Analitičari BBA: Cene zaduživanja u Srbiji će morati da rastu

Najbitnije svetske centralne banke zaoštravaju svoje monetarne politike, a inflatorni pritisci sa strane ponude se sve brže prelivaju na baznu inflaciju. Prelivanje izazvano štampanjem novca tokom prošlih deset godina, dovelo je do jačanja faktora na strani ponude.

To ukazuje na činjenicu da nam predstoji dodatno zaoštravanje monetarnih politika, kako u Srbiji i Adria regionu, tako i u evrozoni, navode iz analitičkog tima Bloomberg Adrije.

Podizanje cena zaduživanja je globalni trend

Na listi 30 centralnih banaka razvijenih svetskih privreda (vidi mapu) koju je kreirao i prati Bloomberg, vidi se ukupno podizanje kamatnih stopa od 5.595 baznih poena u poslednjih 12 meseci. To znači da je neponderisani prosek podizanja kamatne stope 350 baznih poena.

Najveća promena zabeležena je u Mađarskoj (1.135 baznih poena), gde referentna kamatna stopa sada iznosi 13 odsto i viša je od kamatnih stopa bilo koje druge članice Evropske unije. Sledi Čile, gde je centralna banka kamatne stope podigla za 925 baznih poena na 10,75 odsto. Najmanja promena desila se u Danskoj, gde su centralni bankari kamatnu stopu povisili za 115 baznih poena.

"Evropska centralna banka (ECB) pretposlednja je na listi, jer je cene zaduživanja podigla za 125 baznih poena na 0,75 odsto", navode naši analitičari.

Oni dodaju da su glavni razlozi za podizanje kamatnih stopa:

• borba protiv visoke inflacije, jer brojevi ukazuju na to da bi stopa inflacije mogla da ostane visoka na srednji rok;

• potreba da se obezbedi finansijska sigurnost usled geopolitičkih neizvesnosti.

Tokom istog perioda od 12 meseci, ukupna stopa inflacije u pomenutim zemljama je porasla za 5,1 odsto (neponderisani prosek), što je za 1,6 procentnih poena više od rasta kamatnih stopa, upozoravaju analitičari.

Različit tempo rasta kamata među državama ukazuje da više centralnih banaka dozvoljava brži rast inflacije od povećanja kamatnih stopa. Danska centralna banka i ECB ovde prednjače, pa je inflacija u Danskoj porasla za šest, a u evrozoni za 4,9 procentnih poena više u odnosu na rast kamatnih stopa u kraljevstvu i regionu.

Banke u Adria regionu slede stope ECB

Centralne banke u Adria regionu izabrale su sličan pristup kao i ECB i centralna banka Danske, pa rast kamatnih stopa nije pratio rast cena.

Narodna banka Srbije je kamatne stope podigla za 250 baznih poena, dok je stopa inflacije (po HICP metodologiji) porasla za 8,5 procentnih poena. Centralna banka Severne Makedonije je tokom istog perioda kamatne stope podigla za 175 baznih poena, a inflacija se za isto vreme (takođe po HICP metodologiji) pomerila naviše za 13,4 procentnih poena.

Centralne banke u regionu naglašavaju da je njihov fokus na baznoj inflaciji, i da se time vode pri donošenju odluka o promeni monetarne politike.

"Stope bazne inflacije su takođe ubrzano rasle u prethodnim mesecima, dostižući višegodišnje rekorde od 12,3 odsto u Srbiji i 16,3 odsto u Severnoj Makedoniji. Slede Hrvatska gde je bazna inflacija iznosila 11,8 odsto, i Slovenija, gde je zabeležena bazna inflacija od 7,7 odsto", navode u izveštaju iz analitičkog tima Bloomberg Adrije.

Oni dodaju da Slovenija već učestvuje u odlučivanju o monetarnoj politici ECB, pa je ne možemo posmatrati kao izdvojeni slučaj, a i Hrvatska je specifična jer se očigledno uzdržava od značajnijih promena monetarne politike do ulaska u evrozonu 1. januara 2023. godine.

Inflacija će sledeće godine biti niža, ali ne i niska

Ukupna inflacija se ovih meseci nalazi na svom vrhuncu, a kvartali pred nama donose postepeni pad stopa inflacije u regionu, predviđaju analitičari u izveštaju. Iako je usporavanje rasta cena pozitivna stvar, to i dalje ne znači da će se inflacija vratiti u optimalne okvire.

"Inflacija će i dalje verovatno ostati iznad višegodišnjeg proseka, a predviđanja ukazuju na to da će stopa inflacije u pomenutim razvijenim ekonomijama u toku 2023. pasti sa 8,1 odsto na 4,4 odsto (ponderisani prosek u odnosu na bruto domaći proizvod)", navode iz analitičkog tima.

Ako izuzmemo 2022. godinu kao rekordnu, 2023. će po međugodišnjoj inflaciji biti najviša u poslednje dve decenije. To povlači potrebu centralnih banaka da nastave da reaguju, i u više navrata podignu cene zaduživanja.

Projekcije inflacije za Adria region ne razlikuju se bitnije od projekcija za razvijene ekonomije koje smo pomenuli, barem po glavnim kretanjima. "Godišnji prosek će u 2023. biti drugi najviši u poslednjoj deceniji i više (samo će inflacija iz 2022. biti ispred)", navodi se u izveštaju.

Nova podizanja stopa na horizontu

Kada se navedeno uzme u obzir i prevede u konkretne brojeve, ECB će podići kamate za 150 baznih poena u sledećih šest meseci, dok će NBS i centralna banka Severne Makedonije kamate podići za najmanje jedan procentni poen, pokazuju projekcije analitičkog tima.

"Tržišta su već uračunala podizanja kamatne stope od 225 baznih poena do jula 2023. Pored toga, tržišta takođe očekuju da će šestomesečni euribor iznositi oko 3,3 odsto u junu 2023. (nasuprot sadašnjih 1,9 odsto). To je takođe najveći navedeni nivo u pomenutom periodu", pojašnjavaju analitičari.

Kao što je već napomenuto, očekujemo se da će se Hrvatska narodna banka uzdržavati od većih promena monetarne politike, jer je ulazak u evrozonu odmah iza ćoška, a devizna stopa je dosta stabilna pred ulazak u evropsku monetarnu uniju, dodaju analitičari.

Sve zategnutije na finansijskim tržištima

Usled pooštravanja monetarnih politika, menja se i stanje na finansijskim tržištima. Ako pogledamo indeks Bloomberg Euro Area Financial Conditions, koji prati uslove na finansijskim tržištima u evrozoni, poredeći ih sa onim koji su postojali između 1999. i jula 2008. kada se desila svetska ekonomska kriza, vidimo pad na najniži nivo od 2012.

Ovo znači da su finansijski uslovi sada gori nego tokom početka krize izazvane pandemijom virusa korona u martu 2020. godine, i da se nalaze na nivou perioda kada su tržišta bila opterećena krizom javnog duga u evrozoni. 

Kao razloge iz analitičkog tima navode: 

• dugu borbu sa višedecenijskim rastom stope inflacije sa podizanjem kamatnih stopa centralnih banaka kao glavnim oružjem;

• geopolitičke turbulencije koje utiču na privrednu aktivnost.

 

"Zbog jake direktne (u slučaju Slovenije i uskoro Hrvatske) i indirektne (u slučaju Srbije, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije) povezanosti zemalja iz Adria regiona sa evrozonom i tamošnjim finansijskim uslovima, očekujemo da će se generalni troškovi finansiranja u Adria regionu povećati u sledećih nekoliko kvartala", navode analitičari u izveštaju, i dodaju da će na investicije u privatnom sektoru negativno uticati i pesimističnija predviđanja za ulaganja na srednji i dugi rok.

I ovde, dodaju analitičari, postoji drugi ugao posmatranja koji može uneti nešto optimizma.

"Gledano sa pozitivnije strane, efekat ovog povećanja troškova biće umanjen zahvaljujući preostalom višku likvidnosti u svim finansijskim sistemima, kao i smanjenoj tražnji za kreditima od strane privrede do koje će dovesti smanjena privredna aktivnost i lošije srednjeročne prognoze privrednog rasta", zaključuje se u izveštaju.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar