Koje bi firme mogle da preusmere svoju delatnost na odbrambeni sektor tokom globalne trke u naoružanju

U Evropi se ulaganje u odbranu dugo smatralo nepotrebnim ili čak bacanjem novca. Takvo stanovište se trenutno menja zbog rata u neposrednoj blizini, ruskih pretnji nuklearnim oružjem i opasnosti od američkog povlačenja iz NATO-a. Posle decenija lepih reči, Evropska unija (EU) konačno počinje da ulaže i u odbrambenu industriju. Tokom Drugog svetskog rata, mnoge poznate evropske kompanije preusmerile su svoje poslovanje na odbrambeni, odnosno vojni sektor, a neke su čak i nastale u tom periodu.

Ko bi još mogao da ima koristi od talasa ulaganja u odbranu? Može li odbrambena industrija izvući automobilsku iz krize? Kakve koristi bi Slovenija mogla imati?

Oslabljena auto-industrija može pomoći odbrambenoj

Novac će u Evropi biti preusmeren u odbrambenu industriju, a te investicije predstavljaju priliku i za sektore koje mnogi na prvi pogled ne bi povezali sa vojnom proizvodnjom. Interesovalo nas je kako će se kompanije ili čak čitave industrijske grane prilagoditi ovim ulaganjima. Među prvim sektorima koji bi mogli da iskoriste ovu situaciju, pominje se automobilska industrija. Prelazak na električna vozila je tokom prošle godine zastao, a evropski proizvođači se zbog smanjenja prodaje i proizvodnje bore sa viškom proizvodnih kapaciteta.

Nemačke odbrambene kompanije usled povećanja odbrambenih izdataka traže dodatne proizvodne kapacitete. Oslabljena automobilska industrija mogla bi biti pogodan partner. Savezno udruženje nemačke bezbednosne i odbrambene industrije (BDSV) pozvalo je automobilsku industriju da prihvati preusmerenje na odbrambenu opremu kao na glavni pokretač rasta. Pitaju se zašto ne bi rešili probleme uskih grla korišćenjem ili prenamenom neiskorišćenih proizvodnih kapaciteta nemačkog automobilskog sektora.

Mere ne mogu rešiti sve probleme automobilske industrije

"Ne možemo očekivati da će najavljene mere otkloniti sve probleme nemačke privrede, posebno ne one koji potiču iz automobilske industrije, bar ne kratkoročno", smatra portfolio menadžer u NLB Skladi Matej Gosar. On kaže da su mere vredne 540 milijardi evra premale za takav efekat, a treba uzeti u obzir i visoke troškove potencijalnog restrukturiranja. Mere će ipak podstaći nemačku ekonomiju, koja je slabila u poslednje dve godine. Prema Gosaru, te mere će doprineti nemačkom ekonomskom rastu za jedan procentni poen, što ocenjuje kao veoma pozitivno.

"Na dugi rok, nemačka ekonomija mora pronaći nove modele poslovanja, jer je stari sistem baziran na jeftinim energentima i izvozu u Kinu iscrpljen bez izgleda za povratak", zaključuje. Profesor ekonomije Matej Lahovnik smatra da pojačana ulaganja u odbrambeni sektor ne mogu kompenzovati slabljenje konkurentnosti evropske auto-industrije na globalnom nivou. "Odbrambena industrija ni približno ne može nadoknaditi eventualni pad automobilske industrije. Automobilski sektor Slovenije čini oko 10 odsto BDP-a i više od 20 odsto ukupnog izvoza zemlje.

To obuhvata ne samo proizvodnju vozila već i dobavljače i širi automobilski klaster koji proizvodi komponente i tehnološka rešenja. "Globalni pad konkurentnosti evropske automobilske industrije imao bi toliko velike posledice po slovenački BDP da se to ne bi moglo nadoknaditi povećanim izdacima za odbrambenu industriju", upozorava Lahovnik. Premijer Robert Golob je na prošlogodišnjem sastanku automobilskog klastera istakao da udruženje mora da traži prilike i u drugim sektorima.

Uključivanje automobilske industrije nije novina

EU je početkom marta otkrila plan ponovnog naoružavanja (ReArm Europe), koji bi trebalo da obezbedi do 800 milijardi evra investicija. Biće dostupan značajan novac, ali evropski proizvodni kapaciteti nikada nisu bili dizajnirani za veću proizvodnju oružja i municije. Učešće automobilske industrije u proizvodnji tenkova i druge opreme nije potpuno nova ideja - neke automobilske kompanije već imaju vojne sektore.

"Da bi automobilska industrija postala i odbrambena, trebalo bi dosta vremena. Kratkoročno ne vidim da bi mogla podržavati odbrambenu industriju", izjavio je Jeromin Zettelmeyer, direktor analitičke kompanije Bruegel.

"S druge strane, potrebe odbrambene industrije mogu da budu podsticaj za širu industrijsku proizvodnju. To važi kako za postojeće kompanije koje će širiti kapacitete, tako i za nove. Neke od tih novih kompanija mogle bi doći iz automobilske industrije, one koje već imaju razvijene proizvodne kapacitete", izjavio je.

To se delimično već dešava. Automobilski dobavljač Continental i najveći evropski proizvođač oružja gigant Rheinmetall su u junu 2024. potpisali su memorandum o saglasnosti za lakšu prekvalifikaciju automobilskih radnika, izvestio je Reuters. Nemačko-francuski koncern za proizvodnju oružja KNDS je u februaru preuzeo fabriku francuskog proizvođača vozova Alstom. Fabriku će preurediti za proizvodnju delova za vojna vozila, među kojima su i tenkovi "leopard 2" i borbena vozila pešadije "puma", izvestio je Deutsche Welle.

Tenkovi iz Volkswagenovih fabrika?

Rheinmetall, koji je prošle nedelje izvestio o rekordnom poslovanju, spreman je da preuzme potencijalne Volkswagenove fabrike, izvestio je Financial Times. Proizvođač oružja u Nemačkoj traži dodatne proizvodne kapacitete, dok ih proizvođači automobila u krizi smanjuju. Glavni izvršni direktor Armin Papperger je izjavio da je fabrika u Osnabriku pogodna za Rheinmetallovu proizvodnju, ali naglašava da će svaka odluka o preuzimanju neaktivnih automobilskih fabrika zavisiti od obezbeđivanja većeg broja narudžbina za tenkove.

Depositphotos

 

Pomenuta fabrika je jedna od tri koje će u naredne dve godine prestati da rade. Volkswagen je u decembru odlučio da zbog usporene prodaje automobila u Evropi prepolovi proizvodne kapacitete u toj zemlji. Za deo kolača boriće se i druge industrije - mašinogradnja, industrija čelika i građevinska industrija. "Delatnosti poput metalurgije i proizvodnje čelika, mašina, delova za transportnu industriju i eletktroindustrija imale bi najviše prilika za rast prihoda u slučaju povećane proizvodnje oružja u Evropi", napisao je glavni ekonomista Privredne komore Slovenije Bojan Ivanc.

Ko bi mogao imati koristi u Sloveniji

Slovenačka privreda je manje uključena u proizvodnju vojne opreme. "Deo proizvedenih polufabrikata ima i mogućnost dvostruke upotrebe – za civilne i vojne svrhe", dodaje Ivanc. Slovenačke kompanije koje posluju u određenim tržišnim nišama traže prilike sa svojom ponudom u okviru Klastera odbrambene industrije Slovenije (GOIS).

Direktor organizacije GOIS Boštjan Skalar nije mogao precizno da navede koje slovenačke automobilske kompanije već sarađuju sa odbrambenim sektorom. "Ima bar pet koje su tesno povezane, do 10 koje bar delimično sarađuju. Pozvali smo industrije na sajam Sidec, koji se organizuje u oktobru. Imamo i mnogo članova koji se bave obradom metala, na primer, Impol. Mnogo je onih koji se bave obradom metala ili površinskom obradom, poseduju mašine za sečenje i oblikovanje", izjavio je Skalar.

Depositphotos

 

"I preko klastera automobilske industrije pozvali smo kompanije da razmisle u kojim oblastima bi mogle sarađivati." Dodaje da je povezivanje još u povoju i priznaje da se trenutno u klaster GOIS uključuju prvenstveno metaloprerađivačke kompanije. "Zasigurno su brojne metaloprerađivačke kompanije već uključene i u auto-industriju, mada to nije bilo u fokusu našeg interesovanja. Naš poziv za saradnju otvoren je za sve subjekte iz automobilskog, metaloprerađivačkog i sektora elektronike, s obzirom na to da postoje potrebe za njihovim aktivnostima u svim segmentima."

Skalar: Ne radi se samo o oružju

U okviru povećanog finansiranja odbrane, odnosno izdvajanja od dva odsto BDP-a u te svrhe, neće se raditi samo o oružju, već i o mnogim drugim stvarima. "Gde će biti plasirana sva ta povećana sredstva? Dobro je ako se iskoriste kod kuće. Mnogo je prigovora da će novac biti namenjen finansiranju automobilske industrije u Evropi. Ali ako će to pomoći celoj Evropi, zašto da ne", smatra Skalar. GOIS služi kao most koji u Sloveniji omogućava povezivanje različitih sektora sa odbrambenom industrijom. Skalar priznaje da sa automobilskim klasterom još nisu započeli razgovore, jer su se te ideje tek nedavno pojavile. "Možda će biti potrebne i inicijative preko ministarstva privrede, ali do toga još nismo došli."

U Cinkarni Celje ne očekuju značajniji uticaj ulaganja u odbranu na njihovo poslovanje. Predsednik uprave Cinkarne Celje Aleš Skok izjavio je da će to podstaći određene segmente hemijske industrije. "U našem slučaju, međutim, ne očekujemo mnogo uticaja. Za nas bi značajnije bilo razrešenje geopolitičkih konflikata, naročito u Ukrajini. Ne samo zato što bi svakako podstaklo obnovu u Ukrajini i rast građevinarstva, već i zato što bi evropski kupci zbog većeg osećaja sigurnosti više otvorili svoje novčanike", procenjuje Skok.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar