Srbija na globalnoj klackalici – trgovinski rat krivac za niži privredni rast

Međunarodni monetarni fond je ove nedelje smanjio projekciju privrednog rasta za Srbiju sa 4,2 odsto na 3,5 odsto, ali je revidiran celokupni globalni rast, a jedan od glavnih krivaca jeste trgovinski rat koji su izazvale američke carine. Nikola Altiparmakov, docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, smatra da je upravo to uticalo i u slučaju Srbije da MMF revidira prognozu.

"Ukupni globalni rast smanjen je za 0,5 procentnih poena, dok je smanjenje za Srbiju u apsolutnom iznosu iznosilo oko 0,6 procenata, tako da je revidiranje srpskog rasta apsolutno dominantno rezultat ovog opšteg revidiranja globalnih ekonomskih tendencija u čitavom svetu. Pored toga ostaje možda taj 0,1 procenat koji bismo mogli pripisati nekim internim srpskim problemima, ali oni svakako zasada nisu dominantni", kaže Altiparmakov u emisiji Sedam za Bloomberg Adria TV.

On navodi da Srbija i dalje ima prilično dobru fiskalnu i čvrstu makroekonomsku stabilnost i da uprkos tome što postoje izazovi političke prirode, oni se i dalje ne manifestuju u ozbiljnijoj meri u Srbiji.

I Ministarstvo finansija Srbije smanjilo je takođe projekciju privrednog rasta za prvi kvartal na tri odsto, sa prvobitno očekivanih četiri odsto. "Na osnovu raspoloživih podataka za januar i februar, privredna kretanja ukazuju na usporavanje rasta u odnosu na planiranu dinamiku. Slabiji rezultat pre svega je posledica pada industrijske proizvodnje od 0,7 odsto, kao i usporenog rasta realnog prometa na malo od 1,1 odsto", saopštilo je Ministarstvo finansija u sredu.

 

 

 

Nakon što je MMF objavio projekcije za Srbiju, ministar finansija Siniša Mali je izjavio da je smanjenje prognoze "posledica nasilja i blokada koje se dešavaju već mesecima unazad". On je naveo i da je to "posledica kombinacije unutrašnjih faktora i pojačanih globalnih tenzija, rastuće neizvesnosti i izraženijih protekcionističkih mera na međunarodnom tržištu".

Mali je dodao da se očekuje nešto niži rast realne privatne potrošnje, usled slabljenja potrošačkog optimizma, povećanog opreza i izražene neizvesnosti kod građana Srbije. On je ukazao da se sa proizvodne strane sporiji rast privatne potrošnje ogleda u nižim stopama rasta usluga i neto poreza, dok je usporena investiciona aktivnost povezana i sa percepcijom investitora o domaćim dešavanjima u prethodnih nekoliko meseci.

Oslanjanje na SDI nije održivo

Iako su i strane direktne investicije (SDI) u Srbiji u padu - početak 2025. doneo je pad od 700 miliona evra, Altiparmakov kaže da nam ova projekcija MMF ne govori ništa konkretno kada je u pitanju model rasta zasnovan na stranim direktnim investicijama.

Bloomberg Adria

 

"Ali mi zahvaljujući našim lokalnim istraživanjima znamo da ovaj model rasta koji se prethodnih nekoliko godina dominantno oslanja na strane direktne investicije i na javne velike investicije jednostavno nije održiv. Zato što je većina tih stranih direktnih investicija bila usmerena u radno intenzivne sektore, međutim, sa rastom životnog standarda, što je dobra vest i sa rastom prosečnih zarada, zapravo, tim strani investitori Srbija više nije privlačna sa prosečnom platom od 920 evra", kaže on, i dodaje i da će država morati da radi na promeni modela i da se više oslanja na domaće privatne investicije.

Kada je reč o najznačajnijim spoljnotrgovinskim partnerima Srbije, MMF je smanjio nemačku stopu rasta na nulu, očekuje se stagnacija i sasvim je moguće da će i treću godinu zaredom Nemačka imati negativnu stopu rasta. To je pre svega rezultat problema u tamošnjoj auto-industriji, koji se posledično oslikavaju na čitav region.

"Već smo imali povlačenje i zatvaranje pojedinih nemačkih proizvodnih kapaciteta u Srbiji i svakako da će usporavanje u Evropi biti osnovni kanal prelivanja negativnih efekata trgovinskog rata na čitav region jer Amerika nije značajan trgovinski partner, naročito nije značajan izvozni trgovinski partner u regionu. Zemlje izvoze manje od jedan odsto u Ameriku, tako da, s te strane, trgovinski rat nije toliko negativan i neće imati direktan uticaj na region, ali će se to indirektno, tako što će biti pogođena Evropa, рre svega Nemačka, negativno preliti na čitav region, počev od Srbije pa nadalje", odgovorio je Altiparmakov na pitanje projekcije rasta kojih država stvaraju najveću kočnicu za rast u regionu.

Americi je potrebna ozbiljna fiskalna konsolidacija

Kada je u pitanju rast globalne proizvodnje, MMF je smanjio svoju projekciju rasta za ovu godinu na 2,8 odsto, a to je manje u odnosu na januarsku prognozu od 3,3 odsto. A pored carina koje su uticala na ovakve projekcije, jedna od faktora je i "manifestacija velikih neravnoteža koje se dešavaju širom sveta", smatra Altiparmakov.

"Pre svega imamo neravnoteže u razvijenim zemljama koje godinama troše zapravo više od svojih mogućnosti što se rezultuje zaduživanjem. Na primer, veliki trgovinski deficit Amerike je na neki način inicirao ove trgovinske ratove. On je rezultat američkog budžetskog deficita koji je blizu sedam procenata BDP, što je nezabeleženo u situacijama kada Amerika nije bila u ratovima ili ozbiljnoj recesiji. Amerika nije jedina, deficite imaju u druge razvijene zemlje Zapadne Evrope."

Altiparmakov objašnjava da je Americi potrebna ozbiljna fiskalna konsolidacija i da umesto što se priča o smanjenu poreza, ova država treba da razmatra mogućnosti za povećanje poreza. Prema njegovom mišljenju ideja da se povećanjem carina nadomesti manjak u američkom budžetu, apsolutno je nerealna. Bez adresiranja osnovnog problema, ti problemi Amerike se prelivaju na ostatak sveta.

"Zasad ne vidimo kredibilne naznake da će se nešto promeniti, samim tim ove projekcije MMF-a možemo pre nazvati optimističnim nego centralnim ili realističnim projekcijama za ovu godinu."

 

 

I MMF je u svom izveštaju naveo da će trgovinski rat u Sjedinjenim Američkim Državama izazvati šok u snabdevanju koji će povećati cene i negativno uticati na produktivnost. Za trgovinske partnere, više carine će predstavljati šok u potražnji, što će uticati na smanjenje proizvodnje i pritisnuće cene.

Ipak, uprkos manjim projekcijama globalnog rasta, lideri bankarskog sektora i kreatori politika, koji su se okupili na prolećnim sastancima MMF-a, umanjili su mogućnost nadolazeće finansijske krize.

"Neizvesnost s kojom se suočavamo je veoma velika, ali to možda nije ništa neuobičajeno", rekao je predsednik Standard Chartereda Jose Vinals za Bloomberg TV, ističući da je svet već prolazio kroz "komplikovane trenutke", uključujući i pandemiju kovida 19, preneo je Bloomberg.

Iako je "nepredvidivost" pravca kojim se carine kreću "uznemirujuća" i mogla bi negativno uticati na pojedinačne ekonomije ako preduzeća i potrošači odlože finansijske odluke, Vinals je rekao da dosad ima malo "značajnijih finansijskih posledica" osim kolebanja na tržištima akcija i državnih obveznica.

- U pisanju pomogli Jelisaveta Lazarević i Marko Perožić

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar