Borba za građevinske gigante - preuzimanje Energoprojekta i Mostogradnje

Dve građevinske kompanije, nekadašnji giganti u svojoj industriji, nosioci najznačajnijih projekata u bivšoj Jugoslaviji ali i širom sveta, Mostogradnja i Energoprojekt, našli su se početkom ove nedelje u žiži javnosti. Prvo u ponedeljak Energoprojekt, jer je Napred Razvoj dao ponudu za sticanje 44,49 odsto njegovog kapitala, a zatim u sredu Mostogradnja koju je na licitaciji kupila kompanija Mostogradnja ING.

Tvorac Gazele, petlji Autokomanda i Mostar, kao i brojnih mostova preko Dunava – čuveno jugoslovensko građevinsko preduzeće Mostogradnja više od sedam decenija od nastanka prodato je iz stečaja za 1,18 milijardi dinara ili oko 10 miliona evra, kompaniji Mostogradnja ING koja je u vlasništvu Millennium Teama, prenela je Beta.

Oni su bili jedini učesnici na javnoj licitaciji, a nakon formalnog preuzimanja kompanije, kako prenose mediji, postaće vlasnici upravne zgrade Mostogradnje u centru Beograda, zatim industrijskog kompleksa u Batajnici, ali i korisnici operativnih placeva na Savskom nasipu i u Ostružnici.

Inače, kako prenose mediji, pod imovinu Mostogradnje potpadaju i brojne nelegalizovane barake i privremeni objekti u novobeogradskoj ulici Agostina Neta, kao i na Tošinom bunaru u Zemunu, na Vilinim vodama i u blizini Mostarske petlje, koji se koriste kao stambene jedinice.

Napred godinama pokušava da preuzme Energoprojekt

S druge strane, sudbina Energoprojekta je malo drugačija. Akcijama kompanije trguje se na Beogradskoj berzi još od 2001. godine, a sadašnji ponuđači već se uveliko nalaze u vlasničkoj strukturi Energoprojekt Holdinga i godinama pokušavaju da ga preuzmu.

Tako je Napred Razvoj, zajedno sa građevinskom firmom Napred, Montinvest Properties i Jopag AG, kao i Dobroslavom Bojovićem, vlasnikom i direktorom Napreda, dao ponudu za sticanje 44,49 odsto kapitala, odnosno 4.819.596 akcija Energoprojekt Holdinga, kako se navodi u ponudi za preuzimanje akcija objavljenoj na portalu Beogradske berze. Ponuđena cena po akciji je 375 dinara, a rok za njeno prihvatanje ističe 13. januara.

Depositphotos

 

Kako je navedeno u ponudi, za kupovinu akcija obezbeđena je garancija AIK banke, a ponuđač je istakao da nema nameru da menja osnovnu delatnost ciljnog društva, niti mesto obavljanja. Takođe, navodi se da su "namere ponuđača vezane za unapređenje uslova rada i materijalnog položaja zaposlenih, kao i unapređenje znanja i veština zaposlenih".

Inače, u ponudi je navedena aktuelna vlasnička struktura Energoprojekt Holdinga. Tako Napred Razvoj sa firmama GP Napred, Montinvest Properties i Jopag AG, ali i Bojovićem, vlasnikom Napreda, ali i generalnim direktorom samog Energoprojekta, poseduje ukupno 6.013.996 akcija ili 55,51 odsto kapitala kompanije. Najviše ih ima, 44,59 odsto, sam Napred Razvoj, dok je ostatak preraspoređen tako da GP Napred ima 0,10 odsto, Montinvest Properties 5,21 odsto, Jopag AG 5,18 odsto, a Bojović pojedinačno 0,43 odsto. 

Vlasništvo u Energoprojekt Holdingu ima i država - 33,89 odsto kapitala, dok je ostatak od 10,6 odsto u rukama malih akcionara. 

 

Poseduju važne sertifikate kvaliteta 

Obe kompanije, i Mostogradnja i Energoprojekt, predstavljale su stubove nekada moćne građevinske industrije SFRJ, a osim u zemlji, gradile su na nekoliko kontinenata širom sveta. Ipak, Energoprojekt je uspeo da se održi, dok je Mostogradnja otišla u stečaj.

Zbog svojih specifičnosti nakon raspada Jugoslavije i početka privatizacije obe su bile zanimljive domaćim, ali i stranim investitorima. Tako je, na primer, Mostogradnja prvo građevinsko preduzeće u zemlji sa domaćim i međunarodnim sertifikatima kvaliteta. Kompanija je u procesu privatizacije od 2021. godine, kada je proglašeno bankrotstvo.

Depositphotos

 

Pored kultnih zdanja, poput Gazele i Autokomande i mostova na Dunavu, Mostogradnja je najviše gradila šezdesetih do osamdesetih godina 20. veka. U inostranstvu su građeni mostovi, hangari, industrijski i vojni objekti u Evropi, Aziji, Africi, među kojima su i mostovi preko reka Eufrat i Tigar u Iraku.

Kompanija je do početka osamdesetih imala oko 5.000 zaposlenih i bila je među 250 najvećih svetskih građevinskih firmi, da bi u trenutku proglašenja bankrota spala na samo 20 radnika. U devedesetim je projektovala i mostove preko Save u Obrenovcu i Ostružnici.

Podigli brojne hidro i termo elektrane u zemlji i svetu

Kada se radi o Energoprojektu, koja je i dalje uspešna kompanija, spisak najznačajnijih poduhvata ovog građevinskog giganta je poduži. Tu su brojne hidroelektrane, poput Đerdapa i Bajine Bašte, kao i Termoelektrane "Nikola Tesla" u Srbiji, preko Perućca u Crnoj Gori, do brana i hidroelektrana i energetskih sistema u Iraku, Panami, Zambiji i Kataru.

HE Đerdap; Foto - Milorad Drča/EPS

 

Energoprojekt je gradio i brojne poznate komplekse – YU biznis centar i Beogradsku arenu, kao i hotel Hajat u Beogradu i brojne druge poslovne zgrade, hotele i razne komplekse u zemlji i svetu – u Rusiji, Maleziji, Nigeriji, Zambiji, Kuvajtu...

Energoprojekt je i dalje je aktivan i gradi na brojnim tržištima, od Evrope do Azije i Afrike. Kako se navodi na internet stranici kompanije, Sistem Energoprojekt posluje u oko 15 zemalja širom sveta, sa prosečnim godišnjim prihodom od 180 miliona evra i vrednošću ugovorenih poslova od preko 100 miliona evra.

 

"Tokom 70 godina, Sistem Energoprojekt je projektovao i realizovao kompleksne projekte u više od 70 zemalja širom sveta", ističe se na internet stranici preduzeća.

Kanađani hteli Energoprojekt

Za ovu kompaniju bili su zainteresovani i stranci pa su tako 2010. predstavnici kanadske kompanije SNC Lavalin razgovarali u Vladi Srbije sa državnim zvaničnicima o kupovini Energoprojekta. Kanadska firma koja se u oblasti projektovanja i izgradnje nalazi u svetskom vrhu navodno je bila zainteresovana za kupovinu državnog kontrolnog paketa akcija, odnosno za oko 35 odsto udela.

S druge strane, davno poznat "udvarač" Energoprojekta je upravo kompanija Napred Razvoj za koju su od 2009. počele spekulacije o preuzimanju. Ipak, prema navodima domaćih medija, kompanija čiji je manjinski suvlasnik Dobroslav Bojović, u isto vreme i generalni direktor Energoprojekt Holdinga, nije uspela da uđe u upravne strukture ovog građevinskog preduzeća do 2017. godine.

Naime, Napred je godinama sticao akcije Energoprojekta da bi zvaničnu kontrolu ostvario 2017. godine, uz brojne kontroverze o trgovanju između povezanih lica. Zanimljivo je i da je tada ponuđena cena za akciju Energoprojekt Holdinga bila čak 1.501 dinar, što je dosta veći iznos od sadašnjih 375 dinara.

Da li će država odlučiti da izađe iz Energoprojekta i proda svoj udeo, uskoro ćemo saznati.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar