Amerika okreće leđa Evropi na radost Moskve

Dok političari, vojni funkcioneri i stručnjaci Evropske unije sve otvorenije razmatraju u javnosti da li već žive u ratu ili im se tek bliži veliki sukob sa Rusijom, evropske prestonice su krajem prošle nedelje dobile bar dva geopolitička šamara od svog bezbednosnog "starijeg" brata s druge strane Atlantika.

Najpre je objavljena nova Strategija nacionalne bezbednosti SAD u kojoj Evropa više nije sagledana kao bezbednosno-politički partner u stabilnosti, već kao kontinent u civilizacijskom padu od kojeg Vašington zahteva da preokrene migracione trendove, obnovi suverene nacionalne države, odustane od regulatornih ovlašćenja i preuzme punu odgovornost za sopstvenu odbranu.

Bezmalo istovremeno novinska agencija Reuters je objavila ekskluzivno otkriće da je administracija predsednika SAD Donalda Trumpa poručila evropskim diplomatama u Vašingtonu da SAD očekuju od Evrope da do 2027. godine preuzme većinu konvencionalnih odbrambenih kapaciteta NATO-a, od obaveštajnih kapaciteta do raketnih sistema.

Ova dva geopolitička šamara iznenadila su mnoge u Evropi, a mnoge i uplašile, jer su stigli u trenutku kada su evropski lideri, poput francuskog predsednika Emmanuela Macrona i nemačkog kancelara Friedricha Merza, upozoravali ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da postoji mogućnost da ih SAD izdaju u mirovnim pregovorima sa Rusijom.

Bloomberg

 

Štaviše, strah i da će EU biti izdana pojačalo je to što lideri EU nisu još uspeli da pronađu konsenzus oko toga kako da za finansiranje Ukrajine uzmu ruske milijarde evra sa zamrznutih računa u evropskim finansijskim institucijama, budući da im je u Vašingtonu već rečeno da oni planiraju da uzmu tih oko 140 milijardi evra. Uostalom, Trumpova administracija je već to uvrstila u svoj predlog mirovnog plana oko čijeg se konačnog oblika lome koplja između Moskve, Vašingtona i Kijeva.

I dok Evropu plaši američko okretanja leđa, naročito kratak rok da evropske članice Sevetnoatlantske alijanse preuzmu odgovornost za sopstvenu odbranu, Rusija ne krije svoje zadovoljstvo ovakvim geopolitičkim obrtom.

Strateški zemljotres

Američka vlada oštro je kritikovala Evropu u svojoj novoj Strategiji nacionalne bezbednosti, navodeći da EU potkopava političke slobode, suzbija političku opoziciju i suočava se sa gubitkom nacionalnih identiteta, postavljajući pitanja o tome da li određene evropske zemlje mogu ostati pouzdani saveznici za SAD. U novoj strategiji izneta je i ocena da Evropi preti brisanje iz civilizacije zbog pada nataliteta, masovnih migracija, restrikcije slobode govora, suzbijanja patriotskih snaga.

U strategiji Vašington zahteva da Evropa preokrene trendove migracije, obnovi suverene nacionalne države, odustane od prekoračenja u regulatornim ovlašćenjima i preuzme punu odgovornost za svoju odbranu. Osim toga, poziva se na okončanje širenja NATO-a, pregovore o brzom okončanju rata u Ukrajini, kao i obnovu strateške stabilnosti sa Rusijom kako bi se izbegao direktan sukob NATO-a i Rusije.

Bloomberg

 

Amerika zahteva od Evrope da sa njom uskladi trgovinske politike protiv Kine, dok istovremeno insistira da evropska tržišta budu otvorena za američku robu i tehnologiju, pri čemu očigledno i otvoreno ukazuje da su države centralne i istočne Evrope njoj poželjni partneri.

Ovom strategijom SAD se pozicioniraju kao kulturno i politički korektivna sila za Evropu, otvoreno podržavajući patriotske pokrete i suverenističke stranke kako bi preoblikovale pravac kontinenta. Iako su ove ključne tačke nove američke strategije Evropljani već čuli početkom godine u govoru potpredsednika SAD JD Vancea na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, kako ironično ocenjuju pojedini analitičari, ne bi trebalo nikad potcenjivati sposobnost Evropljana da budu šokirani Trumpom.

I zaista, mejnstrim političke i intelektualne evropske elite su šokirane ovim "strateškim zemljotresom" jer se, kako ocenjuje nemački analitičar Wolfgang Munchau, i dalje drže tih ideja o kraju istorije koje su karakterisale zapadno političko razmišljanje između 1990. i 2020. godine. Kako ističe ovaj direktor analitičarske agencije "Eurointelligence", evropski mediji i mnogi njeni intelektualci su tvorevine tog perioda, pri čemu "mrze američki pokret MAGA (Učinimo Ameriku ponovo velikom) i njene evropske mutante, ali ne razumeju zašto se oni dešavaju".

"Uspon Marine Le Pen i Nigela Faragea vide kao rusku zaveru, koju podržava i potkrepljuje štetna velika tehnološka industrija. Oni stalno upiru prstom i vrište i stalno gube bitke. I stalno potcenjuju Trumpa – svoju fatalnu grešku", ističe Munchau u autorskom tekstu pod naslovom "Kako je Trump pokorio Evropu" za britanski portal "Unherd" i dodaje da je nova američka strategija "možda odvratna dok pokušava da izgradi novi nacionalizam, ali je to spoljnopolitička izjava koju treba shvatiti ozbiljno" te da je slična upozorenja Trump uputio i po pitanju ekonomske politike, koje Evropljani nisu shvatili ozbiljno.

Munchau ukazuje da nova strategija vaskrsava Monroeovu doktrinu iz 1823. godine, iako postoje kontradikcije, budući da je doktrina navodila da SAD neće tolerisati mešanje svojih bivših kolonijalnih sila u svoje unutrašnje poslove i da se isto tako neće mešati u politiku drugih zemalja, a Trumpova strategija eksplicitno zagovara mešanje u politiku drugih.

"Trump, kao i Monroe, vidi strane zemlje kao transakcione poslovne partnere ili konkurente, ili oboje. Ali došlo je do premeštanja tradicionalnih uloga. Danas se EU smatra konkurentom, a Rusija budućim poslovnim partnerom. Trump je takođe srećan što sklapa dogovore sa arapskim liderima, uključujući Ahmeda al Sharaa, sirijskog predsednika i bivšeg člana Al Kaide", ističe on i dodaje da nije ni čudo što je spoljnopolitička ekipa stare škole zbunjena.

Musk u borbi protiv EU

Veliki zaokret u višedecenijskoj spoljnoj i bezbednosnoj politici Vašingtona, posebno u transatlantskim odnosima, briselski zvaničnici nastoje da prihvate optimistično.

"Mnogo je kritika na naš račun, ali su neke istinite. Evropa je potcenjivala svoju snagu u odnosu prema Rusiji i mislim da bi trebalo da imamo veće samopouzdanje. Amerika je i dalje naš najveći saveznik, što piše i u dokumentu", izjavila je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kallas, na Doha Forumu u Kataru. "U interesu je Sjedinjenih Država da Evropa opstane i da se držimo zajedno."

Bloomberg

 

I nemački šef diplomatije Johann Wadephul istakao je da SAD "jesu i ostaće naš najvažniji saveznik u alijansi".

"NATO je osnovan na zajedničkim vrednostima, što znači da možemo razgovarati i o drugim temama, ali smatram da pitanje slobode govora ili organizacije naših društava, kao i ovde u Nemačkoj, ne spada u tu kategoriju. Ne treba niko da nam daje savete o tim pitanjima, ona su regulisana našim Ustavom", izjavio je nemački ministar spoljnih poslova.

Međutim, transatlantske tenzije su dodatno porasle pošto je EU kaznila društvenu mrežu X sa 120 miliona evra zbog kršenja obaveza o dostupnosti informacija. Vlasnik mreže Elon Musk pozvao je na ukidanje EU, objavivši 83 komentara o Evropi u prvih 24 časa od objavljivanja kazne. I potpredsednik SAD Vance je poručio Briselu da treba da podrži slobodu govora, a ne da napada američke kompanije.

Ipak, nova američka strategija privlači više pažnje evropskih komentatore od kojih neki ovo vide kao "istorijsku prekretnicu" za EU te da je "upozorenje nesumnjivo: svetla se gase i od sada će na EU biti da garantuje sopstvenu bezbednost".

"Ovo nema nikakve veze sa nedoslednostima koje su karakterisale Trumpovo ponašanje u drugim prilikama, već je deo pažljivo osmišljene strategije za rekonfiguraciju svetskog poretka", ističe u uvodniku urednički kolegijum španskog lista "El Mundo", dodajući da promena kursa Vašingtona predstavlja "istorijski izazov za Evropu".

Za pojedine evropske komentatore ovo je dokaz da SAD "napuštaju demokratske vrednosti" i žele da "sve evropske nacije postanu poput Mađarske", ali geostratezi ukazuju da je ovo zapravo dokaz da Evropa više nije centar gravitacije u globalnoj geopolitici te da je pre "tampon zona i igralište koje mora biti stabilizovano kako bi SAD mogle efikasnije da se suprotstave Kini". Kako ističe geostrateška analitičarka Velina Čakarova, ovo je najjasnija artikulacija američke namere da Evropa bude "kulturološki evropska, strateški autonomna od Brisela, vojno samostalna, ekonomski povoljna za Sjedinjene Države i geopolitički podređena vašingtonskoj hijerarhiji interesa u novonastajućem svetskom poretku Drugog hladnog rata". Kako ističe, nova američka strategija se na nekoliko načina usklađuje sa okvirom Drugog hladnog rata, koji se vodi između SAD i osovine Kina-Rusija.

Bloomberg

"Evropa više nije ravnopravni pol, već podređeni bok u američkom sistemu, a primarni cilj Vašingtona je da oslobodi resurse za indo-pacifičku konfrontaciju sa Kinom", ističe Čakarova u objavi na društvenoj mreži X i dodaje da nova američka Strategija nacionalne bezbednosti želi da "neutrališe ruski front diplomatski kako bi izbegla konfrontaciju na dva fronta".

Moskva zadovoljna 'okretanjem broda'

Za švedsku komentatorku Therese Larsson Hultin američka objava ne bi trebalo da bude iznenađenje, jer je ovaj kurs bio na pomolu još od Minhenske bezbednosne konferencije. U švedskom listu "Svenska Dagbladet" ona ističe da jedna stvar koja se svakako ističe jeste to da Rusija, stari zakleti neprijatelj SAD, nije ni kritikovana niti je opisana kao pretnja.

Zapravo, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je tokom vikenda dao znak odobrenja iz Moskve, rekavši da su promene u Trumpovoj strategiji "uglavnom u skladu sa našom vizijom". A pohvale su stigle i od bivšeg predsednika Ruske Federacije Dmitrija Medvedeva, koji je sada zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije.

"Novi dokument više liči na pokušaj okretanja ogromnog broda koji je dugo išao po inerciji i napokon odlučio da promeni kurs. U ažuriranoj strategiji Vašington prvi put posle mnogo godina otvoreno govori o potrebi obnavljanja strateške stabilnosti u Evroaziji i unapređenju odnosa sa Rusijom", ističe Medvedev, dodajući da za Rusiju to znači da se otvara prostor za manje-više civilizovanu diplomatiju. "To nisu prijateljski zagrljaji, ali je prilično jasan signal. Sjedinjene Države su spremne da razgovaraju o arhitekturi bezbednosti, a ne samo da smišljaju beskonačne, a što je najvažnije – besmislene sankcije. Istina, nova ograničenja za rusku naftu znače nastavak dosadašnjeg kursa."

Bloomberg

 

Da američko okretanja leđa Evropljanima raduje zvaničnu Moskvu, videlo se i po tome što su se u Muskovo obrušavanje na EU zbog "gušenja slobode govora" kažnjavanjem platforma X uključili, između ostalih i Medvedev kao i Kiril Dmitrijev, glavni operativac Vladimira Putina za pregovore sa Trumpovom administracijom i predsednik Ruskog državnog investicionog fonda.

I dok su ruski najviši zvaničnici "branili" slobodu govora Evropljana, nije moglo da se ne primeti da oni svojim nalozima na X-u pristupaju preko VPN softvera, jer X, ali i druge američke društvene platforme, kao što su Facebook, Instagram, FaceTime, Snapchat, WhatsApp i YouTube, u potpunosti blokirani ili dobrim delom ograničeni za korisnike na teritorije Rusije. Ruska vlast je uvela ograničenja, pozivajući se na razloge zaštite nacionalne bezbednosti, borbe protiv lažnih vesti i opasnosti od terorizma.

NATO prepušten Evropljanima

A da nova američke strategija sadrži i konkretne rokove, otkrila je novinska agencija Reuters, objavivši da su diplomate nekoliko evropskih misija u Vašingtonu prošle nedelje informisane u Pentagonu da SAD žele da Evropa do 2027. godine preuzme većinu konvencionalnih odbrambenih kapaciteta NATO-a od obaveštajnih podataka, preko trupa, do nenuklearnih raketa te da nisu zadovoljne koracima koje je Evropa napravila u jačanju svojih odbrambenih kapaciteta od sveobuhvatne ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine.

Pozivajući se na pet izvora upoznatih sa diskusijom, Reuters je naveo da su američki zvaničnici rekli svojim kolegama da ako Evropa ne ispuni zahteve u ovom roku, SAD bi mogle da prestanu da učestvuju u nekim mehanizmima koordinacije odbrane NATO-a. Nije jasno kako bi SAD merile evropski napredak, niti da li je 2027. godina rok koji predstavlja stav Trumpove administracije ili samo stavove nekih zvaničnika Pentagona, budući da u Vašingtonu postoje značajna neslaganja oko vojne uloge koju bi SAD trebalo da igraju u Evropi.

Bloomberg

 

Nekoliko evropskih zvaničnika je reklo da rok 2027. nije realan bez obzira na to kako Vašington meri napredak, jer Evropi treba više od novca i političke volje da zameni određene američke vojne kapacitete u tako kratkom roku. Osim toga, pojedini vojni kapaciteti se ne mogu jednostavno kupiti čak i kad se ne bi čekalo na isporuku kao što je posredi sa američkim vojnim avionima i raketnim sistemima. Konkretno, u pitanju je prikupljanje obaveštajnih podataka, nadzor i izviđanje, koji su se pokazali ključnim za ukrajinske ratne napore i u kojima su na Zapadu američka vojska i obaveštajne službe dominantne.

Iako je EU već postavila cilj da kontinent bude spreman za samoodbranu do 2030. godine te da moraju da popune rupe u svojoj protivvazdušnoj odbrani, dronovima, kapacitetima za sajber-ratovanje, municiji i drugim oblastima, analitičari i pojedini zvaničnici priznaju da je čak i taj rok veoma ambiciozan.

Kratkoročno gledano, Evropljani će jednostavno morati da podlegnu provokacijama koje dolaze iz Bele kuće, smatra komentator švajcarskog lista "Tages-Anzeiger" Nicolas Richter te da istrajavanje u "laskanju i zlatnim poklonima" Trumpu uz istovremena obećanja o ulaganjima u sopstvenu bezbednost, zahteva element samoodricanja.

"Ali to je neophodno, jer trenutno nam je neophodno 80.000 američkih vojnika stacioniranih u Evropi", navodi Richter i dodaje da Evropljani ne bi trebalo ni da tolerišu napade na svoje demokratije niti da okreću leđa EU, jer bi to "samo olakšalo Vašingtonu i Moskvi da podele Evropu".

Što se više klanja pred Trumpovim nogama, to će on više koristiti američku moć da Evropljane podeli i ponizi, navodi komentator "The Sunday Timesa" Matthew Syed, ističući da bi svi zapadni političari iz praktičnih razloga trebalo da pretpostave da Trump neće poštovati garancije NATO-a.

"To bi nas konačno moglo naterati da ozbiljno shvatimo odbranu, da stanemo na sopstvene noge. To je, naravno, veliki izazov za našu zemlju i kontinent. Alternativa je da postanemo žrtve sve nemilosrdnijeg iznuđivanja, ne samo od Trumpa već i od Vladimira Putina i Xi Jinpinga“, navodi Syed i dodaje da bi se moglo reći da smo "na neki način to zaslužili".