Auto-put "Bratstvo i jedinstvo" je povezivao većinu republika SFRJ, a išao je od Jesenica, preko Ljubljane, Novog Mesta, Zagreba, Slavonskog Broda, Vinkovaca, Beograda, Niša i Skoplja do makedonsko-grčke granice. Izgradnja je započela posle Drugog svetskog rata i na njemu su radile stotine hiljada omladinaca po letnjoj vrelini i gustoj prašini da bi se Jugoslavija dobro saobraćajno povezala, jer je tada imala samo lokalne i regionalne puteve lošeg kvaliteta.
Šezdeset godina kasnije, ovaj auto-put koji se danas zove panevropski koridor 10, opet ima funkciju umrežavanja bivših jugoslovenskih republika, ali ovog puta pomoću samo jednog softvera.
Ideja je zamišljena kroz inicijativu "Otvoreni Balkan". Javno preduzeće Putevi Srbije je razvilo veb-platformu za jedinstvenu elektronsku naplatu putarine, koja je 30. decembra prošle godine puštena u rad na teritoriji Srbije.
Opširnije
Jedan tag od 1. jula za Srbiju, S. Makedoniju i Albaniju
Putarina će biti za šest odsto jeftinija za korisnike TAG uređaja
29.06.2023
Jedan TAG za ceo Balkan, brže iz Srbije do Grčke ovog leta
Srbija čeka da S. Makedonija svoj sistem naplate putarine prilagodi jedinstvenom elektronskom
25.05.2023
Taj sistem je najpre primenjen u Srbiji, potom se letos na Open Balkan ETC povezala Severna Makedonija, a uskoro bi to trebalo da učini i Hrvatska. Zainteresovane su i Bosna i Hercegovina i Crna Gora, a moguće je da se priključi i Grčka.
Registrovanjem TAG uređaja na veb-servis za elektronsku naplatu putarine i uz povezivanje platne kartice, korisnik ne mora da ga dopunjuje. Tada se automatski naplaćuje iznos sa registrovane platne kartice.
Depositphotos
“Mi smo u tehničkom delu spremni za povezivanje sa zemljama u regionu i uspostavljanje jedinstvenog sistema elektronske naplate putarine. Svim zainteresovanim državama smo dostavili uslove pod kojim mogu pristupiti jedinstvenoj veb-platformi”, kaže Darko Savić, pomoćnik direktora Sektora naplate putarine u Putevima Srbije.
To će omogućiti svim korisnicima da sa istim TAG uređajem prolaze kroz više zemalja učesnica zajedničkog projekta povezivanja elektronske naplate putarine u regionu.
Srpski TAG uređaj za elektronsku naplatu putarine od jula je moguće koristiti i u Severnoj Makedoniji, a građani te države prilikom prolaska kroz Srbiju takođe mogu da koriste svoj uređaj.
Savić navodi da je oko 40.000 vozača prekonfigurisalo TAG uređaje i koriste integrisanu naplatu putarine između dve zemlje Open Balkan ETC . Pri tom, oko 95 odsto su korisnici iz Srbije, a u integrisani sistem naplate putarine od avgusta je uključen i teretni saobraćaj.
Korisnici elektronske naplate putarine imaju popust od šest odsto na cenu putarine koju plaćaju preko TAG uređaja koji je povezan sa platnom karticom, kako bi se stimulisali da koriste ovaj sistem. Savić kaže da je sistem za jedinstvenu elektronsku naplatu putarine jednostavan za korišćenje i iskustvo u naplati putarina sa Severnom Makedonijom iz prethodna tri meseca govori da sistem radi perfektno.
Uključenje Hrvatske i Crne Gore
Pregovori sa Hrvatskom i Crnom Gorom su završeni i potpisani su protokoli o saradnji, a tehnički timovi rade na primeni sistema.
"Ne bih najavljivao i licitirao sa datumima. Hrvatski programerski tim intenzivno radi sa našim programerima. Ono što nas trenutno usporava jeste da treba da urade određene izmene u svom naplatnom sistemu. Pošto je Hrvatska članica Evropske unije, podležu strogoj primeni Zakona o javnim nabavkama”, objašnjava Savić.
Hrvatska nije potpisnica inicijative “Open Balkan” i ne može da bude priključena na softversko rešenje Open Balkan ETC, već će biti deo sistema Toll4All, na koji će biti povezane sve zemlje koje nisu potpisnice inicijative, ali kao i Srbija imaju zatvoreni sistem naplate putarina po pređenom kilometru.
Hrvatska ima sistem sličan nekim zemljama. Ulaskom u sam špic ovogodišnje turističke sezone korisnici Telepass uređaja iz Italije, Francuske i drugih zemalja u kojima se koristi taj model naplate putarine mogli su neometano i bez zaustavljanja i kupovine posebnog uređaja da prolaze kroz naplatne rampe na deonicama auto-puteva na kojima upravljaju Hrvatske autoceste.
Beta/Saša Đorđević
Cilj je da se ubrza protok ljudi na auto-putevima u Hrvatskoj. To je posebno bitno uzme li se u obzir da je Hrvatska primarno auto-destinacija, budući da najveći deo turista dolazi automobilima. Prošle godine su imali ukupno oko 17,8 miliona dolazaka turista, od kojih se više od 15,3 miliona odnosilo na strance.
U toj zemlji je prošle godine zabeleženo više od 186.000 dolazaka turista iz Srbije, a oni su ostvarili skoro 822.000 noćenja, pokazuje nacionalna statistika.
Slobodan Aćimović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu koji predaje ekonomiku saobraćaja i logistiku, potvrđuje da ovakav način jedinstvene naplate putarine ubrzava protok putnika i robe.
“U Hrvatskoj su velika zadržavanja na naplatnim rampama. Na naplatnoj stanici Lučko prema Rijeci tokom letnje sezone često nastane veća gužva nego na granici. Novi sistem naplate putarine će biti mnogo efikasniji jer ćemo prolaziti kroz naplatne stanice bez problema”, smatra Aćimović.
Prema njegovoj oceni, to je jedno tehničko-finansijsko pitanje koje uz malo dobre volje može lako da se reši. To vidimo na primeru Severne Makedonije da odlično funkcioniše i svako ko je letos putovao u Grčku na more mogao je da se uveri, dodaje Aćimović.
“Prosto se pitam zašto ovo do sada nije urađeno i kako se neko toga ranije nije setio”, kaže profesor Ekonomskog fakulteta.
Učešće u sistemu ponuđeno je i slovenačkom operateru mreže auto-puteva Darsu, ali nije bilo daljeg razgovora o konkretizaciji priključka. Kako su nam objasnili u Darsu, ne sprovode nikakve aktivnosti u vezi sa tim. U Sloveniji za kamione već važi elektronski sistem naplate putarine u slobodnom toku, po kome se putarina obračunava prema pređenom putu, dok se za putnička vozila primenjuje sistem elektronske vinjete koji se obračunava prema vremenskom periodu korišćenja auto-puteva.
Veća kontrola
Uvođenjem ovakvog elektronskog sistema naplate putarine, kada se sve digitalizuje, povećava se kontrola naplate, kaže profesor Aćimović. „Najviše gube oni koji vole da se ‘snalaze’.”
Savić to i potvrđuje. Kaže da Putevi Srbije imaju 100 odsto naplate, a susedne zemlje Mađarska i Bugarska, koje imaju satelitski sistem naplate putarine 85 do 90 odsto. Inače, jedan odsto nenaplaćene putarine predstavlja gubitak od tri miliona evra za državu.
“Osim što se brže prolazi kroz naplatne stanice, benefiti su mnogobrojni. To znači manje novca u gotovini u opticaju, manje inkasanata, manje brojača i, u krajnjem, manje izdvajanja za plate radnika”, navodi Savić.
On je podsetio i da je 2012, kada je uveden sistem elektronske naplate putarine u Srbiji, bilo oko 2.000 korisnika TAG uređaja, a danas je više od 740.000 aktivnih korisnika, a srpski sistem naplate putarine je jedan od najrazvijenijih u Evropi.
Ove godine se očekuje da će srpske auto-puteve koristiti 74 miliona vozila, a prosečni godišnji porast iznosi oko 7,5 odsto.
.webp){kind=icon}
