Naoružavanje podelilo EU na koalicije voljnih i nevoljnih

Drugi samit lidera Evropske unije ovog meseca dominantno je posvećen naoružavanju EU i Ukrajine ponovo je pokazao nejedinstvo evropske dvadesetsedmorice, kako o pomoći Kijevu, tako i o sopstvenoj ulozi u mirovnoj inicijativi predsednika SAD Donalda Trumpa.

Uprkos tome što je većina evropskih medija istakla samo podelu u kojoj je mađarski premijer Viktor Orban jedini bio naspram evropske dvedesetšestorice, rascepi u EU su mnogo složeniji. Na to ukazuje i činjenica da u završnoj izjavi, koju su potpisali svi sem Orbana, nema nikakve konkretne obaveze o obezbeđivanju municije za Ukrajinu.

Osim isticanja "stalne i nepokolebljive podrške EU nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine", u zaključcima nema ne samo izvornog plana visoke predstavnice Kaje Kallas da se članice EU obavežu da ove godine u odnosu na 2024. udvostruče isporuke vojne pomoći Kijevu na čak 40 milijardi evra, nego ni potonjeg diplomatskog pokušaja da se "za početak obavežu na isporuke vredne pet milijardi evra".

Orban protiv svih

Međutim, evropski mediji su se najviše usmerili na to da Orban "izgleda izolovanije nego ikad" te da su ostali lideri EU već drugi samit zaredom našli način da izbegnu bilo kakav mađarski veto na odluke o finansijskoj i vojnoj pomoći Ukrajini.

Orban je pred samit već najavio da će staviti veto na zajedničke zaključke o Ukrajini, kako je rekao, kako bi zaštitio mađarske porodice od "plaćanja ekonomskih posledica rata". U video-snimku objavljenom na X-u, Orban je tvrdio da je rat u Ukrajini do sada koštao svako mađarsko domaćinstvo 2,5 miliona forinti (6.272 evra) i da tome mora da se stane na put.

 

 

"To se može postići samo ubeđivanjem Evrope da podrži napore predsednika SAD za mir, umesto da se upušta u ratne avanture. Tek tada će biti mira", rekao je i dodao da "nismo mogli da ubedimo jedni druge", kritikujući pritom govor Zelenskog prilikom video uključenja u samit. "Ne bih rekao da je to uradio na prijateljski način. Predsednik Ukrajine izgleda pati od konfuzije uloga, ponašajući se kao da je već u Evropskoj uniji te da, stoga, može sebi da priušti oštriji ton, a zapravo ne može. On je kandidat koji želi da se pridruži EU."

Bloomberg

 

Ostali zvaničnici, diplomate i lideri EU u zvaničnim i nezvaničnim izjavama su i pre samita jasno su stavili do znanja da neće trošiti vreme na višesatne debate i ubeđivanje Orbana.

"Poštujemo stav Mađarske", rekao je predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta na prethodnom samitu. "Ali to je jedan od 27, a 26 je više od jednog."

Neuspeh Kaje Kallas

Visoka predstavnica EU za spoljne odnose i bezbednost Kaja Кallas je ranije iznela svoj predlog da članice EU isporuče 40 milijardi evra vojne pomoći 2025. godine, duplo više nego prethodne. Iako je plan podrazumevao da pomoć bude dobrovoljna, ali srazmerna veličini privreda država članica, nekoliko zemalja se tome usprotivilo pa je na samitu debata sužena na to kako da se za početak odobri isporuka municije Ukrajini u vrednosti od pet milijardi evra.

Iz te rasprave je Mađarska već izopštena, ali su pojedine druge države članice, uključujući Francusku i Italiju, odbijale da se obavežu na određene finansijske obime, preneo je Bloomberg izjave evropskih diplomata.

Italija i druge zemlje tražile su više tehničkih i finansijskih detalja i rekli su da se na inicijativi još radi, rekle su italijanske diplomate. S druge strane, francuske diplomate su rekle da, iako dele ciljeve ovih napora visoke predstavnice, smatraju da prioritet bi trebalo da ima primena već ugovorenih 18 milijardi evra od EU u okviru paketa zajma Grupe sedam namenjenog Kijevu.

I dok su predstavnici baltičkih i skandinavskih zemalja bili frustrirani ovih potezima mediteranskih zemalja, svi zajedno su proučavali redosled Trumpove telefonske diplomatije, koji je doveo do saglasnosti Putina i Zelenskog o redosledu mirovnih pregovora i poteza, koji bi trebalo da započne zaustavljanjem međusobnih napada na infrastrukturu i energetska postrojenja.

Kako je preneo Bloomberg, lideri EU su se čak prepirali oko dosadašnjeg neuspeha da istaknu visokopozicioniranu ličnost, koja će da predstavlja EU u ovom mirovnom procesu. Španski premijer Pedro Sanchez rekao je da su EU potrebni pregovarački tim i predstavnik da bi bili za stolom. Došlo je do burne rasprave između Sancheza i visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost, koja se uvredila kada je španski premijer ponovio zahtev da imenuju specijalnog izaslanika EU za ukrajinske mirovne pregovore.

Bloomberg

 

"Zašto sam ja ovde?", rekla je Kallas, navodi nekoliko upućenih u diskusiju, preneo je Bloomberg.

Portparol EU rekao je da ne može da komentariše zatvorene sastanke, dok je predstavnik Španije rekao da zvanični Madrid ne isključuje Kallas kao osobu koja će prestavljati EU u pregovorima, odbivši da komentariše samu diskusiju.

Sporno ime programa 'Naoružajmo Evropu'

Međutim, španski premijer imao je i primedbu na to što je predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen nacrt novog odbrambenog programa nazvala "Naoružajmo Evropu".

"Ne sviđa mi se termin ’naoružavanje’, mislim da odražava nekompletan pristup. Odbrana se može razumeti pod mnogo širim kišobranom, a to je bezbednost", rekao je on novinarima, pri čemu je ponovio svoj zahtev da se u nove bezbednosne investicije uključe i troškovi u vezi sa borbom protiv terorizma, borbom protiv klimatskih promena i druga pitanja.

Bloomberg

 

Suočena sa kritikama, predsednika EK je izjavila da je ovaj plan u međuvremenu narastao i da će se zbog toga zvati "Spremnost 2030".

U međuvremenu, više od 2.500 naučnika potpisalo je apel protiv planova EU za naoružavanje, ističući da su "svesni aktuelnih globalnih rizika", ali da veruju "da je danas moralna i građanska obaveza svake osobe dobre volje da digne glas protiv poziva na evropsku militarizaciju, i da podstakne dijalog, toleranciju i diplomatiju".

"Nagla militarizacija neće očuvati mir, već vodi u rat", ističe se u apelu koji je objavio italijanski list Corriere della Sera.

S druge strane, nemački poslovni dnevnik Handelsblatt ističe razloge za nevoljnost južnih i pojedinih zapadnih zemalja članica EU, navodeći kao prvi to "da što im je ruska granica udaljenija, pretnja je manja".

"Drugi faktor je nivo javnog duga: mediteranske zemlje već imaju velike dugove i ne žele da kupovinom skupog oružja povećavaju svoje planine dugova. Umesto toga, radije nastavljaju da drže u džepu mirovne obveznice. Izgleda da misle da partneri na severu i istoku EU mogu da brinu o evropskoj bezbednosti", navodi komentator Handelsblatta i dodaje da su razumljive kritike među Litvancima, Poljacima i Dancima. "Pitanje odbrane će pokrenuti sledeći veliki sukob interesa u Evropi."

Ponovo samit u Parizu

I dok mediji razmatraju da li bi u takvim pregovorima sa Putinom i Trumpom najbolji pregovarač iz redova EU bio francuski predsednik, Emmanuel Macron već priprema novi samit u Parizu.

Na sastanku 27. marta će biti reči o stavu i zahtevima Evrope u vezi sa mirovnim procesom, kažu ljudi upoznati sa planovima, prenosi Bloomberg. Nemačka, Italija i Poljska će biti neke od zemalja EU koje će biti uključene, kao i zemlje koje nisu članice EU, poput Velike Britanije i Kanade, naveli su ljudi koji su pod uslovom anonimnosti pristali da govore o tome.