Balkan uporno pada na testu EU - daleko je zona slobodne trgovine

Srpska privreda je u 2023. godini izgubila oko 120 miliona evra zbog nemogućnosti plasmana srpske robe na Kosovu, pokazuju podaci Privredne komore Srbije. Uvođenjem taksi, zvanična Priština je blokirala CEFTA i u velikoj meri obesmislila sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Crne Gore, Albanije, Moldavije i UMNIK/Kosovo.

Prošlo je 17 godina od primene CEFTA sporazuma i nažalost i danas može da se konstatuje da sporazum o slobodnoj trgovini u praksi pokazuje da trgovina nije toliko slobodna, kaže Branko Azeski, predsednik Privredne komore Makedonije za Bloomberg Adriju.

Nenad Đurđević, savetnik predsednika Privredne komore Srbije, nedavno je za Bloomberg Adriju rekao da sporazum ne funkcioniše iz političkih razloga.

Takse od 100 odsto, koje je vlast na Kosovu uvela 2018. godine na robu iz Srbije, jeste politička odluka i direktno kršenje CEFTA sporazuma. Ponovilo se i u 2023. godini, kada je blokiran uvoz robe iz Srbije, što je rezultiralo gubitkom srpskih kompanija oko 30 miliona evra mesečno.

Depositphotos

Prema njegovim rečima, posledica blokade se odrazila na povećanje cena robe na kosovskom tržištu, kao i na proizvodnju kompanija na Kosovu koje kupuju u Srbiji sirovine i poluproizvode, pa je na njihov pritisak delimično ukinuta blokada koja sada i dalje važi za finalne proizvode poreklom iz Srbije.

Međunarodne kompanije koje imaju proizvodnju u Srbiji plasiraju svoje proizvode preko trećih zemalja, što utiče na cenu proizvoda i podstiče inflaciju. Ovakva situacija šteti svima.

U 2022. je robna razmena između Srbije i Kosova iznosila 519 miliona evra, što je 16,7 odsto više nego 2021. godine, od čega je Srbija plasirala robu u vrednosti većoj od 457 miliona evra, a kupovala robe u vrednosti od 51,7 miliona evra.  

Azeski potvrđuje da smo kontinuirano svedoci brojnih necarinskih barijera koje opterećuju ekonomsku saradnju u regionu i iako su sve regionalne inicijative do sada zasnovane na četiri slobode za koje se zalaže naš najveći trgovinski partner EU (slobodno kretanje ljudi, roba, usluga i kapitala). Ostaje ključno pitanje kako ih operacionalizovati i efikasnije regionalno integrisati u zajedničko tržište EU kao naš zajednički strateški cilj.

"I dalje se borimo kako da smanjimo redove kamiona koji čekaju na graničnim prelazima, kako da prevaziđemo problem viznog režima između Kosova i Bosne i Hercegovine, da zaokružimo neadekvatnu infrastrukturnu povezanost, da prevaziđemo problem međusobnog priznavanja sertifikata i drugi dokumenti potrebni u međusobnoj trgovini, potreba stvaranja zajedničkog regionalnog proizvoda, zajednički pristup u privlačenju stranih investicija za veći prosperitet svih u regionu", kaže Azeski.

Na primer, prema ranijim podacima Privredne komore Srbije, kamioni sa robom na graničnom prelazu Preševo u proseku čekaju najviše 15 minuta, a na granici sa Hrvatskom oko šest sati jer je zajednička kontrola Srbije sa susednim zemljama uspostavljena za sada jedino na graničnom prelazu Preševo-Tabanovce. Ovako drastično smanjenje čekanja je postignuto zahvaljujući Inicijativi Otvoreni Balkan koja je olakšala protok robe između Srbije, Severne Makedonije i Albanije.

Da bi se postigli značajniji rezultati u ovom pravcu, bilo je više nego jasno pre deceniju a i sada, da je neophodan politički konsenzus svih uključenih strana u regionu, kako bi se obezbedilo intenziviranje regionalne integracije i trgovinske saradnje.

Poruka EU je uvek bila jasna, moramo se regionalno ujediniti i sarađivati kako bismo prešli u sledeću fazu – pristup evropskom tržištu, naglašava Azeski.

"I upravo zbog toga, a u uslovima sadašnjeg "zastoja" niza procesa iz CEFTA sporazuma, u međuvremenu su podsticane nove regionalne inicijative koje su trebale da daju dinamiku i dinamiku međusobnim odnosima, poput Otvorenog Balkana", dodaje naš sagovornik.

Ali ni ova inicijativa, iako je napravila iskorak ka razvoju poslovnih odnosa, na primer sa takozvanim zelenim koridorima, ne može da podstakne ideju o snazi i prednosti regionalnog ujedinjenja kao koraka ka procesima evropskih integracija.

To potvrđuju i podaci o razmeni koji pokazuju da tokom godina zemlje u regionu nisu uspele da povećaju obim međusobne saradnje, odnosno da razmena Severne Makedonije sa zemljama CEFTA zauzima 10-11 odsto ukupnog obima razmene sa ostalim zemljama u svetu. U poslednjih 10 meseci prošle godine, u odnosu na isti period 2022. godine, obim razmene je povećan za samo 1,3 odsto.

Poređenja radi, Srbija sa zemljama potpisnicama ostvaruje oko 18 odsto ukupne razmene.

Evropska unija kontinuirano ulaže u podizanje kapaciteta institucija u pravcu jačanja regionalnog tržišta Zapadnog Balkana i ekonomske saradnje celokupnog poslovanja sa evropskim biznisima. Kao rezultat ove podrške formirani su Energetska zajednica, Sekretarijat CEFTA, Savet za regionalnu saradnju i Transportna zajednica.

"Prilike su velike, ali ne možemo da ih iskoristimo", kaže Azeski.

Zato su se komore regiona, polazeći od poslovne logike, udružili kroz Komorni investicioni forum (KIF), koji kao originalna regionalna inicijativa proistekla iz Berlinskog procesa, aktivno radi na tome da se regionalna ekonomija međusobno integriše i istovremeno integrisana u evropsku ekonomiju i u tom pravcu da utiče na ekonomske politike.

Privredne komore nastaviće da deluje u pravcu ostvarivanja krajnjeg cilja ovog udruženja, koje je formirano pre 30 godina, odnosno 1994. godine, a to je "stvaranje zone slobodne trgovine na Balkanu". "Prioriteti će biti stavljeni na investicije, infrastrukturu i izvoz. To je jedino rešenje za naš prosperitet i ekonomski razvoj", kaže Azeski.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar