Hoće li visoke kamate naterati kompanije na berzu? Zavisi koga pitate

U samo jednom od dugog niza takvih poteza desetina svetskih centralnih banaka poslednjih meseci, Evropska centralna banka (ECB) ove nedelje će ponovo podići referentne kamatne stope. Globalna promena smera monetarne politike izazvana inflacijom oseća se i u ostatku ekonomije.

Analitički tim Bloomberg Adrije nedavno je najavio da će troškovi zaduživanja u regionu i evrozoni morati da rastu, a nas je zanimalo da li bi to moglo da natera kompanije da razmotre alternative kada traže novac. Tačnije, postoji li mogućnost da kapital neophodan za poslovanje potraže izdavanjem akcija umesto da plaćaju skuplje kredite bankama.

Odgovori koje smo dobili sa regionalnih berzi i učesnika na lokalnim tržištima kapitala pokazuju da ne postoji čvrst konsenzus. Zagrebačka berza (ZSE) je optimistična. Sanda Kuhtić Nalis, šefica korporativnih komunikacija ZSE, smatra da očekivani rast kamatnih stopa može sigurno dati pravi podsticaj tržištima kapitala u regionu. Ona ističe da se već neko vreme na našem tržištu primećuje porast interesovanja za listing: od 2020. godine bilo je 10 novih listinga akcija, objašnjava Kuhtić Nalis i dodaje da je ranije trebalo pet godina za isti broj listinga.

Svest o prednostima finansiranja tržišta kapitala se menja, objašnjava ona, "ali to je proces koji nije ni brz ni jednostavan". U teškim uslovima bankarskog kreditiranja, aktivnost kompanija na tržištu kapitala biće izraženija, smatra ona i dodaje da su neki od najnovijih listinga izazvali ekstremno interesovanje javnosti.

Direktor Beogradske berze Siniša Krneta ne pršti od optimizma. Naprotiv. On smatra da sada svakako nije dobar trenutak za promociju IPO i listinga na berzi. Napominjući da uvek i svuda ima izuzetaka, Krneta podseća da su berze mesta susreta "plahovitih igrača“, zbog čega ovih dana ispoljavaju "izuzetnu ranjivost na događaje koji guraju globalne monetarne, fiskalne i političke autoritete na poteze bez presedana".

Bloomberg

Krneta upozorava da su investicioni rizici krenuli eksplozivnim putevima, čineći projekcije očekivanih prinosa - neodrživim. Iz tog razloga, Beogradska berza se u ovom trenutku više fokusirala na usklađivanje svog poslovanja sa najnovijim zakonima, te na tehnološki prelazak na platformu za trgovanje Atinske berze. Nadaju se da će na taj način "utrčati u pucanj (...) kada se globalna kriza deeskalira”, što bi trebalo da donese potražnju za novim, svežim kapitalom i, nada se Krneta, berza konačno treba da zauzme "mesto koje joj pripada u lokalnom ekosistemu".

Na banjalučkoj berzi dele optimizam iz Zagreba. Milan Božić, direktor Banjalučke berze, smatra da porast kamata treba da podstakne akcionarstvo. Finansiranje kroz emisiju akcija "ima prednosti i za investitore i za kompanije", podseća on i komentariše da su poslovne banke u nešto povoljnijoj poziciji od berzi jer dominantno ulažu novac štediša "na koji i dalje plaćaju niske kamate, imajući u vidu stope inflacije".

Međutim, pokazatelji o odlivu depozita u nekretnine pokazuju da su vlasnici depozita svesni inflatornih rizika, ističe Božić, pa bi interes društva trebalo da bude razvoj berze, što omogućava efikasniju transformaciju štednje u investicije. Takvo tržište bi olakšalo finansiranje kompanijama jer visoke kamate na kredite ugrožavaju poslovanje, što se posebno odnosi na finansiranje razvojnih projekata za koje su neophodni dugoročni izvori, komentariše Božić.

Na odnos banaka i berzi osvrnula se i Kuhtić Nalis, koja smatra da one ne moraju nužno biti konkurenti, već da bi trebalo da bude u interesu države da ima razvijeno, likvidno i aktivno tržište kapitala. Ovako nešto omogućava da se uštede pretoče u kapital za kompanije koje mogu da ostvare brz rast i time omoguće oporavak privrede, dodaje ona. Zbog toga bi privatizacije, a posebno privatizacije preduzeća iz državnog portfelja, bile značajan podsticaj tržištu. Stvaranjem povoljnog investicionog ambijenta mogli bismo da se udaljimo od depozita i nekretnina, a cilj bi trebalo da bude podsticanje dugoročne štednje kroz likvidne finansijske proizvode, kaže Kuhtić Nalis.

Almir Mirica, izvršni direktor i član uprave Sarajevske berze, skloniji je ukazivanju na neizvesnost na tržištu, kao i Krneta sa Beogradske berze. "Iako bi na prvi pogled povećanje referentnih kamatnih stopa i rezultirajuće povećanje cena bankarskih kredita (...) moglo biti pogodno za finansiranje putem emisije na tržištima kapitala, rast kamatnih stopa po definiciji takođe izaziva investitore da se okrenu sigurnijim vidovima ulaganja - pre svega državnim obveznicama".

U tom smeru razmišlja i Nenad Gujaničić, glavni broker Momentum securities iz Beograda. "Teoretski bi se moglo zaključiti da rast kamatnih stopa stvara pritisak na kompanije, koje se onda okreću listanju na berzi. Međutim, desiće se upravo suprotno, jer visoke stope istovremeno donose manju likvidnost na berzama, što će postati još očiglednije u narednom periodu", upozorava on i dodaje da promet opada, da tražnja slabi, a samim tim je i valuacija akcija lošije.

Sve to stvara nepovoljan ambijent za razvoj tržišta kapitala, u smislu novih inicijalnih javnih ponuda, smatra Gujaničić, koji upozorava da je o tome trebalo više razmišljati u dobrim vremenima, posebno kada je u pitanju IT industrija, gde se moglo uložiti više napora da se pronađe način da se kompanije iz tog sektora privuku na berzu. On ukazuje i na situaciju u našoj zemlji, gde se kroz političke poteze mogu sprovesti različite vrste mera za privlačenje investicija, "pa imamo situaciju da se u Srbiji beleže rekordne investicije - zahvaljujući subvencijama, a da je trgovanje na berzi slabo jer berza zahteva da sve bude stvarno i čisto".

Dino Dürrigl iz zagrebačkog Intercapitala ističe da je "za očekivati (...) da rast kamatnih stopa neće podstaći kompanije da izađu na berzu kako na globalnom, tako i na tržištima kapitala u Hrvatskoj i regionu" i napominje da veći trošak duga nužno znači i veći trošak kapitala, odnosno veći zahtevani prinos na uloženi kapital akcionara. On je saglasan sa onima koji smatraju da trenutak nije povoljan za izlazak na berzu, odnosno teško je očekivati da ćemo videti zaokret ka finansiranju kroz izdavanje akcija u trenucima kada procene nisu naročito povoljne.

U Intercapitalu ne očekuju da će kompanije pohrliti na berzu / Zagrebačka burza

Branko Kecman, direktor banjalučkih Advantis brokera, osvrnuo se i na dužničke hartije od vrednosti istakavši da, barem kada je u pitanju tamošnje tržište kapitala, problem stvara i "apsolutno komplikovana procedura" izdavanja komercijalnih zapisa koji bi u ovoj situaciji viših kamatnih stopa mogli odigrati ključnu ulogu u olakšavanju kratkoročnog finansiranja kompanija.

Odgovori igrača s regionalnih tržišta kapitala pokazuju da se mišljenja o tome koliko je moguće da razdoblje viših kamatnih stopa podstakne lokalne kompanije da jače učestvuju na tržištu kapitala - nasuprot bankocentričnom finansiraju koje ovde preovladava - razlikuju u zavisnosti od lokalnih uslova, ali u ovom trenutku ipak pomalo preovladavaju pesimistični stavovi. S jedne strane se nalaze oni koji smatraju da trenutna apatija na berzama ne bi za rezultat dala atraktivne cene akcija, dok su s druge strane oni koji misle da bi se kompanije ipak mogle malo odmaći od skupih bankovnih kredita, posebno ako se ispostavi da će takav period duže trajati. Svi su, pak, saglasni da bi bilo odlično kad bi lokalna tržišta kapitala bila razvijenija.

- U izradi članka pomogle Ana Ristović i Svjetlana Šurlan