MMF potvrdio novi aranžman za Srbiju

Odbor izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) doneo je odluke o uspešnom završetku četvrtog razmatranja sprovođenja aktuelnog stendbaj aranžmana koji je zaključen sa Srbijom, kao i o odobrenju trogodišnjeg Instrumenta za koordinaciju politike (engl. Policy Coordination Instrument – PCI).

MMF je u ponedeljak saopštio da je Srbija sprovela ambiciozne reforme, što je doprinelo postizanju snažnih makroekonomskih rezultata i dobijanju investicionog kreditnog rejtinga u oktobru ove godine.

"I uspešan završetak četvrtog i poslednjeg razmatranja stendbaj aranžmana jeste potvrda da se u Srbiji sprovode kredibilne politike. Činjenica da je Međunarodni monetarni fond po treći put Srbiji odobrio Instrument za koordinaciju politika govori da Fond i u srednjem roku očekuje nastavak dobrih ekonomskih politika. Ovaj nefinansijski i savetodavni instrument namenjen je zemljama koje sprovode snažnu ekonomsku politiku, što jeste slučaj Srbije. U prilog tome govori i očekivano ubrzanje rasta BDP-a na raspon između četiri i pet odsto u narednim godinama", izjavila je guverner Jorgovanka Tabaković.

 

 

Završetak četvrtog razmatranja omogućio je povlačenje sredstava u iznosu od oko 400 miliona evra (316,47 miliona specijalnih prava vučenja, odnosno oko 400 miliona evra). S obzirom na postignute rezultate i kontinuiranu stabilnost ekonomskih pokazatelja u našoj zemlji, aranžman se još od drugog razmatranja programa (što je bilo jedno razmatranje ranije nego što se očekivalo prilikom odobrenja) tretirao kao aranžman iz predostrožnosti i od tada raspoloživa sredstva nisu korišćena, saopšteno je iz Narodne banke Srbije.

Jorgovanka Tabaković/NBS

 

 

MMF očekuje rast od blizu četiri procenta u 2024. godini, a predviđaju i da će on biti i veći u narednim godinama, na osnovu nastavka rasta realnih plata i zapošljavanja, kao i rasta javnih ulaganja. Inflacija će se, kako se očekuje, vremenom kretati ka cilju od tri procenta, što je u okviru dozvoljenog opsega.

Kako navode, finansijski sistem Srbije deluje stabilno, mere u okviru dogovorenog ekonomskog programa su uspešno sprovedene, a rezultati su iznad planiranih. Devizne rezerve dostigle su rekordne visine. Finansijska pozicija uglavnom državnog energetskog sektora je ojačana, dok su reforme upravljanja javnim ulaganjima i preduzećima u državnom vlasništvu napredovale.

 

 

Fiskalni deficit neće preći tri odsto BDP-a

Ministar finansija Siniša Mali ocenio je da je odobravanje novog aranžmana sa MMF-om garancija nastavka reformi u Srbiji.

"Sa novim aranžmanom obavezujemo se da fiskalni deficit u narednoj godini neće preći tri odsto BDP-a, što će nam dati prostora da nastavimo velika planirana kapitalna ulaganja uz apsolutnu dalju stabilnost javnih finansija", rekao je Mali, saopšteno je iz Ministarstva finansija. 

 

 

Ministar je istakao da je novi aranžman nefinansijskog karaktera, odnosno da Srbiji nije neophodno povlačenje dodatnog novca, a predviđa utvrđivanje i objavljivanje sveobuhvatne analize penzijskog sistema uz striktno pridržavanje postavljenih fiskalnih pravila, pregled kapitalnih projekata, ažuriranje energetskog investicionog plana, analizu strukture plata i zaposlenosti u institucijama države koje su obuhvaćene registrom Iskra, i tako dalje. 

"Važna nam je podrška i mišljenje velikih finansijskih institucija. Srbija je danas zemlja sa investicionim rejtingom, ali mi želimo da sa reformama nastavimo dalje, jer su one do sada sprovedene dale odlične rezultate. To nikada nisu laki procesi, ali su neophodni i važni za sve buduće planove koje imamo za Srbiju", rekao je Mali.

 

 

Guvernerka Tabaković kao konkretnu potvrdu ispravnosti politika navodi da će privredni rast Srbije ove godine, a verovatno i u srednjem roku, biti jedan od najvećih u Evropi, da su devizne rezerve zemlje na rekordnom nivou, kao i da imamo rekorde i u prilivu stranih direktnih investicija, koji je prošle godine dostigao 4,6 milijardi evra.

Inače, Međunarodni monetarni fond (MMF) povećao je prognozu rasta srpskog bruto domaćeg proizvoda (BDP), pa za tekuću godinu predviđaju da će domaća privreda porasti za 3,9 odsto. Ova projekcija viša je i od one Ministarstva finansija, ali i od očekivanja koje trenutno imaju druge relevantne svetske institucije. Uz to, najviša je u poređenju sa MMF-ovim projekcijama za druge zemlje Adria regiona.

(Ažurirano grafikonima.)