Može li Srbija da oživi CEFTA, koja je odavno klinički mrtva

Srbija će predsedavati CEFTA od sledeće godine i, iako je resorni ministar Tomislav Momirović to najavio pompezno, sprovođenje sporazuma o slobodnoj trgovini na Balkanu je potpuno blokirano i reč je o procesu koji je klinički mrtav. Zapao je u ćorsokak zbog političkih nesuglasica, pre svega na relaciji Beograd - Priština, tako da su privrede regiona zrele za novi oblik organizacije i saradnje između država koji će eliminisati slabosti CEFTA.

Evropska unija im je već ponudila izlaz u vidu plana rasta za Zapadni Balkan, stvaranja jedinstvenog tržišta i pristupa jedinstvenom tržištu EU, što predstavlja mnogo više od same trgovinske saradnje. 

Nenad Đurđević, savetnik predsednika Privredne komore Srbije, potvrđuje da članice preuzimaju predsedavanje po azbučnom redu, što je formalna i proceduralna odluka. Odluke donete na tehničkom nivou u okviru CEFTA su blokirane praktično tri godine i za to vreme nije doneta nijedna odluka na ministarskom nivou (zajednički komitet ministara), kaže on. Osim toga, direktor CEFTA serkretarijata još nije izabran, iako je prethodnom direktoru u martu 2023. istekao mandat. Članice nisu mogle da se dogovore ni oko konačne liste kandidata. 

CEFTA (engl. Central European Free Trade Agreement) jeste regionalni sporazum o slobodnoj trgovini koji okuplja zemlje centralne Evrope. Potpisan je 21. decembra 2006. godine. Članice CEFTA uključuju Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Severnu Makedoniju, Moldaviju, Srbiju i UNMIK/Kosovo (UNMIK formalno predstavlja, odnosno prisustvuje „u ime“ Kosova na sastancima tehničkih tela i na zajedničkom komitetu ministara).

Glavni cilj je stvaranje slobodne zone trgovine između zemalja potpisnica, što znači uklanjanje carinskih barijera i olakšavanje trgovine među tim zemljama.

Uzimajući u obzir značaj CEFTA za privredu Srbije, jer je CEFTA region naš drugi trgovinski partner posle EU, Srbija će se možda i potruditi da pokuša da oživi ovaj sporazum. "Mogu da se nadam da će tokom predsedavanja Srbije taj značaj dodatno biti prepoznat i da ćemo učiniti napore kako bi došlo do relaksiranja odnosa i sprovođenja usaglašenih odluka", kaže Đurđević. 

 

 

Kako ističe, sporazum ne funkcioniše iz političkih razloga. Svaka odluka u CEFTA se donosi jednoglasno i zahteva konsenzus u svakoj fazi odlučivanja, a pre usvajanja na zajedničkom komitetu.

"Kosovo, koje predstavlja UMNIK, traži da se promeni strana koja ga predstavlja i to čini stvar nemogućom. I na samim tehničkim sastancima strane su u mnogim slučajevima nekooperativne i sastanci su obeleženi dnevnom politikom, više nego stvarima kojima bi trebalo da se bave. U tom svetlu nadam se da će Srbija svojim predsedavanjem pokušati da napravi maksimalne napore da se proces relaksira i da se pronađe dobra volja za saradnjom, imajući u vidu da privreda Srbije ima najviše koristi od poslovanja u CEFTA regionu", kaže Đurđević. 

Kako ističe, takse od 100 odsto, koje je vlast na Kosovu uvela 2018. godine na robu iz Srbije, jeste politička odluka i direktno kršenje CEFTA sporazuma. Ponovilo se i ove godine, kada je blokiran uvoz robe iz Srbije, što je rezultiralo gubitkom srpskih kompanija oko 30 miliona evra mesečno. 

 

 

Prema njegovim rečima, posledica blokade se odrazila na povećanje cena robe na kosovskom tržištu, kao i na proizvodnju kompanija na Kosovu koje kupuju u Srbiji sirovine i poluproizvode, pa je na njihov pritisak delimično ukinuta blokada koja sada i dalje važi za finalne proizvode poreklom iz Srbije.

Međunarodne kompanije koje imaju proizvodnju u Srbiji plasiraju svoje proizvode preko trećih zemalja, što utiče na cenu proizvoda i podstiče inflaciju. Ovakva situacija šteti svima.

Prošle godine je robna razmena između Srbije i Kosova iznosila 519 miliona evra, što je 16,7 odsto više nego 2021. godine, od čega je Srbija plasirala robu u vrednosti većoj od 457 miliona evra, a kupovala robe u vrednosti od 51,7 miliona evra.  

Što ste tiče sprovođenja CEFTA sporazuma pokazalo se da u postojećem okviru ne postoji mehanizam za sankcionisanje strane koja ga krši.

To je 2019. godine prvi izgovorio Branko Azeski, predsednik Privredne komore Severne Makedonije. Bez uvijanja je tada na Kopaonik biznis forumu rekao da je CEFTA mrtva, ocenivši da je vreme za novi aranžman pod pokroviteljstvom EU, kojim bi se obezbedili mehanizmi da se sporazum poštuje, što sada nije slučaj. 

"Mislim da treba da se rodi nešto novo, neki novi oblik organizacije i saradnje između nas, koji će eliminisati slabosti CEFTA. Na ovakav način puštamo signal Briselu da nismo spremni da međusobno sarađujemo. Pokazali smo da nismo na nivou zadatka i da nismo sposobni da se nosimo s tim, pa kako ćemo onda da uđemo u EU", pitao je tada Azeski. 

Depositphotos

 

Đurđević takođe kaže da je potrebno reorganizovati način i institucionalni okvir koji obezbeđuje regionalnu ekonomsku saradnju, pa i CEFTA sporazum. EU je ponudila Plan rasta, koji podrazumeva stvaranje jedinstvenog tržišta na Zapadnom Balkanu kao preduslova za pristupanje jedinstvenom tržištu EU. 

"To je prilika da se ove stvari bitno promene. Potreban je sporazum koji se pre svega fokusira na šest država Zapadnog Balkana, imajući u vidu da Moldavija, Gruzija i Ukrajina imaju poseban „duboki“ sporazum o trgovini sa EU koji je mnogo širi nego CEFTA i naš SSP i omogućava im pristup jedinstvenom tržištu EU po ispunjenju uslova“, kaže Đurđević.  

Potrebno je, kaže, naći mehanizam koji uvezuje Zapadni Balkan u iskrenu saradnju koja podrazumeva kooperaciju u donošenju i sprovođenju odluka koje vode stvaranju jedinstvenog tržišta na Zapadnom Balkanu, a po normama i  standardima EU.  

"Za jedinstveno tržište na Balkanu mora da se obezbedi okvir koji će omogućiti da dođe do intenzivne saradnje među ministarstvima, kao i koordinaciju na najvišem političkom nivou kako bi sporazumi i njihovo sprovođenje koji se usvajaju u procesu pridruživanja EU, a koje EU validira, mogli da se automatski priznaju i važe kao standard i u drugim zemljama Zapadnog Balkana, bez obaveze da prođu kroz dodatnu 'validaciju'", objašnjava Đurđević.

U ovom trenutku, svaka zemlja pregovara odvojeno sa EU i usvaja određene standarde, primenjuje ih na svojoj teritoriji. Istovremeno svaka EU regulativa koja se tiče slobodne trgovine pregovara se dodatno kroz CEFTA prolazeći kroz više nivoa usaglašavanja i blokiranja, što praktično dovodi do toga da region kasni za sprovođenjem standarda EU. To direktno ima uticaj na konkurentnost privreda regiona i naših kompanija i povećanje troškova poslovanja.  

"CEFTA je pre svega trgovinski sporazum, međutim, s vremenom pojavila se potreba za regulisanjem trgovine uslugama (e-commerce) priznavanjem obrazovnih kvalifikacija, slobodnog kretanja kapitala, itd., što sve predstavlja deo Berlinskog procesa čiji je CEFTA značajni deo, učinivši postojeći pravni okvir neadekvatnim da se nosi sa svim novim izazovima“, kaže Đurđević. 

On naglašava da novi plan rasta EU za Zapadni Balkan predviđa stvaranje jedinstvenog tržišta na ovom prostoru, kao preduslova za pristup jedinstvenom tržištu EU. 

Depositphotos

 

Ukoliko bi došlo do harmonizacije procedura i dokumentacije, ukidanja vancarinskih barijera, stvaranja zajedničkih preduslova za investiranje, slobodnog kretanja radne snage, došlo bi do stvaranja preduslova za značajno povećanje ekonomskog razvoja Zapadnog Balkana, što je i preduslov za održivije učešće u jedinstvenom tržištu EU, smatra Đurđević.

Imajući u vidu da je CEFTA u ovom trenutku blokirana i imajući u vidu nove mogućnosti koje novi plan rasta EU nudi, nužno je da se napravi drugačiji aranžman na samom Zapadnom Balkanu koji bi podrazumevao intenzivnu i bližu saradnju na stvaranju preduslova za stvaranje jedinstvenog tržišta, naglašava Đurđević. 

Inicijativa "Otvoreni Balkan", čije su potpisnice Srbija, Severna Makedonija i Albanija, iako nije uspela da motiviše sve na Zapadnom Balkanu da uzmu učešće u njoj, pokazala je da je politička volja preduslov za ostvarivanje postignutih dogovora.  

Na samitu EU - Zapadni Balkan, Ursula von der Leyen, predsednica EK, rekla je da ekonomije Zapadnog Balkana danas stoje na oko 35 odsto proseka EU. Zajedničko regionalno tržište moglo bi da poveća BDP Zapadnog Balkana za deset odsto. Novi plan rasta ima potencijal da udvostruči veličinu ekonomije regiona u roku od jedne decenije, rekla je ona objašnjavajući koje će sve koristi države imati.