Sankcije NIS-u ponovo odložene

Sjedinjene Američke Države (SAD) ponovo su odložile sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) - ovoga puta za 30 dana, to jest do 29. jula, potvrdila je ta kompanija u petak. Preduzeću se ovime po četvrti put odlaže primena pomenutih mera.

NIS je, podsetimo, prošle sedmice uputio Ministarstvu finansija SAD novi zahtev za izdavanje posebne licence kojom se odlaže puna primena sankcija, a cilj zahteva je bio da se kompaniji omogući neometan operativni rad i posle 27. juna, odnosno nakon isteka roka predviđenog prethodnom licencom izdatom 25. aprila ove godine. Novom licencom od petka je omogućeno nesmetano obavljanje istih aktivnosti kao i dosad, a to podrazumeva:

• održavanje poslovanja, ugovora i drugih sporazuma koji uključuju NIS ili njegova operativna zavisna društva;

• izvršenje svih transakcija sa NIS-om i njegovim operativnim zavisnim društvima, koje su usmerene na ispunjenje ugovora;

• otuđenje ili prenos, ili omogućavanje otuđenja ili prenosa duga ili kapitala izdatih ili garantovanih od strane NIS-a ili operativnih zavisnih društava ("pokriveni dug ili kapital") na lice koje nije iz SAD;

• zvanični poslovi diplomatskih ili konzularnih predstavništava van Ruske Federacije koji uključuju NIS ili operativna zavisna društva.

"Kompanija NIS zahvaljuje Vladi Republike Srbije i svim ostalim domaćim i stranim institucijama koje su podržale zahtev upućen Ministarstvu finansija SAD. NIS posluje u skladu sa zakonima Republike Srbije i drugih država u kojima je prisutan, i svojim poslovanjem nije doprineo uvođenju sankcija koje ugrožavaju rad kompanije i socijalnu stabilnost više od 13.000 zaposlenih", navodi se u saopštenju preduzeća.

Kao što je već poznato, ubrzo pošto je firma poslala najnoviji zahtev američkoj administraciji, oglasila se i Vlada Srbije, odakle su rekli da su u svom pismu Kancelariji za kontrolu stranih sredstava (engl. Office of Foreign Assets Control - OFAC) podržali zahtev NIS-a za produženje važeće dozvole za rad preduzeća - doduše za, kako je tada rečeno, dodatnih 180 dana nakon 27. juna.

"Za nas je bilo olakšanje kada smo od OFAC-a dobili posebnu licencu za NIS koja važi do 27. juna, što je za 60 dana omogućilo nesmetanu nabavku i plaćanje sirove nafte, kao i transport do rafinerije u Pančevu. Najvažniji cilj jeste da rafinerija ima dovoljno sirove nafte, da nastavi sa radom, to jest neprekidnim snabdevanjem građana i privrede i nastavićemo da razgovaramo sa obe strane kako bismo očuvali stabilnost energetskog sistema Srbije, a znamo dobro da Srbija nije ništa učinila da doprinese uvođenju sankcija NIS-u", podsetila je tada ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.

Četvrto odlaganje

Kako je Bloomberg Adria već pisala, nakon što je Srbiju u januaru dočekala vest da je američka administracija objavila sankcije NIS-u, kompaniji su dosad u tri navrata bile izdavane specijalne licence OFAC-a pri Ministarstvu finansija SAD, kojima je odlagana puna primena mera.

Na zahtev za uklanjanje sa SDN (engl. Specially Designated Nationals) liste sankcionisanih, koji je firma podnela još 14. marta, i dalje nije stigao pozitivan odgovor američke strane.

Posle vesti o četvrtom odlaganju, iz NIS-a su poručili da će u narednom periodu ostati fokusirani na uredno snabdevanje domaćeg tržišta svim vrstama naftnih derivata, kao i na očuvanje socijalne stabilnosti zaposlenih. "NIS je spreman na nastavak dosledne saradnje sa Ministarstvom finansija SAD povodom podnetog zahteva za uklanjanje kompanije sa SDN liste sankcija. O svim novim okolnostima koje mogu uticati na poslovanje kompanije, NIS će blagovremeno obavestiti javnost." 

Kada je reč o četvrtoj odluci o poremanju roka, ona je među poznavacioma prilika bila očekivana i stručnjaci su ukazivali na to da se SAD trenutno suočavaju sa dosta većim problemima na svetskom planu (prvenstveno sa sukobima na Bliskom istoku), te da im naftna kompanija u Srbiji verovatno nije baš na listi prioriteta.

Kako je rekao profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić, odlaganje sankcija nema ograničenja - to je otprilike "držanje neke države na kratkoj uzici". "SAD mogu da zahtevaju od Srbije nešto, bilo malih, bilo većih razmera, a naša država će vagati šta je važnije. Ali jedna stvar je jasna: svakako nam je u interesu da te sankcije budu odložene, jer bismo bili u velikom problemu", ocenio je Savić uoči najnovije odluke SAD o NIS-u.

Depositphotos

Bloomberg Adria ranije je detaljno analizirala ko bi sve mogao biti na udaru ako stupe na snagu sankcije NIS-u, kao i kako bi tu situaciju dočekao bankarski sektor.

Male šanse za skoriji povratak na berzu

Trgovanje akcijama NIS-a na Beogradskoj berzi obustavljeno je 14. januara i do danas nije nastavljeno. Smatra se da do toga u bliskoj budućnosti neće ni doći, sve dok se situacija u vezi sa ovom kompanijom u potpunosti ne reši.

"Dokle god ne budemo imali rešenje koje se neće vezivati za mesec ili dva, mislim da će na snazi ostati ova mera. Naša odluka je doneta sa ciljem da zaštitimo investitore od nekih kratkoročnih dešavanja i rizika koje donosi stupanje na snagu sankcija. Ono što mogu da kažem jeste da ćemo, čim se steknu neki održivi uslovi za to, ponovo omogućiti trgovanje akcijama NIS-a. Mislim da je svima nam u interesu da se trguje akcijama kompanije koja zaista ima jednu izuzetnu korporativnu kulturu kada je srpsko tržište kapitala u pitanju", rekao je predsednik Komisije za hartije od vrednosti Marko Janković.

 

Analitičar Ipopema Securitiesa Vladan Pavlović napomenuo je da dosad nije zabeleženo da se na ovakav rok blokira neko trgovanje, ni kod nas, a ni u svetu. "Osim ako nije reč o bankrotstvu ili nekom većem pokušaju manipulacije cenom (ni tada se ne obustavlja trgovanje na par meseci), a to ovde nije slučaj."

Poslednjeg dana trgovanja, pre obustave u januaru, cena akcija NIS-a iznosila je 718 dinara. Kako će se cena kretati kada se u nekom trenutku ponovo pokrene trgovanje, teško je u ovom trenutku predvideti. Pavlović navodi da će u tom slučaju kretanje cene inicijalno zavisti od toga ko je ostao dominantni vlasnik preduzeća.

"Ukoliko to bude ruska strana i dalje, verujem da će u početku doći do daljeg pada cene jer jedan deo investitora sigurno neće više želeti da bude izložen riziku od neke nove blokade svoje imovine i požuriće da što pre proda akcije. Ako u konačnom ishodu kao nove većinske vlasnike dobijemo državu ili neku drugu stranu kompaniju, onda će se na tržištu vagati dalji pravac razvoja NIS-a, politika dividende, način upravljanja, i CAPEX, i shodno tome će investitori donositi odluke, a to će opredeljivati sentiment", kazao je on.

Rusko vlasništvo

NIS, jedina kompanija u Srbiji koja se bavi istraživanjem, proizvodnjom i preradom nafte, kao i proizvodnjom prirodnog gasa, stavljen je na listu sankcija zbog udela u vlasništvu ruske kompanije Gasprom Neft, u cilju sprečavanja Rusije da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini.

Gazprom Neft je od kupovine 2009. godine bio vlasnik 56 odsto akcija NIS-a, ali kada su mu uvedene sankcije Evropske unije zbog rata u Ukrajini, u maju 2022, Gazprom je kupio 10 miliona akcija NIS-a i stekao udeo od oko šest odsto, tako da su se evropske sankcije zaobišle jer su se odnosile na naftne kompanije koje imaju više od 50 odsto udela.

Tako je Gazprom Neft ostao vlasnik 50 odsto akcija, a Gazprom, protiv koga nisu uvedene sankcije EU, stekao je 6,15 odsto. Nepunih 30 odsto deonica nalazi se u vlasništvu države Srbije, dok je ostatak kapitala u rukama manjih investitora i malih akcionara, građana i zaposlenih.

Treba reći i da je u februaru objavljeno da Gazprom Neft prenosi svojih 5,15 odsto udela na Gazprom. Ostalo je, ipak, nejasno šta se time dobilo, imajući u vidu da je predsednik Vučić prethodno objasnio da američke mere podrazumevaju "potpuni izlazak ruskog interesa iz NIS-a".

(Ažurirano novim detaljima i kontekstom.)