Evropa pred najvećim izazovom u nastojanju da izbegne razlaz sa SAD

Poruka iz Vašingtona ovoga puta bila je kristalno jasna. U Nacionalnoj strategiji bezbednosti na 33 strane, koju je potpisao predsednik Donald Trump, Bela kuća poručuje da Evropi preti da bude izbrisana ukoliko ne promeni svoj politički kurs i kulturni pristup.

Za Keira Starmera, Emmanuela Macrona i Friedricha Merza, trenutak u kojem je njihov najvažniji saveznik plasirao ovu poruku - veoma sličnu februarskom govoru potpredsednika JD Vancea u Minhenu - nije mogao biti znakovitiji. Objavljena je baš u trenutku kada rat Rusije protiv Ukrajine ulazi u potencijalno prelomnu fazu.

Evropski lideri sve su zabrinutiji zbog napora SAD da proguraju sporazum koji je, kako tvrde, u dobroj meri skrojen u dogovoru sa Moskvom i koji bi predstavljao faktičku kapitulaciju Zapada. To je ozbiljno poljuljalo poverenje u Trumpovu administraciju širom kontinenta i otvorilo pitanje od suštinske važnosti: ako se transatlantska veza raspada, može li Evropa sama da se odbrani?

Diplomate u Evropi često porede bavljenje Trumpovom politikom prema Ukrajini sa vožnjom rolerkosterom - a trenutno se nalaze na ivici posebno strmog pada.

Starmer je još u oktobru za Bloomberg izjavio da su saveznici Kijeva verovali da se situacija popravlja. Kriza iz Trumpovog Ovalnog kabineta i njegov napet susret sa Zelenskim, kao i sastanak na Aljasci sa Vladimirom Putinom, delovalo je da su za njima. SAD su čak nakratko zaoštrile stav prema Moskvi, uvodeći sankcije ključnim ruskim energetskim kompanijama.

Volodimir Zelenski, Donald Trump i JD Vance tokom sastanka u Ovalnom kabinetu Bele kuće u Vašingtonu u februaru | Bloomberg

Partneri Ukrajine smatrali su da, ako Kijev izdrži zimu uz dovoljno vojne i finansijske podrške, ekonomski problemi Rusije sledeće godine mogu ozbiljno oslabiti Putinovu poziciju za pregovore.

Ipak, evropski zvaničnici nikada nisu očekivali da će sve ići glatko. I bili su u pravu: prošlog meseca pojavio se novi američko-ruski mirovni predlog, pa su Evropljani ponovo posegnuli za uobičajenom taktikom - javno podržati američki napor, a u praksi računati na to da će Putin taj predlog odbiti.

Ovoga puta, međutim, ta taktika je dovedena do krajnjih granica. I niko nije siguran da postoji plan B.

Kada je Bloomberg objavio da je američki izaslanik Steve Witkoff savetovao Rusiju kako da predstavi svoj predlog Trumpu, poverenje mnogih evropskih vlada u američke pregovarače naglo je opalo. Macron je, prema pisanju Der Spiegela, tokom razgovora evropskih lidera upozorio da SAD možda nameravaju da "izdaju" Ukrajinu. Merz je, navodno, optužio Amerikance da se "igraju".

Istovremeno, u sopstvenom strateškom dokumentu SAD tvrde da Evropljani imaju "nerealna očekivanja" u vezi sa ratom i da kontinent pokazuje "manjak samopouzdanja", posebno u odnosima sa Rusijom.

Za Britaniju je situacija posebno osetljiva. Starmer nastoji da zemlju prikaže kao najpouzdanijeg ukrajinskog saveznika i evropsku državu koja je najbliža SAD. S obzirom na neraskidivu prirodu vojno-obaveštajnog partnerstva Londona i Vašingtona, pucanje specijalnog odnosa za britanske zvaničnike je praktično nezamislivo.

Upravo zato London nastoji da reaguje smirenije od pojedinih evropskih prestonica. Britanski zvaničnici ističu da se ranija upozorenja o skorom sporazumu nisu obistinila, da je Putin nedavno odbio američke predloge i da je nacrt dogovora navodno donekle izmenjen u korist Kijeva.

Ipak, evropski zvaničnici smatraju da se ovoga puta igra menja. Poslednjih nedelja komunikacija sa SAD i Ukrajinom, tvrde, nije jednostavna. Sve više se računa i na mogućnost da Trump jednostavno odustane ako ne dobije dogovor kakav želi.

"Postoji realan rizik da se SAD povuku i prepuste Evropi da se sama nosi s celim problemom", kaže John Foreman, bivši britanski vojni izaslanik u Moskvi i Kijevu. "Rečenice tipa 'bićemo rame uz rame koliko god treba' nisu strategija. Ako se SAD povuku, Evropa će morati da odluči može li sama da iznese vojnu i finansijsku podršku Ukrajini."

Zelenski se istovremeno suočava sa pritiscima iz SAD i sopstvene zemlje, gde korupciona afera potresa njegov tim i potencijalno slabi položaj Kijeva u pregovorima, navodi jedan zvaničnik.

Neizvesno je i da li Evropa može da obezbedi stabilan mehanizam finansiranja pomoći Ukrajini. Predlog da se koristi zamrznuta imovina ruske centralne banke još nije dobio zeleno svetlo - Belgija ga blokira, a SAD mu se protive. Merz je oštro reagovao na mogućnost da SAD prisvoje tu imovinu, poručivši da "nema govora o tome da novac koji Evropa mobiliše pripadne SAD".

Glavni cilj evropskih država jeste da spreče scenario u kojem oslabljen Zelenski, pod pritiskom SAD, povlači trupe iz Donbasa i prihvata sporazum bez ozbiljnih bezbednosnih garancija SAD. To, smatraju zvaničnici, ne bi bio održiv mir, već uvod u širi i opasniji rat sa Rusijom. Delegacije iz evropskih država odlaze u SAD narednih dana upravo da razmotre trenutno stanje pregovora.

Evropa - a naročito Britanija - još se nada da će se Trump vratiti na svoj oktobarski stav, ponovo videti Putina kao glavnu prepreku miru i pojačati ekonomski pritisak na Rusiju. Ali istovremeno, lideri se sve više pribojavaju mogućnosti da Trump jednostavno digne ruke.

Prema rečima jednog zapadnoevropskog zvaničnika, postoji više verzija takvog scenarija. Najgori bi bio da Trump popusti Moskvi, zabrani korišćenje američkog oružja u Ukrajini i prekine obaveštajnu saradnju sa Kijevom - čime bi Evropa ostala potpuno sama. Manje loša varijanta bila bi da Trump proglasi da je to sada evropski rat, ali ipak nastavi prodaju oružja NATO-u i zadrži obaveštajnu saradnju.

Starmer, Macron i Merz smatraju svojom ključnom misijom sprečavanje raskola između SAD i Evrope - nečega što vide kao jedan od strateških ciljeva Rusije. Sama ta ideja pokazuje kolika je zavisnost Evrope od Amerike.

"Evropa se predugo oslanjala na bezbednosni kišobran SAD, premalo ulagala, ignorisala signale američkog povlačenja i nije se dovoljno pripremila", kaže Foreman. "Posledice takvog pogrešnog proračuna sada su potpuno vidljive."

Sva trojica evropskih lidera suočavaju se i sa desnicom u sopstvenim zemljama, koja ima otvorenu podršku pojedinih nacionalističkih saradnika Trumpa, poput Vancea. Američka strategija čak nagoveštava da bi u Evropi trebalo sprovesti političke promene kako bi se "ponovo uspostavili uslovi strateške stabilnosti širom evroazijskog prostora i smanjio rizik od sukoba Rusije i evropskih država".

Ipak, dokument završava porukom da SAD ostaju angažovane: "Ne samo da ne možemo da priuštimo da otpišemo Evropu - to bi bilo i potpuno kontraproduktivno."