Građani Srbije, Severne Makedonije i Albanije konačno će od 1. marta moći da žive i rade u bilo kojoj od tri zemlje kao da su u svojoj, najavio je Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije (PKS), koji je prvi dobio ID Open Balkana, elektronsku potvrdu koja omogućava da može da radi u bilo kojoj zemlji Otvorenog Balkana.
Jedinstveno tržište rada Otvorenog Balkana, čije su članice Srbija, Albanija i Severna Makedonija, počinje sutra, 1. marta. To znači da će svi građani uz najjednostavniju proceduru moći da dobiju posao u bilo kojoj zemlji ove inicijative, saopštila je u četvrtak PKS.
Opširnije
Balkan uporno pada na testu EU - daleko je zona slobodne trgovine
Srpska privreda je u 2023. godini izgubila oko 120 miliona evra zbog nemogućnosti plasmana srpske robe na Kosovu, pokazuju podaci Privredne komore Srbije.
05.01.2024
Od 1. februara brža carinska procedura na srpsko-makedonskoj granici
Direktori carinskih administracija Srbije i Severne Makedonije potpisali su Protokol o sprovođenju Memoranduma o merama za unapređenje kretanja ljudi i robe.
16.01.2024
Posao bez radne dozvole između Srbije, S. Makedonije i Albanije
Radnici iz Albanije i Severne Makedonije moći će da rade u Srbiji bez administrativnih prepreka, a isto to važi i za naše radnike koji požele da se zaposle u tim zemljama.
23.01.2024
Potpisani protokoli za slobodno tržište rada u okviru Otvorenog Balkana
Predstavnici Srbije, Severne Makedonije i Albanije potpisali su u ponedeljak u Skoplju dva protokola.
22.01.2024
Iza kulisa zapošljavanja stranaca u Srbiji i Adria regionu
U manje od 10 godina gotovo dva miliona ljudi preselilo se iz Adria regiona u zemlje EU i EFTA.
22.11.2023
Čadež navodi da su prednosti slobodnog kretanja radnika u regionu, bez bilo kakvih administrativnih barijera, višestruke, počev od mogućnosti obavljanja sezonskih poslova, preko smanjenja deficitarnih zanimanja i jačanja poverenja investitora do rasta ključnih sektora privrede.
Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize PKS, rekao je za Bloomberg Adriju da je uspostavljanje jedinstvenog tržišta dobar signal za investitore, koji ovaj prostor mogu posmatrati kao veći kontingent radne snage. To takođe može da doprinese regionalnom razvoju, tako da se na jugu Srbije može privući radna snaga iz Severne Makedonije.
Očekuje se da slobodan pristup tržištu rada od oko 11 miliona stanovnika spreči dalji odliv mozgova i mladih iz regiona, nudeći mogućnosti za zapošljavanje, ali i da odgovori na sve veće zahteve za kvalitetnim kadrovima, kako lokalnih tako i međunarodnih kompanija koje posluju u regionu.
Sporazum o slobodnom pristupu tržišta rada na Zapadnom Balkanu omogućava svakom građaninu tri zemlje Otvorenog Balkana da ima istu pristup tržištu rada u bilo kojoj od zemalja kao lokalni građanin i pravo da se slobodno kreće, boravi i radi na teritoriji potpisnica, odnosno u svim zemljama Otvorenog Balkana.
I predsednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je u sredu na Samitu Ukrajina - Jugoistočna Evropa, koji se održava u Tirani, da je sve tehnički spremno da se uspostavi zajedničko tržište radne snage zemalja Otvorenog Balkana.
"Za nas je velika stvar, posebno što sada imamo nedostatak radne snage, ali je dobro i za kretanje (radnika)", rekao je Vučić. Naveo je da, kada je neko dobar radnik u Tirani ili Skoplju, sada će, ako želi, imati priliku da više zaradi u Beogradu.
"Ovo je odlična stvar za ceo region, to će nam biti potrebno sa više zemalja", rekao je Vučić i dodao da Srbija sada razmatra sa kojim azijskim zemljama može da potpiše ugovore, kako bi odatle dovela radnike.
Kako će funkcionisati sistem
-
Svako ko ima nalog na portalu eUprava moći će da aplicira za posao u Albaniji i Severnoj Makedoniji i sve tri zemlje će imati jedinstvenu bazu svih slobodnih radnih mesta.
Kada je prošle godine najavljeno uspostavljanje ovog sistema, Nenad Đurđević, savetnik predsednika PKS, za Bloomberg Adriju je objasnio kako će funkcionisati.
-
Građanin jedne od ove tri zemlje pristupa svojoj e-upravi sa zahtevom za izdavanje "Otvoreni Balkan ID broja" ( ID OB broj). On je regulisan sporazumom koji je ratifikovan u sve tri države.
Kako je rekao, Otvoreni Balkan ID broj napravljen je da bi servisirao građane Srbije, Severne Makedonije i Albanije i omogućio primenu radnih dozvola. To je kao neka vrsta dodeljenog broja svakom JMBG-u koji prepoznaje tu osobu kao građanina Otvorenog Balkana i samim tim ga tretira kao svog građanina ako želi da se zaposli u nekoj od tri zemlje.
-
Na osnovu OB ID broja svako može bez dodatnih administrativnih procedura da, na primer, zasnuje radni odnos u Albaniji na isti način kao građanin Albanije i da ima regulisanu boravišnu dozvolu. Radnici se za OB ID broj prijavljuju preko svoje e-uprave, to jest u matičnoj zemlji. Kada ga matična e-uprava dodeli u formi sertifikata, poput onog o kovid vakcini, sa tim OB ID brojem radnici apliciraju u zemlji u kojoj žele da im se odobri pristup tržištu rada.
-
Praktično radnici treba da popune formular na platformi (eUprava) i prilože važeći biometrijski dokument. Na osnovu dostavljenih podataka, domicilni nadležni organi, preko platforme eUprava generišu jedinstveni identifikacioni broj Otvoreni Balkan (IDOB).
-
Nakon toga, zainteresovani može da pristupi portalu eUprave odredišne zemlje i podnese zahtev za slobodan pristup tržištu rada. Odredišna zemlja nakon provere donosi konačnu odluku. Nakon dobijanja odobrenja zainteresovani može biti zaposlen, pod istim uslovima kao lokalni državljanin zemlje, do dve godine, a nakon isteka ovog perioda, može se produžiti period boravka, tj. radne dozvole.
Jedinstveno tržište rada između Srbije, Severne Makedonije i Albanije trebalo je da bude uspostavljeno oko 1. juna 2023, ali se usaglašavanje proteglo zbog prilagođavanja u okviru sistema e-usluga u tri zemlje.
Tada je bilo neregulisano priznavanje socijalnog, zdravstvenog i penzionog osiguranja između tri zemlje. Između Srbije i Severne Makedonije postoji sporazum o međusobnom priznanju socijalnog osiguranja, ali nije postojao između Severne Makedonije i Albanije i Albanije i Srbije i zbog toga se kasnilo.
Na ovaj način se otvara tržište za 11 miliona stanovnika. Poslodavac neće imati nikakvu administraciju oko ovih radnika sa tržišta Severne Makedonije i Albanije osim one koja se podrazumeva pri zasnivanju radnog odnosa sa građaninom države u kojoj posluje.
Zapošljavanje ostalih stranaca je komplikovanije. Najpre se od policije dobija boravišna i radna dozvola, koju nekada pribavlja poslodavac. Zatim mora da dokaže da su iscrpljene sve mogućnosti da se na tu poziciju zaposli osoba sa državljanstvom Srbije.
Najveći napredak u olakšavanju međusobne trgovine
Inicijativu "Otvoreni Balkan" ugovorili su zvaničnici tri zemlje još 2019. da bi se građanima ovog regiona omogućilo integrisanje, lakše putovanje i trgovina, odnosno da im se nalik modelu EU omogući slobodno kretanje robe, promet usluga, ljudi i kapitala.
Najveći napredak postignut je u olakšanju međusobne trgovine. Jedni drugima smo priznali fitosanitarne i veterinarske sertifikate, uskladili radno vreme graničnih službi, smanjili čekanje na granicama. Privrednici apeluju da na graničnim prelazima bude samo jedna kontrola.
Oni kažu da bi trebalo uskladiti zahteve za bezbednost i kvalitet proizvoda, s obzirom na to da je ova oblast neiscrpan izvor necarinskih barijera.
Zahvaljujući Inicijativi "Otvoreni Balkan" upola je skraćeno vreme transporta robe, a troškovi su smanjeni za 80 odsto. Robna razmena između Srbije, Severne Makedonije i Albanije, potpisnica ove inicijative, povećana je za 30 odsto.
Prema podacima PKS, kamioni su na graničnom prelazu Preševo u 2022. godini čekali u proseku 15 minuta, dok poređenja radi na graničnom prelazu Batrovci u Hrvatskoj čekaju šest sati jer je zajednička kontrola Srbije sa susednim zemljama uspostavljena zasada jedino na graničnom prelazu Preševo - Tabanovce.
Sporazumi o trgovini robom u okviru Otvorenog Balkana smanjili su vreme trgovinskih procedura i transporta za 50 odsto, a troškovi su manji za 80 odsto, pokazuje istraživanje tri američke privredne komore, u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Albaniji.
Prošlog leta je takođe uspostavljena zajednička naplata putarine između Srbije i Severne Makedonije.
Po pitanju slobodnog protoka kapitala nije ništa urađeno jer je naš zakon o deviznom poslovanju brana za slobodno prekogranično kretanje kapitala, kako u regionu (u okviru Inicijative "Otvoreni Balkan" ili CEFTA), tako i prema EU.
Anketa među privrednicima je pokazala da je potrebna liberalizacija deviznih propisa. Srbija i Severna Makedonija ne dozvoljavaju "cash pooling", mogućnost da kompanija koja posluje u regionu objedini sredstva filijala u zemljama regiona.
(Tekst je ažuriran izjavom Bojana Stanića iz PKS.)