Tržište rada sazreva, ali bez radnika - šta donosi Open Balkan

Srpska privreda raste, ali tržište rada sve teže prati taj tempo. Gotovo da nema sektora koji ne muči manjak radne snage, a prognoze ukazuju da će Srbiji u narednim godinama nedostajati i do 100.000 radnika. Dok poslodavci izlaz iz krize traže u uvozu stranaca, kao jedno od rešenja jeste inicijativa Otvoreni Balkan, doduše, sa još nejasnim učinkom.

Deficit radne snage postao je skoro univerzalan problem domaće privrede. Gotovo da ne postoji sektor koji se sa tim ne suočava. Štaviše, srpskom tržištu rada u narednoj deceniji će nedostajati između 80.000 i 100.000 radnika. Iako suštinski Zapadni Balkan ima potencijal za stvaranje zajedničkog tržišta rada, to se ne događa, sudeći prema izveštaju Instituta za razvoj i inovacije. 

Stranci i jedinstvene radne dozvole

Međutim, kao alternativa za gubitak domaće radne snage pojavljuju se - stranci. Tačnije, prema analizi koju je sproveo institut, značajno unapređenje postupka odobravanja rada stranaca "donelo je uvođenje tzv. jedinstvene dozvole za boravak i rad stranaca koja je počela da se primenjuje od februara 2024. godine". 

 

 

Ovim je, navodi se, rok za izdavanje skraćen sa preko mesec dana, na svega 15 dana. Takođe je čitava procedura digitalizovana tako da poslodavac i strani radnik ne moraju da se "šetaju" po šalterima ili konzulatima. Tako je za prvih osam meseci prošle godine izdato ukupno 14.693 jedinstvene dozvole.

Zanimljivo je da se veoma mali broj dozvola za boravak izdaje se državljanima zemalja zapadnog Balkana, a da "čak ni kroz mogućnosti koje pruža Otvoreni Balkan broj dozvola nije porastao". 

"U 2024. godini izdato je svega 174 odobrenja za slobodan pristup tržištu rada na osnovu Otvorenog Balkana. Iako je potencijal za stvaranje 'zajedničkog tržišta rada' u zemljama zapadnog Balkana veliki, u praksi do radnih migracija ne dolazi. Najveći deo migracija sa zapadnog Balkana je usmeren ka zemljama Evropske unije".

Tim povodom, Bosnić kaže da je reč o višegodišnjem procesu koji zapravo predstavlja rezultat i pozitivnih i negativnih faktora.

"Rast privrede i ekonomije povećao je potrebu za radnicima, ali domaća radna snaga više ne može da zadovolji sve potrebe. Zato se sve češće pribegava uvozu radne snage - posebno u delatnostima gde je deficit najizraženiji."

Najtraženija zanimanja tokom prošle godine, prema podacima Infostuda, uključuju one sa srednjom stručnom spremom: administrativne radnike, konobare, prodavce, magacionere, kuvare i vozače. Istovremeno, poslodavci beleže hroničan nedostatak kandidata za tehnička i zanatska zanimanja, kao i u sektoru građevinarstva.

Otvoreni Balkan kao šansa

Otvoreni Balkan, inicijativa koju su 2019. godine pokrenuli lideri Srbije, Albanije i Severne Makedonije, jedna je od relativno novih planova na regionalnom nivou kad je reč o poboljšanju uslova na tržištu rada. Reč je o podršci "postojećim regionalnim inicijativama, njihova konkretizacija i odgovor na zahteve privrede, kompanija i realnog života".

Inicijativa, dodaje se, pokrenuta je pod nazivom "Mini Šengen" i preimenovana je u Otvoreni Balkan, a mogu joj pristupiti sve ekonomije u regionu.

"Otvoreni Balkan je još relativno nova inicijativa i puni efekti se tek očekuju. Ali ono što već sada vidimo jeste lakša mobilnost radne snage, čime se otvaraju nove prilike i za privredu i za one koji traže zaposlenje", kaže Bosnić.

Stranci sve prisutniji na tržištu - Kina, Indija, Nepal

Kad je reč o strancima na domaćem tržištu rada, prema podacima NSZ, najveći broj stranih radnika koji dolaze u Srbiju potiče iz Kine, Indije, Nepala, Turske, Rusije i Ukrajine. Vrsta poslova kojima se bave zavisi pre svega od nivoa obrazovanja i stečenih kvalifikacija.

Depositphotos

Bosnić podseća da je NSZ, uz Ministarstvo unutrašnjih i spoljnih poslova, jedna od tri institucije koje učestvuju u procesu izdavanja radnih dozvola. "Pored administrativne uloge, razvijamo alat koji će nam omogućiti bolje predviđanje potreba tržišta - koji će profili biti deficitarni, gde imamo višak, koje će veštine biti tražene u budućnosti. To je važno i za nas, ali i za poslodavce", kaže Bosnić.

S druge strane, sudeći prema analizi IRI-ja, jedno od rešenja za problem nedostatka radne snage jeste upravo u uvozu radnika. Naime, da bi se ovaj proces što jednostavnije odvijao, prethodnih godina je Srbija pojednostavila proceduru u vezi sa radnim dozvolama, kako bi na taj način privukla što više stranih radnika.

Manje odlazaka, ali migracije ostaju

Migracije stanovništva i dalje su važan faktor na tržištu rada. Prema mišljenju direktora Nacionalne službe za zapošljavanje, "javnog servisa koji pruža usluge nezaposlenim licima i poslodavcima u Srbiji", broj onih koji odlaze iz Srbije se smanjuje. Ipak, potpuni prekid tog trenda nije realan.

"Ljudi će uvek odlaziti i dolaziti. Iz tog razloga, ta politika migracija je sve povoljnija za nas kao ekonomiju, a najčešće destinacije su Zapadna Evropa i Sjedinjene Američke Države“, kaže Bosnić.

Zato se postavlja pitanje da li se radniku, na primer, iz Severne Makedonije isplati da radno mesto potraži u Srbiji, uzevši u obzir cene radne dozvole, a zatim i cene života u drugoj državi. Iako nema direktnih pokazatelja o isplativosti, prema analizi Instituta za razvoj i inovacije, Srbija beleži rast radnih dozvola - samo u 2023. NSZ izdala je 52.178 dozvola.

Najveća ekonomija Zapadnog Balkana

Prema podacima biltena Makroekonomske analize i trendovi, Srbija je ostvarila realni rast BDP-a od 3,9 odsto, čime se našla među najbrže rastućim evropskim ekonomijama, odmah iza Malte. Prosečna neto zarada u decembru prošle godine iznosila je 108.312 dinara (oko 926 evra), nadmašivši prethodni cilj od 900 evra.

Depositphotos

"Mi smo najveća ekonomija Zapadnog Balkana. Skoro da ne postoji deo privrede koji se ne suočava sa deficitom radne snage, pa sad u zavisnosti od privredne grane, mnogo faktora utiče na to da mi imamo nedostatak radne snage u određenoj oblasti", zaključuje Bosnić.

S obzirom na to da privreda beleži rast, budućnost tržišta rada u Srbiji zavisiće od toga koliko brzo i efikasno država, ali i poslodavci mogu da se prilagode novim uslovima. 

- U pisanju pomogla Milica Alimpić

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar