Kada se pristupa analizi kompanija, postoji mnogo različitih strategija. Zagovornici "value investiranja" se najviše fokusiraju na finansijsko stanje preduzeća i na cenu pri kojoj će kupiti akciju. "Growth investitori" na projekcije rasta i sposobnost da preduzeće održava taj rast u visokom dvocifrenom procentu u narednim godinama. Kompanije koje konstantno ispunjavaju očekivanja analitičara i uspevaju da podignu svoje projekcije su kompanije koje ultimativno imaju najbolji performans u dugom roku. Kada analiziramo kompanije u istoj industriji, nastojimo da utvrdimo koja ima konkurentsku prednost. A ono što odvaja dobre kompanije od najboljih je sposobnost da tu konkurentsku prednost održavaju i šire sa vremenom.
Iz analiziranja najuspešnijih investitora, kao i ličnog iskustva, "economic moat" se pokazao kao vrlo zahvalan koncept koji razdvaja dobre kompanije od fantastičnih, tj. onih koje uspevaju da ostvare navedene pretpostavke. "Economic moat" je inspiraciju za ime dobio od šanca sa vodom koji je imao ulogu da čuva zamke od osvajanja.
"Moat" omogućava kompanijama da produže rok pri kom ostvaruju visoke povrate na investirani kapital. Kompanijama bez "moata" to znatno kraće traje jer obično uđu konkurenti koji im uzimaju tržište i smanjuju margine. Što jači "moat", manji je rizik od konkurencije.
Depositphotos
Zamislite BELEX koji ima listiran kvalitetno vođeni EPS sa visokom, redovnom dividendom. EPS je monopol koji nema konkurenciju. Uz kvalitetan menadžment bi mogao da ostvaruje nizak, ali stabilan rast i redovno isplaćuje dividende bez preterane brige za tržišnu poziciju. Da li biste radije oročili štednju u banci, kupili obveznice sa niskim prinosom (još uvek) ili kupili akcije takvog EPS-a kom je prihod zagaranotvan i u najturbulentnijim vremenima, uz neuporedivo veći potencijalni prinos? EPS bi taj novac od akcionara reinvestirao i uz niže operativne troškove mogao da se širi na druga tržišta. Ne nužno Evrope, ali zašto ne okolne manje razvijene zemlje ili Afrika? Upravo je to suština ovog pristupa. Sposobnost da budete bolji od drugih, u ovom slučaju zbog povlaščene tržišne pozicije.
Pre nego što krenem u analizu komponenti "moata" neophodno je razumeti da je on dinamička komponenta, a ne statička i zato je neophodno pratiti da vremenom jača ili slabi. Naravno, nije bitan samo "moat", već i pri kojoj ceni kupujete kompaniju. Kompanije sa jakim "moatom" često imaju skuplje valuacije jer tržište uračunava premiju jake konkurentske pozicije i sposobnosti "compoundinga".
Profesionalno su mi najbliže kompanije koje postepeno grade ekosistem koji postepenu produbljuje. Mnogi su pre nekoliko decenija mislili da Disney nema prostora za rast, a onda su usledili njihovi parkovi. Sada imamo mnoge primere kompanija koje su krenuli sa konkretnim proizvodom, da bi se s vremenom širili u ostale segmente biznisa, finansirajući ih iz uspeha koji je napravio njihov core biznis. Tako konstatno šire i produbljuju svoj moat.
Postoji šest osnovnih komponenti "moata":
1. Switching Costs - neisplativost prelaska kod konkurenta zbog visokih troškova implementacije, a ne treba zanemariti ni navikavanje zaposlenih na nov način rada jer su često otporni na promene.
Uvek treba postaviti pitanje koliko će kompaniji biti isplativo da se prebaci sa postojećeg sistema/proizvoda na neki drugi. Ukoliko ste kompanija koja je platila milionsku sumu da implementira neki softver, čak i ako se pojave druge, bolje alternative, to nećete uraditi jer će vam biti preskupo. Svakako, idealno je da kompanija uz jak "switching costa", dobro razvija svoje poslovanje pa na taj način stvara superionu vrednost za svoje korisnike,, što će njenu tržišnu poziciju dodatno ojačati.
2. Pricing Power - sposobnost preduzeća da troškove svojih inputa prenese na kupce.
Najčešće monopoli i oligopoli. Moć ove komponente smo mogli videti u ova turbulentna vremena zbog visoke stope inflacije. Najbolji performans su imale kompanije koje su imale sposobnost da povećanje cene svojih inputa prenesu na kupce.
3. Network Effect - sa većim brojem korisnika, vaša konkurenska prednost postaje jača, a samim tim prihodi i vrednost kompanije eksponencijalno rastu.
4. Economy of Scale - sposobnost da sa povećanjem proizvodnje spuštate trošak po jedinici proizvodnje.
Predstavlja sposobnost preduzeća da proizvodi po nižim cenama od svojih konkurenata. Što ste veća kompanija, lakše vam je da učestvujete u masovnoj proizvodnji. Prvo, jer je neophodan veliki kapital, a zatim i što više proizvodite trošak po jedinici proizvodnje vam je manji. Uzmimo za primer auto-industriju. Mnogo je skuplje proizvodnja jednog automobila, a i kad biste ga proizveli, niko ne bi hteo da ga kupi jer bi vam cena pri kojoj ostvarujete profit bila mnogo veća od nekog proizvođača koji proizvodi milione automobila godišnje.
Bloomberg
5. Intangible assets (Brend, patenti, licence)
Posedovanje nečega što niko ne može kopirati i što samo vi posedujete je jedan od najjačih izvora konkurentske prednosti. Važnost brenda je veća nego ikada zbog selebritizacije biznisa. Patentni su posebno važni za lekove jer postoje kompanije koje imaju eksluzivno pravo na lek za naredne decenije. Licence su generalno kraćeg roka. Najčešće se spominju kod kompanija koje se bave igrama na sreću.
6. Counter positioning - sposobnost da se pozicionirate tako da vas glavni konkurent ne može kopirati, a da mu pritom uzimate tržišno učešće.
Postoje biznisi koji se pozicioniraju na način koji onemogućava tržišnom lideru da ih kopira, a da mu pritom uzimaju tržišni udeo. Istorijski najpoznatiji primer je Netflix, koji je napravio mnogo bolji biznis model i na taj način pogurao velikana kakav je bio Blockbuster u bankrot.
Komponente nisu međusobno isključive i idealno je da se nađe kompanija sa što širim "moatom", koje konstatno rade na njegovom produbljivanju. To su najčešće kompanije koje su u industrijama sa veoma visokim barijerama ulaska, jer su upravo te barijere ono što im omogućava da održavaju konkurentsku prednost u dugom roku.
Napomena: Ništa izrečeno nije finansijski savet, već isključivo mišljenje autora. Neophodno je da uradite sopstveno istraživanje i da na osnovu njega donesete investicionu odluku.
Ova analiza nužno ne odražava mišljenje i stavove uredništva Bloomberg Adria i njenih vlasnika.
.webp){kind=icon}
