MMF optimističan, ali upozorava na rizike

Ekonomija Srbije će porasti za tri odsto u 2025. godini i ubrzati na četiri odsto u 2026. godini, a očekivani rast će biti podržan državnim investicijama i širenjem izvozne baze prerađivačke industrije. To je saopštio Međunarodni monetarni fond (MMF) u sredu posle završetka posete Srbiji u okviru prve revizije aranžmana Instrumenta za koordinaciju politika (PCI), smanjivši prognozu rasta za ovu godinu sa prvobitnih 4,2 na 3,5 odsto, a sada na tri odsto.

 

 

MMF ocenjuje da je inflacija pala unutar ciljanog okvira Narodne banke Srbije (NBS), dok su devizne rezerve ostale na visokom nivou, a javni dug nastavlja da opada. 

Težište sporazuma između MMF-a i Vlade Srbije je na fiskalnoj disciplini. Srpske vlasti ostaju posvećene ograničenju budžetskog deficita na najviše tri odsto bruto domaćeg proizvoda od 2025. do 2027. godine. Ova ograničenja biće podržana posebnim pravilima o rastu plata u javnom sektoru i penzija.

MMF je istakao da će svi dodatni rashodi morati da se uklope u taj okvir kroz preraspodelu budžeta i prioritetizaciju kapitalnih ulaganja. Spoljnotrgovinski bilans Srbije se pogoršao u odnosu na prošlu godinu, što MMF pripisuje većem uvozu izazvanom javnim investicijama i slabijem izvozu usled izazovne globalne klime.

Priliv stranih direktnih investicija je usporen, ali se i dalje očekuje da zajedno sa izvozom doprinese daljem jačanju deviznih rezervi. MMF takođe upozorava na rizike po srpsku privredu, uključujući potencijalno usporavanje globalne ekonomije, geopolitičke tenzije i unutrašnje političke nestabilnosti, ali dodaje da je Srbija stvorila značajne finansijske rezerve koje joj omogućavaju odgovor na potencijalne šokove.

 

 

 

Kako bi obezbedila održivi ekonomski rast u budućnosti, Srbija će morati da poveća produktivnost i podstakne privatna ulaganja, saopštio je MMF.

MMF predlaže modernizaciju regulative tržišta rada, digitalizaciju javnog sektora i pravosuđa, kao i rešavanje pitanja upravljanja u državnim institucijama i preduzećima.

Reforme u energetskom sektoru napreduju, ali je, kako navodi MMF, neophodno dodatno unapređenje finansijske održivosti i efikasnosti javnih preduzeća.

Mali: Ovo je pozitivan signal uoči izveštaja rejting agencija 

Ministar finansija Srbije Siniša Mali je na kraju posete MMF-a, koja je prethodne dve nedelje provela u Beogradu, izjavio da ta finansijska institucija predviđa dalji privredni rast Srbije, uprkos domaćim i globalnim izazovima, što je svojevrsni uspeh i priznanje ekonomskoj politici Srbije.

"MMF predviđa rast BDP-a od oko tri odsto u 2025. i četiri odsto u 2026. godini, uz očekivano ubrzanje tokom druge polovine godine zahvaljujući državnim investicionim programima i rastu izvoznih kapaciteta, posebno u prerađivačkoj industriji", istakao je Mali, objavilo je ministarstvo.

Dodao je da je izuzetno zadovoljan razgovorima sa MMF-om jer je ocenjeno da Srbija nastavlja da pokazuje otpornost u ekonomskom razvoju, da vodi odgovornu ekonomsku politiku, što prepoznaju najveće međunarodne finansijske institucije u svetu, a ne samo MMF.

Miloš Kerečki/Bloomberg Adria

 

"Ovo je pozitivan signal uoči izveštaja rejting agencija o javnim finansijama, koje uskoro očekujemo", rekao je Mali.

Ministar je podsetio i da se Vlada Srbije obavezala da održi fiskalni deficit ispod tri odsto od 2025. do 2027. godine, te da se nastavlja sa tom politikom.

"Fiskalna odgovornost nam je na prvom mestu, a dosta je urađeno i na polju fiskalne transparentnosti. Održivost javnih finansija, dalje smanjenje učešća javnog duga u BDP-u su naši ciljevi od kojih ne odustajemo", kazao je Mali.

Dodao je da je 2024. godina bila uspešna i naglasio da Srbija ima dobro projektovan budžet, te da je potpuno likvidna.

Takođe je istakao značaj sprovođenja reformskih ciljeva, posebno u sektoru energetike, jačanja kapaciteta Poreske uprave i zapošljavanja, na čemu je insistirao i MMF.

NBS: Makroekonomski rezultati Srbije i dalje snažni

Narodna banka Srbije (NBS) je saopštila da je generalna ocena predstavnika misije MMF-a da su makroekonomski rezultati Srbije i dalje snažni, kao i da se očekuje ubrzanje rasta sa tri odsto u 2025. na četiri odsto u 2026. godini i u srednjem roku.
U saopštenju NBS je precizirano da je tržište rada i dalje snažno, inflacija se smanjuje, devizne rezerve su visoke, javni dug opada, a banke su dobro kapitalizovane i likvidne.

Navedeno je da se, iako u kratkom roku na rast utiču globalne neizvesnosti i domaći faktori, očekuje njegovo ubrzanje sa tri odsto u 2025. na četiri odsto u 2026. godini i u srednjem roku.
Očekuje se da će, nakon prvog ovogodišnjeg tromesečja, rast ojačati, podstaknut realizacijom državnog investicionog programa i povećanjem izvoznih kapaciteta prerađivačke industrije.
Istovremeno, priliv stranih direktnih investicija se usporio, ali se očekuje da će, zajedno sa izvozom, nastaviti da podržava rast deviznih rezervi koje su već na visokom nivou.
Ukupna inflacija je vraćena u granice ciljanog raspona NBS zahvaljujući, između ostalog, i smanjenju cena energenata i usporavanju bazne inflacije.

 

Ukazano je da je tome doprinela i monetarna politika koja je adekvatno restriktivna i treba da ostane takva s obzirom na rizike od rasta cena.
Fiskalni deficit u periodu 2025–2027. neće premašiti tri odsto bruto domaćeg proizvoda, čemu će doprineti i primena posebnih fiskalnih pravila o indeksiranju zarada u javnom sektoru i penzija.
Sve dodatne potrebe za potrošnjom biće unutar deficita od tri odsto bruto domaćeg proizvoda, uz pažljivu prioritizaciju javnih investicija i preraspodelu budžeta.

 

 

Stanić: Privreda Srbije može da dostigne rast od četiri odsto

"Procenat budžetskog deficita u odnosu na BDP je ispod tri odsto, Srbija je u sigurnoj zoni što se tiče javnog duga, što je značajno ispod kriterijuma koje Evropska unija određuje za ulazak u evrozonu", rekao je za Bloomberg Adria TV Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije (PKS) uoči okončanja posete MMF-a. Prema njegovim rečima, ocena MMF-a važna je za očuvanje kreditnog rejtinga, ali i za održavanje investicionog nivoa, jer njihova ocena utiče na poverenje investitora.

Stanić je podsetio da je važno da Srbija uvaži preporuke MMF-a, kao što je održivost javnih finansija, reforma preduzeća u državnom vlasništvu, ali i unapređenju energetske stabilnosti. "Ne smemo gubiti vreme sa reformama koje su već pokrenute, imajući u vidu kontinuirani pritisak na konkurentnost srpske privrede, ali i demografski pad, koji se održava na dostupnost radne snage i novih kadrova", istakao je Stanić.

 

 

On smatra da, uprkos usporavanju u prvom kvartalu i rasta BDP-a od dva odsto, privreda Srbije može da dostigne rast od četiri odsto ove godine. Kako podseća, posle tragedije u Novom Sadu došlo je do usporavanja u građevini, ali to bi moglo da se preokrene. "Očekuje se da će se građevinski projekti sprovoditi planiranim tempom, što može da dovede do ubrzanja stopa rasta u trećem i četvrtom kvartalu, ali dosta će zavisiti od spoljnih faktora, kao što su američke carine", pojašnjava Stanić.

Šta podrazumeva aktuelni nefinansijski aranžman sa MMF-om

Aktuelni nefinansijski aranžman Srbije i MMF-a je potvrđen u decembru prošle godine u Vašingtonu, na period od tri godine, u vidu Instrumenta za koordinaciju politika (PCI). Srbija se tada obavezala da fiskalni deficit u narednoj godini neće preći tri odsto BDP-a, saopšteno je tada iz Ministarstva finansija. Odobravanje aranžmana je "garancija nastavka reformi u Srbiji" i stvara prostor za nastavak "velikih planiranih kapitalnih ulaganja uz stabilnost javnih finansija", rekao je tada ministar Mali. 

Aranžman nefinansijskog karaktera podrazumeva da Srbija ne mora da povlači dodatni novac, a predviđa utvrđivanje i objavljivanje sveobuhvatne analize penzijskog sistema uz striktno pridržavanje postavljenih fiskalnih pravila, pregled kapitalnih projekata, ažuriranje energetskog investicionog plana, analizu strukture plata i zaposlenosti u institucijama države koje su obuhvaćene registrom Iskra, i druga pitanja. 

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar