Izrael napao iranska nuklearna postrojenja

Izrael je u petak ujutru izveo talase vazdušnih napada na iranski nuklearni program i lokacije balističkih raketa, što predstavlja veliku eskalaciju sukoba između dve neprijateljske strane i povećava rizik od šireg rata na Bliskom istoku.

Eksplozije su odjekivale širom Teherana, Natanca, gde se nalazi jedno od ključnih nuklearnih postrojenja Irana i drugih gradova, prema lokalnim izveštajima i objavama na društvenim mrežama. Premijer Izraela Benjamin Netanyahu izjavio je da je Izrael "pogodio srce iranskog programa za obogaćivanje uranijuma", kao i visoke nuklearne naučnike i vojne komandante.

Iranska državna televizija je izvestila da su u izraelskim napadima poginuli komandant Islamske revolucionarne garde Hossein Salami, i načelnik Generalštaba oružanih snaga Mohammad Bageri.

Cena nafte skočila je za 10 odsto u petak, dok su američki fjučersi na akcije zabeležili pad.

Netanyahu je izjavio da će operacija "trajati onoliko dana koliko bude potrebno da se ukloni ova pretnja". Početni napadi su bili "veoma uspešni", dodao je, uz napomenu da Izraelci treba da se pripreme na odmazdu i da budu spremni da provode duže vreme u skloništima.

Bloomberg

 

Vrhovni vođa Irana, ajatolah Ali Khamenei, rekao je da će Izrael platiti veoma visoku cenu i da treba da "očekuje snažan odgovor iranskih oružanih snaga".

Portparol iranskih oružanih snaga izjavio je da bi i američki ciljevi u regionu mogli biti meta.

Vlada Netanyahua naredila je napade, očigledno prkoseći predsedniku SAD Donaldu Trumpu, koji je u četvrtak izjavio da ne želi da Izrael napadne Iran. On je rekao da njegova administracija ostaje "posvećena diplomatskom rešenju iranskog nuklearnog pitanja". Trump je takođe sugerisao da ne veruje da je napad bio neposredno predstojeći.

Nekoliko sati nakon napada, Trump je za Fox News izjavio da je bio upoznat s izraelskom akcijom pre nego što se dogodila i da se nada da će Iran nastaviti pregovore o nuklearnom sporazumu.

Bloomberg

 

"Iran ne može imati nuklearnu bombu i nadamo se povratku za pregovarački sto. Videćemo. Nekoliko osoba iz rukovodstva se neće vratiti", izjavio je Donald Trump u telefonskom intervjuu za Fox News sa voditeljem Bretom Baierom.

Dve zemlje je trebalo da održe narednu rundu pregovora u nedelju u Omanu. Nije jasno da li će se ti pregovori i dalje održati. Vlada Omana u prvoj reakciji neke zalivske države saopštila je da su izraelske akcije nepromišljene i da će potkopati regionalnu bezbednost.

Sjedinjene Američke Države "nisu učestvovale" u izraelskim napadima, izjavio je državni sekretar Marco Rubio. On je upozorio Iran da ne cilja američke interese ili osoblje kao odgovor na napade.

Napadi na Iran mogli bi da još dublje gurnu Bliski istok, koji je već duboko pogođen sukobima od kada je palestinska militantna grupa Hamas napala Izrael iz Gaze u oktobru 2023, u krizu, i da negativno utiču na svetsku ekonomiju.

"Postoji visok rizik da će ovo prerasti u širi regionalni sukob", navode analitičari Bloomberg Economics, uključujući Jennifer Welch, Adama Farrara i Toma Orlika. Najjasniji udar na svetsku ekonomiju doći će kroz porast cena energije, dodaju oni.

Iako je Iran saopštio da njegovi rafinerije nafte i rezervoari za skladištenje nisu oštećeni, cena sirove nafte je skočila i do 13 odsto. Brent je porastao za 9,3 odsto i dostigao cenu od 75,80 dolara po barelu u 12.22 po lokalnom vremenu u Singapuru.

Investitori su se okrenuli sigurnim ulaganjima kao što su američke državne obveznice i zlato. Američki terminski indeksi pali su za oko 1,5 odsto

"Zabrinjavajuća odluka Izraela da pokrene vazdušne napade na Iran predstavlja nepromišljenu eskalaciju koja rizikuje izazivanje regionalnog nasilja", rekao je senator Jack Reed, vodeći demokrata u Odboru za oružane snage Senata, u saopštenju. On je poručio da Trump i druge zemlje moraju da se založe za "diplomatsku deeskalaciju pre nego što ova kriza izmakne kontroli".

Republikanski političari su se uzdržali od kritika na račun Izraela i uglavnom su naveli da je zemlju isprovocirao Iran.

Ministar odbrane Izraela Israel Katz izjavio je da se radilo o "preventivnom napadu" u kojem su korišćeni projektili i dronovi.

Teheran je više puta tvrdio da su njegove nuklearne aktivnosti isključivo u mirnodopske, civilne svrhe. Međutim, Iran je značajno proširio obogaćivanje uranijuma od 2019. godine kao odgovor na povlačenje Trumpove administracije iz nuklearnog sporazuma iz 2015, koji je potpisan tokom mandata Baracka Obame.

Trumpovi pokušaji da postigne novi sporazum, otkako se u januaru vratio na vlast, napreduju sporo i s prekidima. Dve strane se teško usaglašavaju oko ključne tačke spora: Sjedinjene Američke Države, zajedno sa Izraelom, tvrde da se Iranu ne sme dozvoliti obogaćivanje uranijuma, dok Teheran insistira na tome da mora zadržati to pravo. Islamska republika navodi da joj je obrada uranijuma, makar na niskom nivou, neophodna za civilne svrhe poput napajanja nuklearnih elektrana.

Iran je dodatno zaoštrio tenzije u četvrtak, kada su zvaničnici najavili otvaranje novog postrojenja za obogaćivanje uranijuma. To se desilo nakon što je Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA), nuklearni nadzornik Ujedinjenih nacija, saopštila da Iran ne poštuje svoje međunarodne obaveze. Ova odluka IAEA mogla bi dovesti do ponovnog uvođenja širokih sankcija Ujedinjenih nacija protiv Irana.

"SAD pokušavaju da pregovaraju, ali to ne vodi nikuda", rekao je Matt Kroenig, viši direktor Scowcroft centra za strategiju i bezbednost pri Atlantskom savetu, u intervjuu. "Dogovor jednostavno nije bio moguć."

"Izrael nikada neće dozvoliti onima koji pozivaju na naše uništenje da razviju sredstva za ostvarenje tog cilja", izjavio je premijer Izraela Benjamin Netanyahu.

Izrael je zatvorio svoj vazdušni prostor do daljeg, dok je Iran obustavio rad glavnog aerodroma u Teheranu. Obe zemlje, zajedno sa susednim državama uključujući Irak, više puta su zatvarale i ponovo otvarale svoj vazdušni prostor od 7. oktobra 2023, kada je Hamas napao Izrael.

Prva zatvaranja dogodila su se kada je Teheran u aprilu prošle godine lansirao raketni napad na Tel Aviv, što je dovelo do toga da su i susedne zemlje satima preusmeravale letove.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar