Kamate rastu, a berza nije alternativa

Kamatne stope rastu širom sveta - pa tako i u Srbiji, kreditiranje postaje sve skuplje i nameće se pitanje može li tržište kapitala doneti povoljnija rešenja za kompanije koje su u potrazi za dodatnim finansiranjem. Kada je reč o Beogradskoj berzi, nije realno očekivati takav scenario.

"Sada svakako nije pogodan trenutak za promociju IPO-a (inicijalne javne ponude) i listinga na berzi. Pri tom, mislim da taj zaključak ne važi samo za Srbiju, već za ceo svet", kaže za portal Bloomberg Adria direktor Beogradske berze Siniša Krneta.

Naravno, dešavaju se izuzeci, poput Porscheove inicijalne javne ponude. Ali, kako ističe naš sagovornik, berze kao stecišta veoma plahovitih učesnika, manifestuju svoju izuzetnu ranjivost na događaje koji globalne monetarne, fiskalne i političke autoritete nagone na poteze bez presedana. "Rizici ulaganja su poprimili eksplozivne putanje, učinivši projekcije respektivnih očekivanih prinosa - neodrživim", poručuje Krneta.

Sličnog stava je i glavni broker Momentum securitiesa Nenad Gujaničić. Kako kaže, aktuelne okolnosti svakako nisu previše pogodne za sprovođenje IPO-a, niti prikupljanje dodatnog kapitala od strane kompanija koje su već listirane na tržištu. "Tome u prilog govori situacija na razvijenim tržištima kapitala gde su se ovi postupci desetkovani u odnosu na prošlu godinu."

Potencijal Akcionarskog fonda

Hipotetički govoreći, dodaje, kompanije koje imaju odlično poslovanje i malu slobodnu količinu akcija za trgovanje u perspektivi bi mogle da privuku dodatne investitore i povećaju likvidnost tržišta. A u sprovođenju ovih postupaka značajnu ulogu bi mogla da odigra država koja putem Akcionarskog fonda još ima pojedine pakete akcija koji bi mogli pospešiti atraktivnost domaćeg tržišta.

"Primera radi, Akcionarski fond ima 15 odsto akcija u valjaonici alumunijuma Impol Seval (IMPL), koja predstavlja jednu od atraktivnijih hartija na tržištu ove godine, ali prometi nisu bili toliko visoki pre svega zbog smanjene ponude akcije. Takođe, Akcionarski fond drži više od 16 odsto običnih akcija Philip Morrisa koje bi svakako našle na veliki interes ulagača ukoliko bi se sprovela sekundarna ponuda akcija (SPO). Prioritetne akcije ovog emitenta već duže vreme slove za kvalitetne papire koji privlače pažnju investitora pre svega zbog dobre dividendne politike", navodi Gujaničić.

Depositphotos

 

Broker ističe da bi sprovođenje ovih koraka moglo relativno jednostavno da se realizuje, ali je neophodna politička volja u pravcu razvoja tržišta kapitala. "Sve dosadašnje strategije i planovi razvoja tržišta kapitala ni u naznakama nisu pokazale spremnost da se reše goruća pitanja tržišta, a svakako je jedno od njih i nevelika likvidnost."

Pomenuti SPO bi mogao da se sprovede u cilju privlačenja što je moguće više pojedinačnih investitora, dok bi svakako mogli da se osnaže i institucionalni investitori kojima takođe manjkaju investicione alternative. Država bi, predlaže Gujaničić, mogla da podstakne ovo ulaganje olakšicama - diskontom u ceni, poreskim tretmanom i slično - i svakako bi se mogao pronaći interes čak i u ovim nepovoljnim vremenima za tržišta akcija.

"Da postoji interes za akcijama na domaćem tržištu najbolje pokazuje primer Dunav osiguranja (DNOS) koje je nakon podele akcija radnicima i povećanja količine raspoloživih akcija za trgovanje (free floata) postalo daleko najlikvidnija akcija na tržištu u tekućoj godini", ukazuje on.

Negativni uticaji na već oslabljeno tržište kapitala

Prema Gujaničićevoj oceni, jedan od glavnih problema domaćeg tržišta kapitala je nevelika likvidnost koja je posledica pre svega oskudne ponude kvalitetnih hartija i male količine raspoloživih akcija za trgovanje. "Faktički, gotovo da nema kompanije na Beogradskoj berzi u kojoj nije u velikoj meri konsolidovano vlasništvo, što u velikoj meri smanjuje ionako slab interes investitora."

Ovakva situacija bi, kaže, mogla da se promeni listiranjem novih investicionih alternativa putem pomenutog IPO-a, novim emisijama akcija kompanija koje su već kotirane na tržištu ili ponudom akcija od strane dominantnih akcionara koji imaju vlasničko učešće daleko preko 50 procenata kapitala.

Uz to, snaga i manifestacija geopolitičkog i ekonomsko-finansijskog ugla posmatranja pitanja listinga novih kompanija na berzama generalno, bez presedana je u modernom dobu, kaže direktor Beogradske berze. "U negativnom smislu, naravno."

Ali i bez toga, pozicija srpskog tržišta kapitala je specifična. U dužem nizu godina, govori Krneta, Beogradska berza je u saradnji sa međunarodnim finansijskim organizacijama uložila mnogo truda u dizajniranju i implementiranju projekata čiji je cilj bio razvoj tržišta kapitala. "Suština učinjenog napora bila je kreiranje novog, za srpske prilike u potpunosti nekorišćenog, kanala finansiranja rasta i razvoja, pre svega, uspešnih privatnih kompanija koje bi snagom svog dokazanog poslovnog modela bile svojevrsna magnitudna tačka lokalnim i međunarodnim investitorima", objašnjava.

Težeći da (re)kreira pomenuto poverenje kod učesnika na tržištu kapitala, berza je preduzela kompleksan proces unapređenja berzanske tehnološke infrastrukture koja bi trebalo da tehnološki ambijent berze u Srbiji podigne na nivo domaćeg terena za svetske investitore. Uz to, tokom prošle godine obezbedili su realizaciju kapitalnog povezivanja sa Atinskom berzom, koja prema njegovim rečima spada u red najvećih na našem delu kontinenta. "Time smo uputili jasan signal investicionoj mapi da Beogradska berza jeste prepoznata kao kredibilan partner u evropskoj berzanskoj industriji, a njena strategija kao ona koja može da kreira dodatnu vrednost kompanijama koje na tržištu teže da prikupe kapital za razvoj zvog poslovanja, investitorima i naposletku - društvu u celini", zaključuje Krneta.

Regulatorni okvir

Prvi čovek Beogradske berze napominje da je Srbija tokom prethodne godine prvi put dobila nacionalnu Strategiju za razvoj tržišta kapitala, te novi zakon o tržištu kapitala upodobljen sa EU regulativom, a koji počinje da se primenjuje od prvih dana 2023. godine.

"Na bazi iskustava uspešnih istočnoevropskih modela razvoja tržišta kapitala, noseći stub implementacije strategije je izlazak konvoja ledolomaca (danas u vlasništvu države) na berzu kroz postupak inicijalne ponude. Time bi se obezbedilo praktično testiranje regulatornog modela, a snagom kvaliteta i veličine takvih IPO-a, na jedini mogući način bi se privukli i lokalni i veliki globalni investitori na naše tržište kapitala", kaže Krneta.

Prema njegovim rečima, razumno je da se pretpostavi (na bazi uspešnih iskustava sa drugih tržišta) da bi takav redosled koraka podstakao privatne kompanije da iskoriste efekat takozvanog prelivanja investicija u njihove sopstvene inicijalne ponude.

Depositphotos

 

"Nažalost, bez bilo kakvog uticaja same Beogradske berze, regulatorni, tehnološki i korporativni momentum stečen posvećenim radom u tišini tokom prethodnih godina, frustrirajuće je zaleđen posledicama dramatičnog ratnog sukoba na istoku Evrope, a koji je svojim efektima poput cunamija preplavio ceo svet", naglašava.

Uz pomenutu tehnološku tranziciju na trgovačku platformu Atinske berze i usaglašavanje poslovanja sa normama novodonetog zakona o tržištu kapitala (usaglašenog sa MiFID II direktivom EU), Beogradska berza radi u uverenju da će na taj način dovesti sebe u poziciju da utrči u pucanj kada aktuelna svetska kriza deeskalira. Veruju, naime, da će potrebe korporativnog sektora s jedne i investitora s druge strane, eskalirati u potrebu za novim, svežim kapitalom.

"Biće to nova šansa da Beogradska berza konačno zauzme mesto koje joj pripada u lokalnom ekosistemu", kaže njen direktor.

Da je potrebno vreme da naša berza postane mesto gde će moći da se obezbede alternativni izvori finansiranja ističe i glavni broker Momentum securitiesa, koji smatra da je malo verovatno da se tako nešto desi u kraćem periodu pred nama. "Ako govorimo o potrebi za osnaživanjem tržišta onda je svaki momenat dobar i u tom smislu za sprovođenje bilo kakve smislene strategije ne treba čekati druga vremena."

Smatra da bi samo jako tržište kapitala, sa velikim brojem investitora, kako pojedinačnih (građana) tako i institucionalnih (privatni penzioni fondovi, investicioni fondovi, osiguravajuća društva), moglo u perspektivi da bude dobro mesto za dodatne izvore finansiranje kompanijama koje su spremne da izađu na tržište i prikupe kapital nalik pandanima u svetu.

"Jasno je da je ovaj put izuzetno težak i sa ove tačke gotovo nezamisliv, ali primeri pojedinih tranzicionih tržišta u Istočnoj Evropi govore da je sa dobrom strategijom sve moguće postići", tvrdi Gujaničić.

Tokeni kao alternativa?

Prazan prostor koji investitorima ostavlja slabo razvijeno tradicionalno tržište kapitala možda bi mogli da popune digitalni tokeni. Srbija je ove godine, podsetimo, dobila prvi takav token, a izdala ga je beogradska firma koja se bavi faktoringom Finspot. Svi tokeni izdati u okviru inicijalne ponude rasprodati su, a u planu su nova izdavanja.

Pročitajte više:

Tokeni kao akcije i obveznice - da li se rađa novo tržište kapitala?

Tokenizacija sve privlačnija regionu, neki nagrađuju i državljanstvom

Stoga ne čudi što osnivač ove kompanije Ognjen Kurtić ocenjuje da su alternativni izvori finansiranja poput tokenizacije dobar način za dodatno finansiranje. "Posebno u trenucima kada tradicionalni načini nisu lako dostupni kako zbog troškova, tako i zbog dodatne opreznosti koja se pojačava kod tradicionalnih kreditora."

Finspot

 

Investitori, dodaje, uvek traže zdrave prilike da svoj novac zaštite i umnože, a tokenizacija otvara novi dijapazon takvih prilika, kroz firme koje do sada nisu imale mogućnost da izdaju akcije ili obveznice.

"Ukoliko firma uradi dobro domaći zadatak u pripremi tokenizacije i na pravi način predstavi svoje poslovanje potencijalnim investitorima, sigurno je da može očekivati veliku zainteresovanost, jer investicione prilike na našem tržištu nisu česte", smatra Kurtić. Ipak, dodaje, treba uzeti u obzir da biznis model mora podržati prinose koji su dovoljno atraktivni za investitore, u poređenju sa ustaljenim načinima investiranja poput ulaganja u nekretnine.

Tokenizacija, uopšteno, ne treba da se gleda kao alat koji služi samo u kriznim vremenima, kaže naš sagovornik. "Ona je alat koji u određenim biznis modelima može da pomogne da se postigne više u odnosu na ono što bi se postizalo oslanjanjem isključivo na tradicionalne izvore finansiranja, bez obzira na to da li su vremena krizna ili ne."

- Uz pomoć Jelene Stjepanović