj Pazovi. Kompanija je u prvoj fazi trebalo da zaposli oko 500 ljudi, a planirano je da ima četri puta više stručnjaka. I mnoge druge, poput Bosha, Stade ili ZF, dodatno investiraju i zapošljavaju radnike. Najavljivano je da će u nemačkim fabrikama u Srbiji do kraja 2024. raditi oko 100.000 ljudi.
Ove investicije utiču i na robnu razmenu koja je prošle godine između Srbije i Nemačke dostigla 8,5 milijardi evra. Iako se očekuje da se recesija na tržištu na kome prodajemo najviše robe, u vrednosti od 3,8 milijardi evra, odrazi i na naš izvoz, to se, po svemu sudeći, neće dogoditi u velikoj meri.
Stanić objašnjava da kada Nemci i razvijene privrede ulaze u recesiju, to utiče na proizvode koji imaju višu dodatu vrednost. Struktura našeg izvoza je više orijentisana na nižu fazu prerade i poluproizvode. Ne može da dođe do direktnog prelivanja na nas, smatra on, ukoliko recesija kratko potraje. Naglašava da je Nemačka prošle godine bila naše najveće izvozno, a drugo uvozno tržište, dok je ove godine na prvom mestu i kada je reč o izvozu i kada je reč o uvozu. Takođe, iz godine u godinu izvoz raste.
"Ako bi se iz ove u narednu godinu nastavila niska stopa rasta (Nemcima je u prvom kvartalu rast bio nula), to može značajnije da utiče na usporavanje izvoza iz Srbije u Nemačku, ali i u EU. U poslednje vreme je porastao pesimizam kod Nemaca. To bi sve moglo da se produži u narednoj godini, što je mimo sadašnjih očekivanja. Predviđeni rast EU za sledeću godinu je 1,5 odsto, kod nas bi trebalo da bude tri do 3,5 odsto, ali sada kada imamo recesiona očekivanja, teško da će tako biti”, kaže Stanić.
